Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 31

А.ш и преко овога решења, Лука је остао и даље на послу неких 5 6 дана, и његово место за све то време није попуњавано. Лука тражи, да му се за овнх 56 дана изда пдага, а општински суд не сме то да учини због гога, што је Лука био разрешен поменутим решењем. Мо.ш се уредништво за објашњење: може ли се овоме Луки издати плата за ових 5 6 дана, и ако не може, шта ће се урадити са овим новцем." — На ово питање одговарамо : Како се у предњем питању ништа не вели о томе : како је Лука могао осгати у оиштини као писар још 5 6 дана, по разрешењу — да ли по одлуци суда, одбора или просто по томе, гато је он оам остао и радио тамо, то се не може дати прецизаи одговор. У сдучају, да је он задржан одлуком суда или одбора, њему неоспорно припада плата за све време, без обзира што је он разрешен, јер је то био нов пријам његов у службу. На случај пак, да је он оотао сам да ради, не поштујући одлуку среске власти, или она није ни дала сдедсгва својој одлуци, онда ту ствар треба изнети садашњем одбору на оцену, па ће он према стању отварн задовољити правду. Ако се ни по једном ни по другом основу новац не изда Луки, онда се он уноси у касу као уштеда буџетске позиције па плату писара. II. „Морали се суд и одбор придржавати чл. 16 закона о општинама, при.шком издавања уверења о владању и имовном стању оних, који су под кривичном истрагом, и прсма овој законској одредби одређивати: да ли је који доброг или рђавог владања, или ће ова издавати по своме личном сазнању и уверењу / Јер, ако би се морао држати чл. 16. онда би би.ш доброга владања и они, за које се иначе у грађанству мисли да су рђавог владања." — На ово питање одговарамо: Кад је чл. 16. закона одређено, да су рђавог владања само они, који су били осуђивани судом за проста из користољубља учињена злочинства или преступљења, док не поврате грађанску част, као и оии, који се налазе под оудским ислеђењем за горе побројана дела, онда оуд и одбор морају водити рачуна о томе, па тако и издавати уверења. Јер, ако би они издали коме уверење да је рђавог владања, а код њега, међутим, не стоји ни један од побројаних случајева, мог.ш би бити одговорни. III. Суд ошнтине жабарске, у ср. моравском, актом својим од 11. ов. м-ца Бр. 99, пита: «При крају 1902 године, суд општиноки издао је огрев школски за 1 903 годииу, путем лицитације, за 800 динара, па је толику суму унео на име огрева и у школски буџет, а уједно унео и у свој онштииски буџет, пошто нх је једновремено правио. Наравно, да се у општииском буџету не помиње нарочито сума од 800 дин. за огрев школа, јер се у исти уноси укупна сума школског буџета. Окружни школски одбор, при нрегледу школског буџета, смањио је суму огрева од 800 на 600 димара.

Општински, пак, буџет одобрен је у овоме делу, у колико се школе тиче, у целости, те је, тако, њиме одобрено на име школског огрева 800 динара. ЛиФерант је испоручио дрва и сада тражи да му се илати, али благајник гаколски не може вигае да му да од 6 00 динара, колико је одобрено школским буџетом, те је лиферант решен да тужи школу и општину, односио стави забрану за обезбеду 200 дин. према признаници 0 примљеним дрвима. Да не би и лиферант био оштећен, а и општина дошла у незгодан положај, моли се уреднипггво за обавегатење : како се ових 200 дннара могу исплатити, кад су одобрени опгатинским али нису гаколским буџетом?" — На ово пигање одговарамо: Најправилнији је пут тај, да се у гаколски буџет за ову годину, који ће се сада правити, унесе 200 динара као дуг лиФеранту дрва из 1 903 године, а њему одмах исплати из школских новаца ако их има, а ако нема онда из општинских, пошто нретходно одбор донесе о томе привременом издатку своју одлуку, па ћс се код првог обрачуна између школског и општииског благајника извршити изравнање. Друга је, опет, могућност та, да школс.кп одбор донесе одлуку и тражи накнаши кредит на огрев за 1 903 год. па кад му то гаколски окружни одбор одобри , онда да тај новац у 20 0 дин. изузме од опгатине, пошго се оин по општинском буџету могу издати. Само ово последње, мора бити пре закључка рачуна за прошлу годину. IV. Један учитеЉ учинио је ово питање: (( На основу ч .1. 9 4. тач. 4. и чл. 101. тач. 5. зак. о народним гаколама, Шк. Одбор Н. саставио је гак. буџет за 1 903 год. у суми 679 7 динара. Окр. Школ. Одбор једини као надлежан одобрио је овај школ. буџет у суми 6 79 7 динара. По ранијим раописима и заједничким Г. Г. Мипистара Финансија и Просвете, општински судови су дужни својим школама давати сваког месеца по 1/12 надлежно већ одобреног шк. буџета. Школски буџети увек се одобравају у месецу декембру тек. год. за идућу годину, а општински како кад. Суд општине II. морао је гаколи издати сваког меоеца по 1/12. део, гато износи за 8 месеци 8X^66 — 4528 динара по ранијим расписима. Г. Министара Финансија и Просвете. Кад је догаао оигатинскн буџет крајем августа месеца и Г. Мин. Финансија редуцирао већ иаддежно одобрени шк. буџет у 6 79 7 дин. на 1180 дин. онда које крив за ову неправплност нгго је суд издао школи вигае, него гато је I 1 . Министар Фииансија одобрио ? II раније је расиисе, издао Г. Министар Фииансија, да се школама издаје уредно по 1/12. део сваког месеца, а сад опет Г. Мииистар редуцира школски буџет. Шта да се ради у овом случају ? Је ли одговоран суд и рачунополагач, кад је иоотупио по ранијим и заједничким расписима Г. Министара Фииансија и Просвете и издао школи њен ирирез за 8 месеци 8/12 по већ надлежно одобреном буџету? Је ли могао и смео сам Г. Министар Финансија родуцирати, скресати и ме-

њати гакол. буџет, кад је он већ једном надлежно био одобрен? Како се може ова ствар изравнати, да не буде одговорнооти ни до општинског суда ни од рачунополагача? Ко ће суду и рачунодолагачу 3 3 48 динара, што су школи издали више, преко редуцираног школ. буџета надокнадити? Сме ли ово овако остати и како се може исправити, те да шк. буџет остане онаки, како га је, као надлежан, Окружни Школски Одбор одобрио ? Треба имати на уму да је прирез за овај школ. буџет одобрио и одбор општински и абор општински, да би се школа довела у ред, јер је била пропала." — На ово питање одговарамо: У 5 2-ом броју нашега листа, од ирошле године, ми смо нагласили, како ми не делимо мишљење, које се заступа у Министарсгву Финансија, о праву редуцирања школских буџета, али смо изнели, да се то нравда нужиогаћу и финансиским приликама земље, желећи, наравно, да на такав начин не уђемо у сукоб са гледиштем, које се у Министарству заступа. Како, иак, сада иред нама стоји један конкретан случај, то ћемо о овој ствари и ми дати своје одлучно мигаљење. Дакле: По тачци 5. чл. 101. закона о народним гаколама, буџете појединих школских општина. ирегледа и одобрава окружни гаколски одбор, п ови овако одобренп буџети извршеии су. Ни једним законом и ни једна власт није овлагаћена. да оуме одобрене школским одбором редуцира или иовећава, иа наравно ни Пороска Управа, која преглбда општинске, понављамо, опгатинске а ие школско буџете. Да она то право нема, види се из чл. 3 9, закона о буџету, који говори шта све улази у еастав општинског буџега, гдо се гакодски буџети и не помињу. Само, дакле, оно, што се овим чланом помиње, подлежи оцеии г. Министра Фннансија, а не и школски буџет, кој-и се по тач. 4. чл. 41. закопа о буџетима, шаље само као прилог уз општипски буџет, како би г. Министар могао видети укупно оптерећење, које има да поднесе општина, па да према томе смањује или одОбрава предложене позиције општинског, понављамо општинског буџета. Тако ми мислимо о школским буџетима, и према томе налазимо, да је благајник школски могао изузимати 1/12 свакога месеца и трогаити у границама буџета. За те утрошке он не може бити одговоран, а не може ни благајник општински, јер је и он то чинио по раиијим наредбама г.г. Министара Финансија и Просвете, а у смислу чл. 6. зак. о буџету. Ако је г. Минисгар Финаисија, схватајући друкчије своје нраво прегледа буџета, редуцирао овај тек при крају године, кад су скоро неке нозицнје исцрпљене, онда му то треба преставиги поново, па ће он наћи излаза из тога незгодног стања. СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ П 0 Т Е Р Е Стојиљко Јовановић, бив. шећерџија у Крагујевцу, украо је Ђурђу Сдавковићу из истога места револвер, сробри сахат с данцем и