Полицијски гласник

СТРАНА 66

ИЛОПЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 9

да се село Волујац, по изјављеној жељп његових становика, одвоји од општине десићске , у срезу поцерском, округа подринског, и прида „општини накучанској®, у истом срезу и округу. да се села: Паљува и Стубленица, по изјављеној жељи њихових становника, одвоје од општине упске, у срезу тамнавском, округа ваљевског, и у заједници образују »општину пал>увску (< у истом срезу и округу. Из канцеларије Министарства унутрашњихдела, 11. марта 1904. г. у Београду.

ПОЛИЦИЈА И СУД (Поводом иешена и допуна у полицијској уредби од 17. јануара 1904 год.) Као што се већ могло и очекивати, одмах но ступању у живот нових измена и допуна у закону о полицијској уредби, појавило се у пракси ваздан случајева неједнаког тумачења нових законских одредаба, како од стране полиције тако и од стране суда, а нарочито у погледу надлежности за расматрање пресуда и решења, донетих по разним иступним делима (§§ 15 16 пол. уредбе). Неколико случајева сукоба у овом правцу између Ураве града Београда и Првостепеног суда за град Београд, расправљени су од стране Касационог суда, и ми их о тога овде износимо са уверењем: да ће, као упут, моћи корисно послужити осталим полицијским властима у случају двоумице и сумње. Овим се ниуколико не одричемо права да о појединим случајевима изразимо и своје мишљење. Да би се, пак, што боље разумело наше излагање, приморани смо овде исписати први став измењених §§ 15 и 16 полиц. уредбе који гласи: — Пресуде по иступним делима, донесене ио оним одредбама кривичндг закони, по којима казна по закону не може бити већа од три дана затвора, односно тридесет динара, одмах су извргпне; а, иротиву осталих аресуда илирешењ а о иступима имају право стране жалити се надлежном првостеиеном суду, који ће пресуду или решење оонажити, уништити или преиначити * X % Пресудом кварта палилулског од 27 јануара ове год. Бр. 947, Б. П обављач проститутске радње кажњен је са 20 дана затвора и сто динара новчане казне у корист болничке касе проститутског Фонда. за кривице из § 359 тач. 1-ве крив. зак. и тач. 5-те под е и ђ правила о регулисању проституције. Противу ове пресуде осуђени је изјавио жалбу Управи гр. Београда, али је Управа, држећи да је за расматрање ове жалбе према најновијим изменама и доиунама §§ 15 и 16 пол. уредбе надлежан Првостепени суд за град Београд, њему и послала цео предмет на расматрање и решење. Ну како је суд нашао да није надлежан за расматрање овог предмета, из разлога што су ожалбеном нресудом обухваћена и

дела која се извиђају и кажњавају по специјалним законима — правилима о регулисању проституције — то је Управа, у смислу § 41 крив. пост., послала сва акта Касационом Суду и молила за решење појављеног сукоба о надлежности. Разлози, са којих је управа изводила надлежност судску за решење спорног питања, ови су: 1. Што по новим изменама и допунама §§ 15 и 16 полиц. уредбе, као општег поступка за извиђање и пресуђивање иступа, надлежност судска за расматрање пресуда и решења по иступним делима, није ограничена само на иступе из Ш-ће части кривич. зак., већ се има распрострти и на све иступе у опште, што се јас.но види из самог текста нових допуна који гласи: а аротиву осталих иресуда или решења о истуиима. имају право стране жалити се надлежном ирвостеаеном суду а итд. Кад се дакле, не вели, о истуаима из Ш-Ке части кривич. зак. већ само о иступима. и кад се, при том, зна шта се све има разумети нод именом истуи, онда би било и погрешно и противно духу нових допуна, сужавати појам иступа само на иступна дела из Ш-ће части кривичног закона. 2. Приликом тумачења нових §§ 15 и 16 полиц. уредбе, мора се водити рачуна и о намери законодавчевој која се јасно огледа из свих нових измена и допуна: да се и личностима, окривљеним и осуђеним звог истуиних криваца. аружи што јача гаранција аротив могућих злоуаотреба арилином ислеђења њихових кривица без арисутних грађана. и једностраног расмастрања ожалбених иресуда и решења од стране иолициске власти. Било би доиста нелогично кад би се, после свега изложеног, смисао §§ 15 и 16 полиц. уредбе ограничио само на иступе казниме по кривичном закону, јер би тада изишло : да је законодавац хтео пружити већу гаранцију коцкарима, скитницама и крадљивцима наређујући да се њихове кривице ислеђују у присуству грађана а пресуде по жалбама шаљу суду на расматрање, но граћанима који би се, често пута ненамерно, огрешили о какву иступну кривицу казниму по законима: о уредби о каФанама и механама, мес-тима, уређењу санитетске струке и чувању нар. здравља, правилима о регулисању проституције, правилима о слободном клању стоке итд. 3. Ну, и кад све ово не би стојало, ипак би за расматрање овог предмета по кривици жалиоца Б. био надлежан Првостепени суд за град Београд, јер је њиме обухваћена и једна кривица из § 359 тач. 1-ве кривнч. зак. дакле, из оне категорије иступа који су предвиђени у Ш-ој части овог истог закона. Претписом својим од I7 Фебруара ове год, Бр. 1594, Н-го одељеље Касационог Суда, саопштило је Првостепеиом суду за град Београд ово: — Касацисни Суд је расмотрио акта сукоба Управе града Београда са Првостепеним судом за варош Београд по кривици Б... 11... овд. обављача проститутске радње, због више иступа, послата актом Управе од 10 децембра 1904 год. Бр. 4950, као

и одлуку тога суда од 19децембра 1904 г. Бр. 3528, доиету по овом предмету, па је' нашао: — Да је законом о изменама и допунама у полициској уредби од 17 јануара 1904 год., у §§ 15 и 16 ове уредбе, пренета надлежност полицијских власти за расматрање пресуда општинских'и полицијских власти, донетих по иступним делима из Ш-ће части кривич. закона, у надлежносг првостепених судова. Како се у овом случају појављује и иступ оптуженог Б... из правила о регулисању проституције, поред иступа из § 359 тач. 1-ве кривич. зак., за чије је расматрање према поменутом закону о изменама и допунама надлежан првостепени суд, то се у овом случају надлежност првостепеног суда има распрострети и на иступ из правила о регулисању ироституције, за који он ио закону не би био надлежан. Овакав је поступак саобразан и смислу законика о поступку у кривичнпм делима, где се одређује надлежност суда и у оним делима за које није, кад су сама, надлежан, ако су у стицају са делима за које је, опет, надлежан. Као што се из изложеног види, Касациони Суд нашао је да је за расматрање пресуда по кривици оитуженог Б... надлежан првостепени суд само с тога, што је иступ из правила о регулисању проституције у стицају са иступом из Ш-ће части кривич. закона. За иступ из правила о регулисању проституције суд, дакле, према овом објашњењу Касац. Суда не би био надлежан, јер није из категорије оних иступа који су предвиђени у Ш-ој части кривич. закона. Другим речима: надлежност првостепених судова за расматрање пресуда и решења, донетих по иступним делима, има се ограничити само на иступе из Ш-ће чисти кривичног закона изузев случаја стицаја ових истуиа са иступима кажњивим по специјалним законима. Ово је неоспорно мишљење Касационог Суда које се још боље огледа из једне друге одлуке, која гласи: — Касациони Суд расмотрио је акта сукоба Управе града Београда са Првостепеним судом за варош Београд, по кривици Ј... К... овд. месара, због кривице из члана Н-ог нод в и чл. ХХ-ог правила о слободном клању стоке и продаји меса у вароши Београду и београдском атару, по тражењу Управе актом од 11 Фебруара 1904 год. Бр. 5231, па је нашао: — Да је изменама и допунама у §§ 15 и 16 полиц. уредба од 17 јануара 1904 г. обухваћена надлежност првостепених судова за расматрање само оних одлука полицијских власти и општинских судова. које су донете но иступним делима из III части кривичног закона, или одлука које су донете по каквом специјалном законском наређењу, које истуне опет заснива у погледу њихове кажњивости, на овом делу кривичног закона. Такав је карактер полицијске уредбе од 1У маја 1850 год. која служи општинским и иолицијским властима као поступак за исле^ење и кажњавање иступних дела, обухваћаних у III части кривичног закона. Према томе, кад у овом олучају оптужени Ј... одговара за иступ из специјалног наређења (правила