Полицијски гласник

СТРАНЛ 86

нрилици зато, што су врло ретки случајеви, да је ово сродство са свима кметовима, а појодиначни родбински одношаји не могу бити од штете, јер се одлуке доносе по већини гласова. У остадом, подожај кметова такав је , да они никад не решавају заједно са одборницима, те би горњи случај могао бити само између председника и појединих одборника, и кад год би се решаваде ствари сродника, онда би се морало чинити изузимање у смислу чл. 8 4, кад год стоји сродетво, предвиђено чд. 71 и 89. Исто тако, кад би био случај чл. 88. става другог, онда се мора пазити на ове родбинске одношаје; г, На питање иод г. опширно је одговорено у бр. 32 „Полицијског Гласника" од прошле године, да се у стопу од 2 5 дин. непосредиог пореза морају урачунати и прирези у смислу чл. 163. Уставв, те зато и сада упућујемо на тај одговор ; д, Чл. 149. одређује начин, како ће се уклањати са дужности, било цео одбор, било поједини одборници , кад не врше своје дужности, или раде супротно наредбама државних власти. Ако би неко од одборника својим норочним животом чинио себе недостојним овога иоложаја, може се такође чинити представка у смислу овога члаиа, било од стране општинског суда, било непосредно од иадзорне власти. Један је још начин, да се одборници смене, предвиђен чл. 122 закона о општинама; ђ, одговор на питање под ђ. дат је у 2. броју нашега листа од прошле годиие зато сада не дајемо ново обавештење. Н. Оуд општине јаловик-изворске , актом својим од 25. пр. м-ца Бр. 468, учинио је ово питање : ( (По чл. 8. закона о уређењу свештеничког стања,. свештеници имају право на награду за чинодејства и то : 1, за венчање, од лица, која илаћају вигае од главнице • • ■ -12 дин. 2, од лица, која плаћају потпун данак, или још нису уведена у данак 6 дин. 3, од лица, која плаћају испод главнице 3 дин. Суду овоме нејасио је : која се сума непосредног пореза рачуна у а потпун данак 8 , која ( ,више од главиице, 8 а која онет, „испод главпице,» и, на иослетку, шта се разуме под оним: «или још нису уведена у данак." Моли се уредништво, да изволи дати потребно објашњење ио овоме." — На ово пптање одговарамо: Према закону о данку од 1864 године. који је укинут, и према коме је удешен и закон о уређењу свешгеничког отања од 31 децембра 1882 године, под ( ( главницом» се разу.чевао данак од три талира, а «пун грађански данак" износио је шест талира. По новоме динарском течају и чл. 127. закоиа о непосредном порезу, под главницом се разуме порез од 15 динара, а под «пуним грађанским данком 8 порез од 30 динара. Према овоме, вигае од главштце пдаћа онај, који пдаћа преко 15 динара; иснод главнице плаћа онај, који пдаћа испод 1 5 дииара, а главницу или потпун данак плаћа онај, који пдаћа тачно 15 динцра -

Овако долази сада због тога, што је нестадо оних пореских класа, које јо предвиђао ранији закон о порезу, Под речима : «и.ш још нису уведена у данак,» ваља разумети она лица, која су у задрузи а још нису нунолетна, нити имају какве одвојене радње, која по старом закону о данку чл. 5. под II и Ш, ниСу била пореске главе. 0 овоме питању има објашњење и у бр. 12 и 13 нашега лисга од прошле године. III. Г. Д. Ђ. Јовановић, срески писар, учинио је ова нитања: а, Ио чл. 6. правила за извршењо закона о таксама, прописано је, да се при продајама, чије су процене испод 1000 динара, наплаћује огдасна такса из тач. бр. 81. таксене тариФе, ади није објашњено и то, да ли ће се ова такса наплаћивати и онда, кад иродаја није извршена већ је обустављена из узрока, пгго је дужник у очи продаје или и раније, сам исплатио своје дуговање. Услед овога различито се нримењује чл. 6. правила за извргаење закопа о таксама, т. ј. нека надлештва ову таксу напдаћују и ако је продаја обустављона, а друга је никако и не наплаћују и, б. Ио т. бр. 85. таксеие тарифе, наплаћује се по I динар у имо попнспе таксо ио забранама или стецишном поступку. II овај законски пропис двојако се тумачи, па неки чиновници наплаћују ову такс.у и из новаца добивених продајом непокретног имања. Молим уредништво за објашњење, како се има поступатн у оваквим сдучајевима?» — На ова питања одговарамо : а, Такса из т. бр. 81., закона о таксама, напдаћиваће се и у оним случајевима, кад се продаја не изврши због тога, што је дужник раније намирио своје повериоце, јер ова такса није ни везана за сам акт продаје, већ за акт обзнане, и чим је овај иосао свршен, онда се и такса мора наплатити; и б, Такса из из т. бр. 8 5, наплаћује се само ириликом вршења забрана или пописа по стечајним масама. Код редовних извршења по §.'466. грађ. суд, пост. она се не напдаћује. Код забрана или стечаја, ова се такса напдаћује из пописног имања, као гато се јасно види из другог става напомено код ово т. 8 5-те. IV «По 16 7. трговачког закона, сво тражбипе по меницама застаревају за 5 година од дана када је протест изискат и т. д. По допуни §. 928. ж. грађ. закона, којаје доцнијо донета, мепице по истеку 5 год. постају обдигациони дугови и као такви заотаревају за 2 4 год., урачунавајући и оних 5 година у ових двадесет и четири. По §. 192. грађ. суд. пост. који је опет мдађи од горље доиуне §. 9 28. ж. грађ. закона, облигација важи само онда, ако је дужник својеручно напише и потпише, или ако је потврђена надлежном влашћу. Како се код суда општино л-чке, налази па суђењу јодан снор по меници од 100 динара, која је по §. 167. трговачког закона застарила, и према поменутој допуни §. 928. ж. грађ. за-

кона нрешла у обдигациони дуг, то модим уредништво да изволи преко (( По.1иц. Глаеника 8 објаснити ми следеће : да ли оне менице, које су прешде у обдигационе дугове, а не одговарају условима но §. 192. грађ. суд. пост. имају потпуну важпост као што имају и друге обвезе издате по овом §-фу иди не, и ако имају, то да ли су за обвезану суму дуга одговорпи норед акцоитанта — примаоца — и издавадац и остали жиранти, или је одговоран само акцептант?» — На ово иитање одговарамо: Застарела меница, равна се пуноважној облигацији, ако је она, као меница, имала све услове из §§ 80 и 162 трговачког закона, јер застарелошћу меница губи само менична иреимућства из §§ 451 и 45 4, као и она што је по трговачко.м закону чине меницом, али остаје пуноважна обвеза, јер се о вредности и важности ових исправа суди по времену њиховог издања — §. 199 грађ. суд. ноступка. Пздавалац менице остаје увек у обавези према притежаоцу и жирантима, ако сдучајно не би могао утврдити, да је о року плаћања био онабдео акцептанта нотребном сумом за испдату. Према њему није чак потребан ни протест менице. Што се тиче одговорности осталих жираната — преноситеља, они стоје у обвези само тако, ако је меница о року и на време иротестована §§ 1 3 7, 1 38 до 148 трг. закона закључно. О овој ствари постоји и решење опште седнице Касац. Суда, од 17. Фебруара 1 888 год. Бр. 465, које ову ствар са свим другчијс регулише, али ми делимо оно прво мишљење. V. «Но смрти Навла Јовановића, на његовом имању остали су : удова Јека и пунодетни син Тодор. Тодор је одмах по смрти очовој направио знатне дугове, и како их о року није илатио, осуђен је на плаћање. Повериоци су поднели судске пресудо полицијској власти на извршење, и кад је ириступљено попиоу његовога дела, мати је изјавила : да она има право удовичког уживања на целокупном имању умрлог јој мужа, све до своје смрти или преудаје, па је тражида да се попис не вргаи. Да би се ова ствар лакгае свргаила, власт је позвала Тодора, да у смислу §. 414. грађ. зак. тражи деобу имања са магером. али он то пије хтео да учини, изјављујући : како жели да са матером остане и даље у заједници. Настаје сад нитање: може ли власт сама да одреди изборпи суд за издвајање дела Тодоровог, у смислу т. 2. §. 471. крив. суд. поступка, и ако не можо, шта ће се у овом олучају радити'/» — На ово питање одговарамо: Ио §. 413. грађ. зак. удова умрлог има ираво уживања на целокупном имању овога. Тек у сдучају, ако се она са законитим наследницима не би могла сложити, има права на одговарајући део имања према броју наследника. По законодавном решењу од 17. априда 1858 год. Вј\« 451, она има чак и нрећутну залогу на законски део имања умрдога. Под законским дедом има се разумеги сво заостадо имање, ове дотле, докде се вољом на-