Полицијски гласник

СТРАНА 74

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 10 и 11

тптине обрешке, у срезу темнићском, округа моравског, и образује за себе општину »избеничку к , у истом срезу и округу. да се село Капит, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од општине бањске, у срезу јабланичком, округа врањског, и придода општини »медвеђској (( у истом срезу и округу. да се село Жупањац, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од досадање општине лазаревачке, у срезу колубарском, округа београдског, и образује за себе »општину жупањачку", у истом срезу и округу. да се село Трећак, по изјављенј жељи својих становника, одвоји од општине жучке, у срезу косаничком, округа топличког, и нрида општини „блажевској", у истом срезу и округу. да се село Мироч, по изјављеној жељи својих стаиовника, одвоји од општине мосњанске, у срезу поречком, округа крајинског, и образује за себе општину »мирочку® у истом срезу и округу. да се село Дарковац, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од општине бродске, у срезу власотиначком, округа врањског, и образује за себе општину дарковачку у истом срезу и округу. »да се села : Аз Бресница и Крајковац, по изјављеној жељи својих становника, одвоје од општине облачинске, у срезу добричком округу топличком, и образују у заједници »општину аз бресничку", у истом срезу и округу." да се општина варваринска, у срезу темнићском, округа моравског, коју састављају: варошица Варварин и село Варварин разгрупише тако : да варошица Варварин по изјављеној жељи својих грађана образује за себе општину са називом: в општина варошице Варварина 8 , а село Варварин да образује за себе општину са називом: „оиштина села Варварина" у истом срезу и округу. да се села: Буковче и Рибник, по изјављеној жељи својих становника, одвоје од општине ланишке, у срезу беличком, округа моравског, и да образују за себе општину »буковачку", у истом срезу и округу«. да се село Везичево, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од општине ћовдинске, у срезу млавском, округа пожаревачког, и да образује за себе опгптину »везичевску 8 , у истом срезу и округу. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 23. марта 1904. год. уБеограду.

ПОЛИЦИЈА И СУД (Поводош измена и допуна у полицијској уредби од 17. јануара 1904 год.) (НАСТАВАК) Није тешко уочити, само. кад се пажљиво прочитају и упореде обе исписане одлуке Касационог Суда, да се оне једна с другом допуњују, или јога тачније, да друга служи као доиуна првој у погледу

мишљења Касационог Суда о правом смислу §§ 15 и 16 полиц. уредбе. И сам разлог за ово мишљење, кога у првој одлуци није било, истакнут је у овој другој одлуци у карактеру полицијске уредбе као поступка општинских и државних власти за ислеђивање и кажњавање иступа, обухваћених у Ш-ој части кривичног закона. Основ свеколиком тумачењу, дакле, лежи у карактеру полицијске уредбе. Само у онолико, у колико је овај карактер измењен допуном од 17 јануара ове год., у толико је измењена и надлежност претпосављених полиц. власти за расматрање пресуда и решења потчињених јој полиц. и општиноких власти. Па како је полиц. уредба поступак за исле^ење и пресуђење иступа само из III части кривич закона, — то се, сасвим логично, и њене,, измене и допуне имају пдпосити само иа истуина. дела из к-ривичног закона ; егдо и надлежност судска за расматранЈв има. се расаростирати само на иресуде и решења ио овим истим истуиним дслима. На остале, специјалним законима предвиђене иступе, надлежност ова распрострла би се само у том случају кад би се и они — ови иступи — извиђали и пресуђивали по полицијској уредби, али пошто то не стоји, то ће ови иступи и даље остати у надлежности полицијских власти у погледу расматрања. II ако све ово, на први поглед, изгледа и логично и правилно, ипак ћемо ми указати на један позитиван и у досадашој пракси: никад неоспорен Факт . који је у суштој противноети са гореизложеним закључцима. Тиче се оних иступа по специјалним законима, за чије ислеђење и пресуђење није прописан никакав поступак, и који се с тога, и дан дањи, извиђају и пресуђују по полицијској уредби. То су, на првом месту, већ иоменути иступи казними ио уредби о кафанама и механама, ио закон у о местима, ао закону о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља, затим иступи казними ио закону о заштити од сточних зараза, ио иравилима за слободно клање стоке, регулисању ароституције и т. д. Све иступне кривице, предвиђене овим законима (изузев само унеколико иступа казнимих по правилима о регулисању проституције), извиђали су се и пресуђивали, па и данас извиђају и пресуђују по полицијској уредби. Као год и за иступе из III части кривичног закона, тако су и за ове специјалне иступе употребљавани докази из §§ 34 и 35 полиц. урсдбе, пресуде изрицане у смислу §. 38. исте уредбе, а оптужени, кад је томе било места, ослобођаван казне на основу § 36 ове исте уредбе. Али оно, што је у целој ствари најважније, то је право на жалбу у вези са дужношћу претпостављене власти да расматра, одобрава и уништава пресуде и решења потчињених јој власти у свима побројаним иступним делима. А и ово право, и ова дужност, налазили су и налазе свога ослонца једипо у §§ 15 и 16 полиц. уредбе, дакле онако исто као и код иступа из III

части кривичног закона. Између ових иступа и оних, који се кажњавају по специјалним законима а немају нарочитог поетупка, као што се из изложеног види, није било нити има ма какве разлике у погледу извиђања и пресуђења, те према томе. полицијска уредба служила је, па и данас служи као поступак полицијским и општинским властима за. извиђање свију оних иступа у опште, за које нема специјалног поступка. Да би ово било што јасније, изложићемо овде укратко важније одредбе ових иступа без поступка. Тако: У чл. 1 1 уредбе о механама прописана је казна за лица, која би своју зграду употребила за механу, а пе би претходпо добила месно механско право. Казна је од 5—20 талира, а у случају поврата долази и затвор одЗ—•15дапа. Истом казном кажњава се по § 22 ове уредбе и лице кој/е бн упражњавало мехапску радњу без личпог механског права. У § 24. прописана је казна од 5—20 талира (у случају иоврата од 10—40 талира) за сопственике механа, који би их издали под закуп лицима која иемају личиог механског права. Ове исте казне, по §§ 1 9 и 27 додатка уредби о механама од 25 маја 1864 год. важе у свему и за каФеџије, па и за лица која би крчмила пића по баштама, у бакалницама, на саборима и панађурима. По § 28 овог додатка. бакалима је забрањено да продају обична вина, ииво, ракију и томе подобпо. Казна за противно лоступање прописана је од 10—30 талира. Изрицање свију ових казни стављено је у дужност иолицијским властима, али ни за један од побројаних случајева није казано како ће се ислеђивати, нити су поменути докази, нити пак прописан пут и начин у погледу ирава и рока за жалбу. Међутим, они су се ислеђивали па и данас ислеђују по полицијској уредби, а пресуде одобравају или уништавају од стране иретпостављене власти на основу §§. 15. и 16. полиц. уредбе. Исто је овако и са иступима који су предвиђени у закопу о местима од 16 јула 1866 год. и његовим допунама од 21 априла 1885 године. У §. 9. овог закона, који је, узгред буди речено, једини који говори о казнама, вели се ово: — Ако би који аравио куИе и зграде ван вароши, којаје утврђена регулационим аланом, иа на оиомену аолицијске власти не би од тога одустао, или не би аодигнуту зграду срушио, иолицијска власт казниКе имаоца до 30 дана затвора или новчано до 150 динара, и наредипе му да зграду аоруши, што ако не учини у остављеном року, сама ће власт о трошку осуђенога рушење иавршити. — Од овога се изузимају летње купе за уживање и зграде ио баштама и виноградима. У случају сиора да ли је место на ком су такве куКе иодитуте овим изузетком обухваћено, решпва се ио сЛужбеном исказу оиштинске власти. Пошто изриком није наиоменуто да су пресуде, донете по овом законском про-