Полицијски гласник

СТРАНА 90

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 12

се примети, да то чине, поступа строго по закону. И само начелство вршиће у своме делокругу бољи надзор над овим продавцима, на коједо сада, како иагледа, нису власти ни обраћале пажњу. На случај, да се где год и поред овог наређења не поступи по закону, према овим продавцима, одговараће лично старешина среза, и онај службеник, који, знајући за то. није хтео ништа предузимати. ПБр. 8207. 17. марта 1904 год. у Београду. Мииистар унутрашњих дела., Стој. М. ПротиЋ с. р.

РАЗГР71ШСАВАБЕ ОПШТИНА Указом Његовога Величанства Краља Петра I, одобрено је решење Народне Скупштине сазване у редован сазив за I903. год., које гласи: да се село Д. Матејевци одвоји од општине каменичке, а село Д. Врежина одвоји од општине г. матејевачке, у срезу нишком, округа нишког, па да оба ова села Д. Матејевци и Д. Врежина, а по изјављеној жељи својих становника, у заједници образују за себе општину „д. матејевачку« у истом срезу и округу". да се села: Тропоње, Јасеново и Гладна, по изјављеној жељи његових становника, одвоје од општине тропоњске, у срезу ресавском, округа моравског, па село Тропоње да образује за себе „општину тропоњску"; село Јасеново да образује за себе „општину јасеновачку", а село Гладна да образује за себе »опгнтину гладњанску", све у истом срезу и округу. да се село Горња Горевница, но изјављеној жељи његових становника, одвоји од општине мијоковачке, у срезу љубићском, округа чачанског, и образује за себе општину »горњо-горевничку« у истом срезу и округу. да се место Горњи Бољевац, у атару општине варошице Бољевца, које је насељено ван варошког рејона исте варошице, обележеног одобреним регулационим планом, — прогласи за село, под називом »село Горњи Бољевац", с тим, да ово село и даље остаје у саставу садање општине варошице Бољевца, у срезу бољевачком, окрута тимочког. да се општина мечковачка, у срезу крагујевачком, округа крагујевачког, коју сачињавају села : Горње Комарице и Маршић, Мечковац и Јабучје, по изјављеној жељи својих становника разгрупише, па села: Горње Комарице и Маршић, да образују за себе »општину маршићску«, а села Мечковац и Јабучје, да образују за себе „општину мечковачку« у истом срезу и округу. да се општина братиначка, у срезу пожаревачком, округа пожаревачког, коју сачињавају села : Братинац и Набрђе, по изјављеној жељи својих становника, раз-

групише, па село Братинац образује за себе »општину братиначку", а село Набрђе да образује за себе »општину набрђску«, у истом срезу и округу. Из канцеларије Министарства унутрашњихдела, 8 априла 1904 год., у Београду.

ПОЛИЦИЈА И СУД (Поводом иамена и допуна у полицијској уредби од 17. јануара 1904 год.)

(СВРШЕТАК) Одлуке Касационог суда које смо изложили тицале су се, као што смо видели, пресуда по извесним иступним кривицама. Да видимо, сада, како мисли Касациони суд о решењима којима се, по кривичном законику, расправљају у неколико и питања грађанске природе. * * * По тражењу суседа да се извесна коларско-ковачка радионица, смепггена у једној од најживљих улица престоничких, у интересу њиховог спокојства и здравља измести са овог места, кварт теразијски решењем сввјим од 26 јануара тек. год. Бр. 1014, а на основу § 326 кр. зак. тач. 8 § 9 зак. о чувању народног здравља и П-гог одељка § 12 устројства Управе гр. Београда, наредио је сопственицима да своју радионицу у року од два месеца пренесу на место које им Управа Београда буде одредила. Противу овог решења сопственици су изјавили жалбу Управи која је, нашав да није надлежна за расматрање решења донетог на основу § 326 кр. зак., послала сва акта првостепеном суду за град Београд, као надлежном за расматрање овог предмета нрема новим изменама и допунама §§ 15 и 16 полиц. уредбе. Одбијајући од себе надлежност у овој ствари, суд је сва акта вратио управи са нисмом ове садржине: — Како се овде не расправља нити истиче питање кривичне већ чисто грађанске природе, — то Првостепени Суд за град Београд враћа управи акта овог предмета, као нерасмотрена, јер предмет овај не подлежи његовои расматрању. Остајући и даље при своме ранијем мишљењу, управа је, у смислу § 41 кр. суд. поступка, послала сва акта Касационом Суду и молила за решење појављеног сукоба о надлежности између ње и првостепеног суда. Поводом ове Управине молбе, Касациони суд у свом II одељењу донео је одлуку (Бр. 2076( ове садржине: — Касациони Суд расмотрио је акта по предмету сукоба Управе града Београда са Првост. Судом за град Београд, по предмету измештаја коларско-ковачке радионице Фирме — — — — — — — а по тражењу Управе града Београда од 24 Фебруара 1904. Бр. 375, па је нашао: — Да је законом о изменама и допунама §§ 15 и 16 полиц. уредбе од 17 јануара 1904 год., које важе од дана обна-

родовања, престала надлежност полициј. власти за расматтање општинских и полицијских прес.уда (и решења), изречених по иступним делима (III част крив. как.), и пренета у надлежност првостепених судова. Како је у овом предмету решењем кварта теразијског од 26 јануара 1904. год. Бр. 1014, на основу §-а 326 кривич. зак. наложено жалиоцима — Фирми — да у року од два месеца по саопштењу овог решења изместе своју радионицу тамо где им Управа гр. Београда одобри, ако аак ово не учине у означеном им року власт ће их казнити, — то је за даљу одлуку по овом предмету надлежан првостепени суд а не Управа града Беоограда, јер је кварт расарабио аојављено аитање ао кривичном законику, које и није грађанске ирироде него кривичне, и, гито се овде има изре/хи решење ао закону, који важи у времо.ну те одлуке, а који је формалне ирироде. Једна друга одлука Касац. суда ма колико да је, по предмету који је њоме расправљен, слична исписаној одлуци, разликује се од ње знатно својом садржином, Предмет њеног расматрања било је једно решење, донето на основу § 356 в кривич. зак. Та одлука, из које се јасно види и предмет спорног решења, потекло је из I одељења Касац. Суда и гласи: — Услед представке Управине у акту Бр. 3365, Касац. Суд решиојена основу §§51 грађан. суд. поступка и § 8 свога устројства, сукоб о надлежности између Управе и Првостепеног Суда за варош Београд за расматрање решења кварта теразијског од 24 јануара ове год. Бр. 793, којим је Д... Ј... овд. упућен суду да доказује уговор закупа (стана) између њега и Ј... У..., па је нашао да је, с погледом на измену § 356 в казн. закона, учињену законом од 13 маја 1902. год. надлежна управа да по жалби Д... уради даље по овом предмету оно што закон прописује. Као што се види из ове одлуке, надлежност управина за расправу нојављеног питања заснована је искључиво на измени § 356 в крив. зак. од 13 маја 1902 год. Позивајући се на § 51 грађ. суд. поступка, по ком се законском пропису расправљају сукоби о надлежности између судова у стварима чисто грађанске природе, Касац. Суд самим овим дао је обележје грађанске а не кривичне природе свима решењима која се заснивају на § 356 е кр. зак. Пре него што би доказали колико су обе одлуке у противречностиједнасдругом, да расмотримо часом законске прописе на којима су била заснована спорна решења, која су била повод овим одлукама. § 236 кр. зак. гласи : У олучајима који нису у овоме законику а ни у другим специјалним законима предвиђени, и за које није казна прописана, моћи ће месна полицијска власт издавати наредбе и у њима одређивати казну од десет до сто педесет динара или од једног до двадесет дана затвора, за лица која би аротивно овим наредбама радила.