Полицијски гласник

ВРОЈ 12

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАПА 91

— Ове наредбе имају се тицати сигурности лица или имања; уредности и угодности јавног саобраћаја на друмовима, путовима, улицама и у опште јавним местима; сигурности и уредности на нриватним саобраћајним средствима: приватним железницама, лађама, трамвајима, омнибусима и и томе подобно ; одржавања чистоте и свега оног што би било на корист и ваштиту здравља Ррађана, мира и спокојство како појединих лица, тако и целе општине; чување јавног морала; и на иослетку свега онога што је потребно за одржање реда у местима и приликама где се много света скупља, као што су: сабори, вашари, гшјаце, весеља и светковине, јавне игре и забаве, представе и томе подобно (( Овим законским прописима, као што се види, овлашКена је полицијска власт да у извесним случајима, који нису предвиђени, допуњује општа законска наређења путем наредаба које, на тај начин, имају за. место и прилике у којима су издате, обвезну силу закона. Било би доиста и незгодно и непрактично кад би се у законе, одређене ради регулисавања општих норми уносила свака ситница. Постоји читав низ законских одредаба које се сваког часа морају мењати према напретку науке, технике, саобраћаја, па и према самом месту и приликама. Оно што је на извесном месту, у извесним приликама и за извесно време корисно, . може у истим приликама и у исто време али само на другом месту бити штетно, и обратно. Немогући све ово предвидети и регулисати, општи закони, у извесним случајима, одрећују само основна правила, а њихово извођење у појединостима остављају извршним властима, које то чине или путем правила или путем наредаба. И једни и други правни су прописи који, онако исто као закони, обвезују грађане на вршење неке радње или нерадње. Разлика између њих и закона у томе је, што ове последње издаје законодавно тело, а њих — наредбе и правила — административна власт, али опет по овлашћењу законодавног тела: Из законског прописа који смо исписали (§ 326) јасно се види да полицијска власт може издавати наредбе само под овим условом. 1. Ако однос који се наредбом регулише, није предвиђен ни кривичним ни специјалним, законом и 2. Ако се он (овај однос) тиче сигурности лица, имања и т. д. Ако не достаје ма који од услова, наредба није на закону основана. Поред ова два услова, који су преко потребни да би једна наредба могла постати, за њену обвезну силу тражи се још и да буде обнародована, јер се у чл. 116 устава вели ово: — Нинакав закон нити икакве наредбе државне, окруокне, или оаштинске власти немају обавезну силу, ако нису обнародовани начином, који је закон одредио. Према циљу, који се њима жели постићи, све наредбе полицијских власти могу се поделити на три категорије:

а, Оне којима се наређује грађанима да нешто чине. б, Оне којима им се забрањује да нешто чине, и в, Оне којима им се допушта да под извесним условима могу нешто чинити. Видели смо раније, да је решење кв. теразијског којим је извесној Фирми било наређено да своју радионицу у року од два месеца измести са садањег места, било засновано на § 326 кр: заш, као и да је истим сопственицима стављено до знања да ће за непослугпност према овој наредби бити кажњен — »ако аак ово не учине у означеном им року власт ће их казнити (( . Јасно је, да у овом случају о казни не може бити ни речи, ако сопственици поступе по издатом им наређењу. Казна је, дакле, условна и зависи од испуњења или неиспуњења извесних законских наређења власти. Слично овом, и у самом кривич. зак. има неколико прописа у којима је казна условна. Тако се у тач. 9 § 329 вели ово: — Ко своју кућу, авлију, дућан или радилиште нечисто држи и на оаомену аолиц. власти или њеног служиоца не аочисти , а у тач. 9 овог истог в §-а. — Ко пред својом кућом, дућаном или плацем локве и баре на оаомену исаунио неби. Да би се неко могао казнити по овим законским прописима, мора се прво констатовати да није послушао опомену полицајске власти или њеног служиоца. Исто је тако и са кривицама из §§ 360 тач. 2-га и 3-ћа, па најзад и са кривицама из § 356 в кр. зак. због којег смо све ово и набрајали. Ево шта се вели у овоме §-у и његовим изменама и допунама на које се Касациони Суд позива: — Ако кирајџија или закупац, коме је рок закупа истекао, или му госиодар закуп на време отказао (§ 701 грађ. зак.), неће, на захтев господарев, из закупног добра да изађе, полицијска власт ће му наредити да се у року од једнога најдаље до три дана из закупног добра исели; и а ко он то не учини, било хотимично, било из узрока који га ло закону не оправдавају, власт ће га силом из добра истерати и за неаослушност казнити затвором од једног до десет дана, или новчано од пет до десет динара. Кирајџија или закупац може само пуноважном писменом исправом доказивати да рок закупу није истекао или да је продужен ; иначе, у недостатку таког доказа, полицијска власт ће и поред тога, што би кирајџија ијји закупац наводио да је закуп усменим уговором с господарем продужио, поступити по првом одељку овог §-а, а кирајџији или закупцу остаје право да тражи код суда накнаду штете од господара, ако је кривицом овога оштећен. — Ако би било сумњиво да ли је рок закупу истекао, полицијска власт ће упутити господара надлежном суду решењем, противу кога нема места жалби, и закупац се не може из добра изгонити.

Очигледна је ствар после изложеног, да и решења, која би се донела по првом одељку овог §-а, одговарају свима условима решења из § 326 кр. зак. И једна и друга доносе се на основу ароаиса кривичног ааконик а, и једним и другим наређује се да се нешто у остављеном року изврши и арети казном за неизвршење, и једна и друга, најзад, имају се расматрати ао закону формалне арироде. Кад све ово стоји онда је, бар нами, врло тешко уочити разлику, са које би за расматрање решења из § 326 кр. зак. био надлежан суд, а за оне из § 356 в полиц. власт, и разлога са којих суд не би био надлежан и за решења из § 356 в. Ово у толико пре, што законодавац није чинио никакву разлику о томе: да ли су решења, чије расматрање према новим изменама и допунама у полициј. уредби, има прећи у надлежност судску, грађанске или кривичне природе?, већ је само казао »а аротиву осталих аресуд а или решења о истуаима. (< Излишно је, доказивати да су и дела, које предвиђа § 356 в. кр. зак. иступи. У прилог нашег мишљења иде и једно решење Првостепеног Суда за град Београд од 4 марта тек. год. Бр. 6617, дакле после познате одлуке Касац. Суда, којим је суд, по извесној жалби, поништио једно решење кварта дорћолског, донето на основу § 356 в кр. зак. Ево тог судског решења: — По овој жалби, суд је расмотрио акта овог предмета, па је нашао, да решење тога кварта од 25 Фебруара 1904 год. Бр. 1241 не одговара закону. — Кад је кварт већ донео решење под Бр. 9544 и Б.... ослободио одговорности, а друштво упутио на парницу, онда није могао доносити друго решење под Бр. 1241, којим решењем наређује Б... да се исели, јер је оно арво решење арема аоследњем одељку § 356 в кривич. зак. извршно и Б... се не може из добра изгонити. — На основу §§ 15 и 16 аолицијске уредбе, суд ништи и т. д. У овом случају, као што се и изложеног види, суд се огласио као надлежан за расматрање решења из § 356 в кр. зак. Овим се уједно завршују наша излагања о неједнаком практичном примењивању нозих измена и допуна у полицијској уредби од 17 јануара тек год., а на иадлежнима је да учине даље што треба. Д. Ђ. Алимпић. —дадајаЕКОНОМСКИ УЗРОЦИ КРИМИНАЛИТЕТА ие-гориЈеко - критичка етудиЈа о криминалноЈ етиЈологиЈи. по Јозефу (>ан~Хриу (нАСТАВАК) Грци и Римиљани Човек може читати са извесном коришћу ФилосоФе овог времена. На жалост, врло је мало ствари у класичпој литера-