Полицијски гласник

, СТРАНА 92

ВРОЈ 12

тури које се директно односе на наше питање. Уместо овог, основ нашег иитања — утицај материјалних ирилика на моралну антивност људи, налази се скривен у једној другој дискусији, веома контроверзној у старом времену, и у са свим новом облику за време првих векова хришћанства, а то је: да ли сиротињу треба сматрати као једно зло или не ? Први трагови о овом питању налазе се још код Хезоид а, па, можда, и раније. Ми не можемо овде, у оквиру нашег рада, објашњавати зашто је ово питање морало увек бити ак-гивно у једној спекулативној епоси, у којој маса не престајаше да привлачи све већу и већу пажњу, и да тражи утехе у философији . Казаћемо одмах, да је сиромаштво у Шпарти и Риму, као што се то јасно види из остале литературе, било у великој почасти, и да је општи дух ове две републике у примитивном добу, био дух сиромаштва. Али, не треба погрешно схватити оно што су латински писци иодразумевали под изразом сиротиња. Римск а сиротиња, којој они одају нохвалу, није имала скоро никаквих економских потреба; то је пре била простота живота, умереност и уздржљивост од сваког раскоша, некорисних трошкова и пожуда. То никако није оно материјално стање, одобрено и хваљено од целог света. које чини предмет философског посматрања о коме имамо намеру да говоримо. Не, ми имамо у виду спекулације које су наносиле, па и данас наносе, невољу и беду како поједнима тако и масама. Још је Омир певао у Одисеји: ^Гладан трбух нема ушију; глад је узрок многих људских несрећа". Изводи Стобеуса за нас су драгоцен извор за познавање грчких писаца. У њима налазимо неколико изрека највећих песника које се приближују нашем питању. Софокло сматра сиромаштво као нешто часно, а Еврииид као зло. Ксенофон види у беди моћан покретач злочина и вели: » Они који знају да им је живот осигуран не излажу селако злочину. Сасвим је природно што један циник, као што је био Дијиген тврди, да сиромаштво не може никад служити за извињење злочина. На више месга у својој Реаублици, Платон додирује озбиљно наше питање. Третирајући у првој књизи овог свог дела користи од богаства, он нам, тим поводом износи своје мишљење оутицају економских прилика на генезу злочина. »Го је богаство, вели он, коме смо обавезни увелико за ненаношење зла другима«. Почетак четврте књиге Реиублиие иосвећен је економском питању. Платон сматра материјална стања: обилност и беду као подједнако опасна. Пошто је доказао да је умереност ратних као и државних поглавара једна од најбол>их гарантија за државу, и изложио како обилност и сиромаштво упропашћују индустрију и вештине, он тврди да осуство богаства утиче на спољни углед и унутрашњу сређеност државе. На основу ових својих закључења, писац саветује чииовницима да обрате нарочиту пажњу на то : да у др-

жави не буде ни великог богаства ни убоге сиротиње. Прво, по њему, има за последицу разнеженост, леност и жељу за новинама, а друго нискост осећаја и жељу за чињење зала. „У колико се поштовање богасгва увећано у толико се врлина смањује, узвикује најзад Платон у 8-ој свесци своје Републике. У првој свесци своје Реторике, Аристотело третира више предмета који се односе на изучавање злочина, гга чак и злочинаца. Он нам ту пзлаже разне, махом моралие прилике, у којима се налазе злочинци; њихове наде да неће бити кажњени с обзиром на прилике под којима је злочин учињен, за тим говори о рецедивистима и ириликама у којима је налазе нападнуте жртве. У изразима, врло прецизним, Аристотело нам, најзад, износи своје мишљење о утицају економских Фактора на криминалитет. Ово његово мишљење одржано је чак и до наших дана од стране чистих спир"итуалиста. Аристотело учи, да људи делају било под утицајем стране, или .своје сопствене иницијативе. У првом случају радња се производи било случајно, било по нужди. Међу овим другим радњама, једне су принудпе а друге природне. Од оних радња, пак, које зависе од нас самих, и чији смо ми непосредни творци, једне бивају по навици а друге из жеље која је час разумна а час несмишљена. Гнев и страсти долазе увек у ове последње жеље. — То није ни богаство ни сиромаштво, вели Аристотело, које аобуђује на нлочин. Догађа се истина да сиромаси из жеље за задовољством улазе у злочин, али то никако није ни богаство ни сиротиња која их је у њега одвукла, ве({ ]едино њихова страст. Очигледно је, према овоме, да злочини који проистичу из потребе или обилности морају, по мишљењу Аристотеловом, бити увршћени ме^у радње које зависе од наше директне иницијативе, што ће, опет рећи, да им узрок ваља тражити у нашој страсти — жељи несмишљеној. У сваком случају иотреба и обилност елементи су који изазивају ову страсг и, на тај начин, индиректно утичу на злочин. Ево, како се о томе изражава Аристотело. — Човек чини злочин из потребе која се јавља у два облика: или услед праве нужде као што је случај код сиромаха, или услед. сувишности као што је код богаташа. Могло се веровати да ће појава. нових школа: епикурејске и стојичке, на три века пре хришћанске ере, које су замениле Аристотелову философију и Платонизам, унети новог и живљег полета у спекулативне идеје о питању које нас занима. Међу тим, врло је мало ствари о нашем иитању које се налазе у делима Епикура и његових ученика. Није, у осталоме, ни лако познати мишљење овог ФилосоФа, чија су многобројна дела готово са свим погубљена, и који је, тако исто, био рђаво тумачен. У сваком случају ми можемо, према обавештењима Диогена и Сенеке, сматрати као извесно, да је Епикур одвраћао људе од нагомилавања богаства.

Основ и циљ његове ФилосоФије, као што је познато, састојао се у потпуном остварењу душевиог задовољства и осуству физичких болова. Једини представник ове школе код Римљана — Хорације изражава се овако у једној од својих ода о утицају сиромаштва на моралну активност људи: — На шт закони кад ■ сиромаштво, које се сматра као једно од највећих иоруга, ириморава људе да све чине, трае и скрећу са тешког иута врлине. Дело Сенекино чини епоху у историји идеја којима се занимамо. У својим моралним аисмима он одаје нарочиту част сиромаштву, приписујући му много више моралне силе но богаству. Ово последње, далеко од тога да буде сматрано као какво добро, мати је неумерености и пожуда и, као такво, веома је опасно за моралитет. (НАСТАВИЋЕ СЕ) РАЗБ0ЈНИШТВ0 од Д-р Карла Либлинга. (СВРШЕТАК) Односно одношаја горе означена три параграФа. у погледу насилног изнуђивања, §§ 254 и 255 не представљају нигпта друго, до једну врсту изнуђивања § 253. а који се од истога (§.) одликују једино применом срестава за присиљавање; иначе, између ових параграФа и просте изнуде параграФа 253. нема готово никакве разлике. Ово приси.љавање и т. д. није, као што се то чешће тврди, и као што то изгледа да је у самом закону назначено, срество крађе, већ једино иратилац исте. Да је ово одиста овако, види се из самога наређења односно »иретње" : »иод применом претње®; —- не, дакле, иутем присиљавања и т. д. као што би морало да гласи, ако би се тиме хтело да означи срество, које је специјално на само одузимање извесне ствари упућено : — даље, расуђивање, да се крађа не врши путем присиљавања и т. д.; шта више, исто служи другим циљевима, исто је, као што ћемо још видети, срество којим се принуда врши, оно служи, да неко трпи и ништа не нредузима, те да му се извесна покретна ствар — соп1га његовој вољи — одузме и тако је исто само услов за одузимање ствари, које се (одузимање) овим начином (присиљавања) омогућава. Силу, однос. присиљавање и претњу, сматра Биндино, као једино срество за принуду. И ако се ово не види из самога смисла закона, то се ипак налази довољно разлога у корист овога мога тврђења у мотивима к' § 244 одн. 243, не узимајући много што шта друго у обзир. Из њих се види несумњиво, да је психичка или Физичка сила, којом се злочинац служи, да принуди неког другог, те да овај отрпи, да му се извесна покретна ствар однесе. Но без сумње је принуда, „да неко отрпи, да му се извесна ствар однесе,