Полицијски гласник

БРОЈ 12

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 93

принуда у погледу самога трпљења 1 ); као сувишак означавају мотиви »силу као главни мотив, управо узрок попљачканвг, да отрпи једно овако неправедно одузимање". Полазећи одавде, раније означена карактеристика ће се допунити, и означаваће разбојништво, као нарочиту врсту принуде, у намери противуправног присвајања извесне туђе покретне ствари. Овде ће се расправити још једно веома много оспорено питање, да ли је учињено разбојништво, када злочинац путем психичке или Физичке силе извесно лице примора, да му извесну, извршиоцу дела не припадајућу, ствар изда, а у намери, да је себи присвоји; њега нпр. с напереним пиштољем и претњом примора, да му кесу изда, »у противном, убиће га°. Као што смо видели, суштина разбојништва лежи у принуди односно извеснога трпљења и то трпљења, које се односи на одузимање извесне ствари од стране разбојника; овим се, дакле, претпоставља у сваком случају пасивитет повреЈјенога. У горе, дакле, означеном случају, извршилац хоКе да принуди неко лице на извесну радњу — да му изда кесу — а никако на извесно трпљење, однос. пасивно држан.е и према томе, овај се случајне може подврћи под § 249већједино под § 255 кр. закона. Практички је ово разликовање готово без икакве важности, јер је казна у оба случаја једнака; јер се на основу § 255 има злочинац »равно једноме разбојнику казнити«. Даље постоји случај, у погледу ко.га се води борба, када учинилац путем извесне квалиФициране силе или претње принуди неког, да му следује на месту, где су његове (повређеноме) ствари остављене, те како би му их могао, у намери противуправног присвајања одузети, и принуђени овој принуди следује и злочинац по том ствари однесе. Да се овај случај не може узети као разбојништво, постоји исти мотив, као у горњем случају, јер се овде принуда састоји у извесној радњи — да му покаже место, где су ствари остављене —, док разбојништво захтева принуду, као срество, којим неко нешто трпи — пасивно држање; принуда у горњем примеру састоји се у активном учешћу а никако у трпљењу, да се дотичноме лицу извесна ствар однесе. Такође, овде не постоји случај разбојничког насилног изнуђивања. Шта више, реч је у овоме случају о стицају више кривичних дела; дат је т. зв. реални стицај између разбојничке принудне изнуде и крађе. 2 ) Нападнути је при-

') Тако исто Меркел у својој теорији о крив. праву стр. 416. 2 ) Тако исто: Вилнов у своме, горе означеном делу, стр. 47. Бр. 2., а и Бури стр. 75 и 76. у своме делу разуме се, с ограничењем, да је такав реални стицај основан, ако је од момента, када су ствари откривене и крађи истих, прође извесно време, те крађа не изгледа као саставни део насилне принуде. Принуде, дакле, у моменту откривања ствари, мора да је нестало, тако, да се крађа над истим изврши без икаквих насилних срестава. Ову везу крађе, однос. одузимања сгвари самом принудом ми поричемо, а не као што то Бури заступа.

моран. да иокаже место, где су ствари осгављене, т. ј. он је принуђен од стране извршиоца дела, да предузме извесну „делателност«. — Узимање пак ствари је засебан деликт, који са првим — разбојничком насилном изнудом. — деликтом само стално у вези стоји. Насилна је изнуда довршена у моменту, када је принуђени показао место, где су ствари остављене; јер остварење намере, односно неправедне користи је за појам насилног изнуђивања без икакве важности. Но у осталом, дело насилне изнуде је и по времену одвојено од дела крађе, само што у колико је ово време дуже, у толико ће се лакше моћи отворити очи онима, који час узимају, да је једно дело дато а час два, да не постоји један већ два деликта, који се имају казнити сходно §§. 74, 242, 255. кр. зак. Ако би се овде навело, да се овај случај не разликује, као што то рпта Гас1е изгледа, од ранијег случаја, то се онда може одговорити: да тамо, где извршилац иредату му ствар узима, апсолутно не може бити речи о узимању у смислу § 242, односн. § 249 кр. зак. а који параграФи претиостављају у сваком случају пасивно држање повређеног. Према овоме, види се, како већ из овога разлога овде не поотоји дело крађе; осим тога, крађа је у сваком случају искључена, када неко дозволи некоме, да му овај ствар узме 3 ); принуђени у овоме случају даје своје одобрење у самој ствари — и ако приморан на то — и присвајање за овим следује од стране извршиоца дела соасШа уо1ш!;. У другом случају, напротив, апсолутно не може бити говора о каквом одобрењу односно ирисвајања ствари од стране извршиоца дела; обрнуто, злочинац ће у већини оваквих случајева прећутати, зашто хоће да се унозна са дотичним местом, те како не би могао од стране принуђеног доцније бити издат. Па и кад нрииуђени зна циљ овога испитивања места, то опет не значи, да он тиме у исто време даје и своје одобрење, да му се ствар одузме 4 ). Без обзира на све ово, ова се два случаја разликују јошутоме: што тамо, где је принуђени приморан да изда ствари, нринуда је скоро једновремена са узимањем ствари од стране учиниоца дела, док у другом случају ова су два акта по времену одвојена један од другог. — Дакле, тако ће се, (у првом нримеру), где постоји принуда за издавање ствари, сматрати да постоји дело: ра збојничко аринудно изнуђавање; овамо, где иостоји принуда, да се од стране принуђенога покаже учиниоцу дела место, где су ствари на чување, овамо постоји реални стицај дела: разбојничког иринудног изнуђавања и крађе. Предмет намере за присвајање. Као предмет, у погледу кога се намера злочинчева за присвајање управља, јесте,

3 ) Види: Ф. Мајера, Кривични зак. за Северно немачки савез, стр. 187 Бр. 11. 1871. год. ^) Упореди: Шварда, Коментар, стр. 671.

како то закон каже: »извесна туђа покретна ствар®; према овоме је дело разбојништва у погледу ствари које немају господара, као и сопствених 5 ), које се налазе у туђем притежању, даље разбојништво у погледу имобилна (непокретних ствари) искључено. У погледу »покретних® ствари, меродаван је једино природни а не грађанскоправни појам, т. ј. као покретна ствар се има сматрати само она, која се с једнога места на друго може номерити. Према овоме излази, да су делови непокретних ствари, који у цељи разбојништва од ових последњих одвојени буду, у колико према своме природноме својству као покретни делови од имобилна доле падају, као и безтелесне ствари од овога појма искључени' 1 ). Захтева се, да је у питању каква туђа ствар. То значи, да иста треба да је у својини некога другога а не извршиоца дела ; ово захтевање бејаше ранијем онштем праву страно; аналогно римскоме праву, бејаше увучена у овај појам и гарта геј зиае и обадва ирва два предлога за прајски кривични законик следоваху ранијем општем праву; доцнији предлози за праиски крив. закон. искључише могућност, да може бити разбојништва и над сопственим стварима; одузета ствар мора да буде туђа што значи, у својину некога другог а не извршиоца дела. Што се на послетку тиче вредностн самога. нредмета, то је иста према мотивима 7 ) за појам крађе и разбојништва без икакве важности и једино се узима у обзир при умерењу казне. Покушај и свршетак. Покушај разбојништва је дат, исто тако као и код насилног изнуђивања, чим су сви субјективни захтеви деликта дати, међу тим објективно, согриз с1е1Јс1л није испуњен: ако је се одговарајућа психичка или Физичка сила, однос. принуда применила у цељи, да би се изазвало трпљење код онога, који би требао да буде опљачкан, па се тиме и поред свега овога ништа не успс, онда је дело остало У покушају. Свршетак деликта не претпоставља само, као што се из мотива види и као што је то од општег мишљења заступљено, »свршетлк ирисиљавања веИодузимања. ствари" и у томе је главна карактерна разлика, као што је горе назначено, којом се согриз с1еИс1п код разбојништва одликује од согриз-а с1еНс1д код насилног изнуђивања. Ово питање, особито доказивање, да су мотиви и владајуће мишљење на лажној претпоставци основаии, не може се овде изближе третирати, но о томе ћемо се другом приликом мало више позабавити. превео Д-р А. Гв. Жив. б ) Упореди: мотиве к' § 248, оде. 2., Хелшнера у његовој системи III. стр. 423. 424. 6 ) Упореди: Ф. Мајера. стр. 136. Бр. 7; Хелшнера, Систем III. ср. 424 ') К' § 237 зак. иредлога, оде. 8.