Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

У Д О В И Ц А ПРИПОВЕТ^А ИЗ ГРАДС^ОГ ЈЈ{ИВОТА

(наставак) 5 Била сам намерна, да се ту пред њим мртвим изјадам и исплачем на своју несретну судбину, па ми се чињаше да он не Ке чути моје јаде и болове онако покривен, зато без много размишљања и скоро нагло дигох чаршав са његовога лица, али сам се ужаснула, кад место оног белог, благог стричевог лица, угледах само једну масу љубичасте боје, са црвенкастом пеном на устима. Забезекнута овом променом стричева лица, ја се још више нађох у чуду што се наша познаница помами кад сам ја подигла чаршав. »Оставите, оставите, ко вам то рече да чините, ко вам је то дозволио, с< беху узвици њени, који су дошли упоредо са подизањем чаршава, јер, како сам видела, она није то од мене очекивала, а много јој је било до тога, да се стриц не види у оваквом иоложају. На вику њену, дотрчали су из суседне собе стрина, Пера и лекар, који је, види се, одиста спавао ту код нас. Кад им је познаница испричала, како сам ја била непажљива, да чак вређам мртва човека, онда ме је Пера изгурао на поље, а лекар се окрете познаници и оштро и прекорно рече: „а што ои јој ти дозволила — што си примила на себе једну дужност, кад си била немоћна да је извршиш. 1( Код ових последњих речи, ја сам већ била на вратима собњим, и даље нисам чула шта је било. Одох у своју собу под утисцима онога изненађења, које је изазвала промена стричева лица , и још више онога понашања њиховог. Нарочито ме изненађивао интиман одношај лекара и наше познанице, који је случајно иснољен, јер су се иначе они пред светом држали као са свим страна лица. Са свим природно наметало ми се питање: откуда ова промена, и зашто су они овако осетљиви према њој ? Старала сам се да то одгоненем, али узалуд, јер је сваки одговор, што сам га себи давала, био тако невероватан, да га и сама нисам могла озбиљно узети. На по сата после овога, уђе у моју собу наша служавка и каза ми, да су стрица метули у метални сандук и капак залемили. Морало се тако урадити по савету лекара, јер је стриц онако здрав и пун на пречац умро, па се осећао непријатан задах. За мене ово обавештење беше тако убедљиво, да сам се чудила самој себи, како сама нисам дошла до тога закључка... После подне стриц је сарањен уз помпезну пратњу, јер се читава варош беше слегла, да му ода последњу пошту. Мене нису пуштали да идем на пратњу. Тај свој поступак објашњавали су они познаницима, који разбираху где сам ја,

тиме, што неко мора остати да чува кућу од оне силне нослуге, која се беше скоро сама наметнула за овај дан, а после п због тога, што млада у опште не треба да иде на нратњу по народном веровању. Стрина и Пера ишли су за сандуком и изгледали су погружени жалошћу за пок. стрицем. Стрина је то нарочито истицала и својим црним оделом, које је за ноћ сашивено, а и Пера је такође био у црнини. После њих, доктор је нарочито видно истицао своју жалост за стрицем. »Такав мој добар пријатељ, такав честит трговац, и да му ја ништа не могу помоћи; е то ми је тешко, тако тешко, али шта ћемо ми лекари, кад су махне у срцу болести, које се тешко лече; ту наука мало може помоћи. 8 Тако је он говорио свакоме, који је долазио, па се је тако вајкао и окр. началнику, који је такође дошао да суделује при погребу стрица, кад су скоро последњи силазили низ степенице за пок. стрицем. Дан сахране прошао је, и ја сам очекивала: какве ће сад прилике насгати. Предосећала сам, да мој живот од сада мора бити тежи, јер нема стрица, који је ипак био моја заштита самим тим што је постојао, што га је било, те је и Перу и стрину задржавао страх од њега, да ми живот учине још тежим од онога што су дотле чинили. и нисам се иреварила. Пре ручка на по сата, ушла је код мене стара служавка сва уплакана. »Дошла сам, рече, да се с тобом опростим , јер те не ћу ја више служити, по гдто ми је служба отказана, а место пас женских примљени су у службу све сами мушкарци. Сад је баш доле гасподар Пера одредио једнога, који ће ти доносити ручак и вечеру, јер више нећеш с њима јести. к Ја сам знала, да је стара служавка била моја пријатељица и горко сам плакала при растанку с њом, са јединим пријатељем у овој кући. И мој је положај, заиста од овога дана постао ужасан. Све што је пакост стрине и Пере могла измислити, то сам ја морала триељиво поднети. Ређати пак, све оно, што су они измишљали, била би једна читава књига. И онај момак што је одређен да мене служи, и они остали који су били у кући, старали су се брижљиво, да задовоље сваку паклену намеру господара. Мени је био забрањен сваки излазак из куће, и кад сам покушавала да силом изађем, мене су млађи ударали као последњег мангупа, и терали натраг у кућу. На протест мој, да сам ја домаћица ове куће, да ја овде имам права жене и газдарице, они су се само подругљиво смејали и кезили. Упућена, тако, да тражим ипак заштите од стрине и Пере. ја сам им се жалила, али они су ме презриво погледали и ишли даље...

После ирвог помена, који је прве суботе држан за покој душе стричеве, у иашој кући су настале дивље ноћне оргије. Иера и стрина, а доктор и наша познаница, пили су и бећарски гшјанчили сваке ноћи до зоре. Своје одношаје нису крили ни од мене ни од млађих, који су их служили, за добре паре, као гладна пашчад. Тек је тада мени била појмљива љубазност наше иознанице, којом ме је дочекивала, и улога њена у нашој кући. Сваким даном, ово се друштво увећавало са по једним чланом. Прво су увођени нежењени трговци, па се тада прешло и на мање чиновнике. На месец, два, после смрти стричеве, гост ових ноћних тревнака био је и окружни начелник, а одмах за тим и читава поворка жена сумњиве прошлости. Тако је, на послетку дошло, да је дом мога стрица постао ускоро легло порока и разврата, дом бруке и срамоте. Све ово, наравно, није остало страно суседима, али од њих нико ништа не учини, да се тај положај побољша. Заробљена овако на очиглед света и власти, ја сам већ била пала у једно очајање, које је претило да ме одведе у лудницу, или намакне кононац на врат. И кад сам ја већ мислила: шта је од тога двога ипак боље — да ли да чекам да ме воде у лудницу, или да свршавам сама са животом, тада се догодило нешто, што ме је задржало од овога последњег корака, који ми је био примамљивији. На име, једне вечери, кад је теревенка и гозба требала да изостане, јер су сви већ посрнули физички од непрестане пијанке, бану у моју собу окр. начелник. Ја сам баш клечала пред иконом св. Богородице, и молила се да ми скрати овако тежак живот, кад је он ушао унутра. Збуњен тренутно и сам положајем, у коме ме беше затекао, он застаде за часак, али кад сам ја устала, он ми слободно приђе и поздрави се са мном. (наставиће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нан ова питања: I. Суд општине степошке, у окр. крушевачком, актом својим од 20. фебруара ове године Бр. 59 5, пише: в Светозар Рајковић, председник општине ломничке, као пуномоћник ове, ставио је забрану код Првоотепеног крушевачког суда, на покретност ове општине, а за обезбеду 737"40 динара, колпко су сељани села: Г. Степоша, Д. Степоша и Липовца, по његовом тврђењу, остали дужни општини домничкој у име општ. приреза за 1888 и 1889 год. који су требади пдатити, док су биди у саставу ове општине. Првостепени крушевачки суд, решењем својим од 7. Фебруара ове год. Бр. 3530, уважио је ову забрану, и наредио иодициској власти да је изврши, те је ова пре извесног времена