Полицијски гласник

■

БРОЈ 12

предала решење потписаном председнику. као пуномоћнику ове општине степошке, и изврхнила забрану, узев у попис ове ствари : једну општинску каоу, општински кантар, четири стола канцеларијска, четири столице, раФове за Фасцикуле — архиву — и све остало, што се у оиштинској згради затекло. Забрана је уважена на основу буџета ове општине за 1896 год., из којега се види, да је предвиђена извесна сума за исилату дуга општини ломничкој, али како је ова ствар додније регулисана, то ће се поднети докази, кад затреба, и општина ће ломничка бити одбијена од тражења. Ова забрана. по мишљењу овога суда, противна је наређењу §. 471. тач. 1. грађ. суд. поступка, по коме се ни једном дужнику не може узети у попис најнужније покућанство, а да се општина. не д& разумети без касе, столова, столица, ваге и т. д. то је само собом разумљиво, и по томе је и ово њено најнужније покућанство , које се није смело узбти у попис, и да је суд ногрешио кад је одобрио забрану на ове ствари. Даље, ова општина сматра, да је ово тражење општине ломничке, које долази у ред полугодишњих и годишњих прихода и приноса, и да је по §. 928. д. грађ. законика застарило све и кад би у истини постојадо. Моли се уреднипггво, да изволи изнети своје мишљење по овој ствари. ( , — На ово питање одговарамо : Кад се зна, да се општинским ирирезом не задужује општина одсеком, него поједини грађави према суми непосредног пореза, онда је чудновато: како је општина степошка могла унети у свој буџет, за 1896 годину, ону суму, коју су остали дужни сељани поменутих села, и показивати је као дуг општини ломничкој ?! Једини би правилан закључак могао бити тај, да је она у своје време напдатила овај прирез од грађана и унела га у своју касу, а није га предала општини ломничкој, те је ова сада присиљена, да га тражи путем суда. Ова неизвесност о начину постанка дуга, одузима могућност, да се на ово питање у свему одговори, нарочито у колико се тиче застарелости, те зато ћемо ми и свој одговор свести само на оно прво, које се односи о правилности пописа. Дакле: Општине се јављају у двојаком својству као морална лица у погледу својих приватних — самоуправних ирава, и као државна јединица за вршење извесних послова, који су јој законима додељени као државној установи. И, у колико се она јавља као приватно правно лице, она се изједначава са осталим привагним лицима, а кад год се јавља у удози државне установе, она стоји под нарочитом заштитом законском. Према овоме , сва њена имовина , која не служи непосредно потреби и интересима њеним, као државне јединице, може бити предмет залоге, пописа и у опште ириватних потраживања, а она. имовина која је нераздвојна од потреба, које служе њој као државној јединици, не могу бити предмет пописа ни залоге, јер оне и нису својина општине као морадног лица, него као установе државне. У овај ред ствари и нотреба, без којих се општина, као чисто државна установа не да разумети, свакако спадају и ствари као што је каса, столови, столице, полице за фасцикуле и

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

т. слично, и по томе, власт полициска погрешила је, што је ово узела у попис, и ако је суд одобрио забрану, јер он увек учиии ограничење речнма : , (( оно што се по закону можс у попис узети," претпостављајући, Свакако, да власт има да оцени при попису : шта се може пописати, а шта не. II. „Нача.шик ово срески, решењем својим, забранио је Павлу Павловићу, овд. даље упражњавање опанчарске радње на основу § 3 7 3 а кр. закона, пошто није имао мајсторско писмо. Павле је изјавио на ово решење жалбу начелству окружном, али док је жалба са актима стигда начелству, дотле су већ стуииле у живот најновије измене и допуне подициске уредбе, те је начелство на основу ових измена нашло, да оно није наддежно да разматра поменуто решење, него је вратило акта ср. начелнику, да према овим изменама уради даље шта треба. Начелник срески, наслањајући се на наређења б 1 5 и 1 5 полиц. уредбе, пошље ова акта и решење Првостепеном Суду, али оп их врати иеразмотрена са овим напоменама: «овим решењем жалидац није кажњен ни преко три дана затвора, нити преко 3 0 динара новчлно, те по томе има вид и својство административне наредбе, и не подлежи оцени Првост. Суда. Враћају се акта да начедник оцени: има ли у опште места жалби противј оваквих решења, па ако има, нека акта пошље вишој административној власти на оцену." Начелник срески нашао је, да против оваквог решења, има места жалби и понова пошље акта начелству, али их оно врати, јер је, веди, ненадлежно да разматра пресуде и решења, која су изречена по III части кр. закона, налазећи, уједно, да ово решење не подлежи ничијој оцени, пошто њиме није изречона никаква казна, као што не подлеже ни она, где је казна до три дана затвора. Моди се уредништво за обавештење: има ли места жалби на решења ове врсте, и ако има, која је вдаст надлежна за разматрање истих'/» — На ово питање одговарамо: Рошење среске вдасти, којим је забранида радњу Павлу по § 373 а кр. законика, јер нема еснаФско мајсторско пиомо, не спада у ред оних наредаба управних власти, које се издају за заштиту јавних — општих интереса, и за чију оцену нису надлежни судови, нити их могу задржати од извршења, сво дотле , докле се од њих не затражи да кажу свој суд за повреду истих, ценећи, том приликом закопитост самих наредаба. Пе, ово решење има свога извора у наређењима § 3 73 а кр. законика, и о умесности његовој треба и мора да се решава по томе, што со њиме вређа једно право Павлово, под претноставком, да. је решење среске власти неправилно, и он по § 1 5 и 16 полиц. уредбе има право на жалбу. За оцену, пак, у овој ствари, иадлежан је баш Првостепени Суд но измени §§ 15 и 16 полиц. уредбе, пошто решење потиче из примене III части кр. закоиика , а никако начедство као виша административна власт, пошто као што напред рекосмо, ово није административно решење или наредба, већ решење насдоњено на § 3 73 а кр. законика. Никако се, пак не може одобрити оно гледиште начелства, да прогив оваквих решења

СТРАНА 95

нема у опште места жадби, кад то није нарочито речено у - 8 .15 и 16, као н. пр. за осуде до три дана затвора иди тридесет дии. новчане казне, јер би то било противио чл. 27. Устава, по коме оваки има право жадбе, кад год законима није друкчије наређено. III. Суд општине годубачке у округу иожаревачком, актом својим од 5. марта ове године иита: (( М. Милановић, овд. тужио је Б. Милановић, овд. што му је зимус украо једну гвоздену вилу, а оада пре неколико дана једну секиру и 12 комада јаја, па је тражио да га суд осуди на казну по закону, за ову крађу. Таксу у 2 дин. није хтео да положи, јер је, вели, ово крађа, која мора да се извиђа по званичној дужности. Суд налази, да се по т. 87. зак. о таксама мора да пдати такса, јер је ово извиђање на тужбу приватних, и да не би погрешио, моли уредништво за обавештење : треба ли ову тужбу узети у иоступак без таксе, или ирво наплатити таксу — На овс питање одговарамо : По духу § 391 кр. закона, све крађе иступне, сем оних из трећег става, казне се по званичној дужносги. То, у осталом, одговара и ономе општем начеду, које предвиђа § 4 кр. с.уд. поступка. Како је и у овом случају престављена крнвица, која не долази у ред оних из трећег става § 391, то се и она има извиђати но званичној дужпооги, па према томе не треба тражити таксу у напред, што опет, одговара тач. 227 зак. о таксама.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ Т Р А Ж И С Е Драгутина сина Мине Игњатовића, тезкака из Присјана, округа пиротског, који је месеца маја пр. год. отншао од куће, тражи начелство окр. нишког актом Бр. 3 582. Драгутин има 16 год., стаса је средњег, лица плавог, пуног. Нађеног треба упутити начел. окр. нишког, с позивом на Бр. 3582. УБр. 10803. Марија, раздвојена живећа жена Јована Пантића, из Скеле, која се издаје под именом Лепосаве и Живане, потребна је начелнику среза посавског , у Обреновцу , јер је велика сумња да је саучесник у похари Лазара Покрајца, из Ратара. Изглед јој је оличан на Циганку, црномањасга је, пуна, средњовечна. Позивају се све полициске власти. да Марију најживље потраже, и нађену стражарно спроведу начелнику среза посавског, у Обреновац, с позивом на Бр. 3 177.

П 0 Т Е Р Е Ђорђу Никодићу, трговцу из Деснотовца, ноћу између 21 и 22 пр. м-ца, украђено је нз обора пет дебелих свиња, од којих су три вепра и две крмаче. Позивају се све полициске власти, да крадљивце потраже и иађене. спроведу начелнику среском у Деспотовац, с позивом на Бр. 3875. УБр, 10757.