Полицијски гласник

БРОЈ 13. и 14.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 17. АПРИЛА 1904.

ГОДИНА VIII

ооо озо осојо^ сгу^о^о о&о оро с/>о ооо ооо о^о ооо осо сдо осо (УуО ооо обо ос-о ојоп с^о оур ооо с-оо ос>о осо осо о5о ооо 050 оло с^о с^о обо 050 осо о уо с/>о оуо Сбо с/оо оу: ооо оу)"(У/. П0Ј1ИЦИЈСКИ ГЛДСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ ЗА П0ЛИ1Ш ШБЕДИОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈУ ПОЛИЦИЈСШ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ

»о о5о ооо о5о о?уО ! с-со О5о оу. оу. с/у. оуг осо Об-о оуг-с^С' осо оу^ оео Об>о осо ооо ос>о обо о>о оао ооо обо обо ос-о о$о 050 осо обо оао о^о о^о сло' ооо с^ообо ос-о обо обо о&о ооо о < у осо со -о оо --

УРЕХ7ЈЕ 0ДБ0Р МИНИСТАРОТВА 7Н7ТРАШБИХ ДЕЛА

"-/о /СО ООО о^о 050 оу: О У' 060 О&о ОСО Р(У! ОбО 060 ООО Обо 060 ОбО ОСО ООО Обо Обо ОУ. ру: 060 060 050 060 ОУ с//. О-УР С /уг ОУ. ОСО ОУ О<50 ОУ ОУ ОУ ОбО ОУ ОУ ОбО ОУ. осо 05С ОС^) 050 090 С/5С »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК® излази једаниут недељно. Ио потреби биће п ванредних бројева. Претплата се шаље »Уредништву Иолидијског Гласника' 5 Н.1И дотнчним окружипм и срескпм властима, или на ношти. Ценаје лпсту: чиновницима, зваиичнидима, општинским писарима и осталим званичницима у онште, годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџи.јама годишње 16, нолугодишње 8 динара. ЈКандармима годишње 8, нолугодишње 5 динара, ну 01ш се ио овој цени могу ирстнлатити само нреко својих командира полицијских односно лограничних одреда. Надлештвима у одште 20 динара на годииу. 1!а пностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Иоједини бројеви »Полнцијског Гласника* не продају се. Гукоииси не враћају се.

/х. С/у. е/> Г 'о->" (У/ С»- о^. (У>. С//. (УЛ С/Л' оу ООО О^О ОУ суу ос^:- ОС-О ОУ' схх. (У/г ОУ ОУ ОУ ' (УХ. ОУ ОУ СуУ ОУ О ј ГУ 050 ОУ-~ СЛО 0*50 ОУ' ОУ ОУ сху: р^О СУ>Р ОУ) ОУ -<>0 С/У 050 -Л/ООУ

СЛУЖБЕНИ ДЕО • , Његово Величанство Краљ Петар I.. олагонолео је на иредлог Миниотра унутрашњих дела, иоставити: за инспектора треКе класе Министарства унутрашњих дела, Љубомира Ромаиовића, начелника исте класе округа ваљевског, по потреби службе ; за начелника треће класе округа по;каревачког, Петра Благојевића. начелника псте класе округакрушевачког, по потреби слун;бе; заначелнпка четврте класе округа тимочког, Лазара Ивковића, начелпика исте класе округа крајииског, по потреби службе; за начелпика четврте класе округа крајинског, Стевана Ј. Гудовића, вршиоца дужности инспектора Мппистарства унутрашњих дела, по потреби службе ; за начелника четврте класе округа. крушевачког, Драгутииа Тодорића, члана прве класе унраве вароши Београда; за вршиоца дужности начелника округа ваљевског, у рангу члана прве класе управе вароши Београда, Милорада Вујичића, начелника треће класе среза јасеничког, округа крагујевачког; за члана прве класе управе вароши 15еограда, Тому Миленковића, начелника прве класе среза неготгшског ; за вршиоц дужности члана управе вароши Београда. у рангу секретара треће класе Министарства упутрашњих дела, Љубомира Н Поповића, ванредног секретара треће класе истог Министарства, по потреби службе ; за члана друге класе управе вароши Београда, Душана Алимпића , вршиоца дужности члана исте управе, у рангу секретара пете класе Министарства унутрашњих дела ; за секретара прве класе начелства округа крајинског, Симу Обреновића, комесара топчидерске полиције, у рангу среског начелника треће класе, по потреби службе; за вршиоца дужности члана управе вароши Београда, у рангу секретара начелства друге класе, Љубомира Мајсторовића, писара прве класе исте управе; за комесара полиције у Топчидеру, у рангу иисара прве класе управе вароши

Београда, Вељка Рамадановића, писара друге класе исте управе; и за секретара друге класе начелства округа крушевачког, Михаила. Ст. Протића, писара прве класе среза жичког; за писара друге класе управе вароши Београда, Душана Миловановића, писара прве класе начелства округа пожаревачког, по потреби службе. Из канцеларије Министарства унутрашњихдела, 15 априла 1904 год. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра уиутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је, да с-е: Ђорђе Стојановић, помоћник прве класе начелства округа нишког, на расположењу; Коста Ђукић, помоћник прве класе начелства округа подринског, на расположењу; Ђура Стевановић, помоћник прве класе начелства округа пожаревачког, на расноложењу; Урош Грабовац, помоћник прве класе начелства округа смедеревског, на расположењу; Владимир Поповић, помоћник прве класе начелства округа тимочког, на расположрњу; Коста Павловић, помоћиик прве класе начелства округа чачанског, на расположењу; Јован Радовић, начелник прве класе среза рамског; Филип Вујић, члан ирве класе Управе вароши Београда; Арсеније Шуменковић, секретар прве класе начелства округа крајинског; Димитрије Протић, писар прве класе среза мачванског; Тихомир Денић, вршилац дужности помоћника начелства округа ваљевског, у рангу секретара четврте класе Министарства унутрашњих дела, на расположењу; и Светолик Нешић, еекретар прве класе начелства округа крушевачког, — на основу §70. закона о чиновницима грађанског реда ставе у стање покоја с пенсијом, која им припада по годинама службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 15 априла 1904 год. у Београду.

Указом Његовога Величансгва Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњпх дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је да се: Димитрије Миливојевић, помоћник друге класе начелства округа моравског на расположењу; Мијајло Стевановић, начелник друге класе среза бољевачког; Светомир Радовић, секретар друге класе начелства округа моравског; и Живко Вукојичић, писар друге класе среза драгачевског, — на основу § 76. закона о чиновницима грађанског реда отпусте из државне службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 15 априла 1904. год. уБеограду.

ЕКОНОМСКИ УЗРОЦИ КРИМИНАЛИТЕТА ЈАетори^еКо ^ КритИЧКа етуди^а о К;рИмимапноЈ[ ети^ологи^и. Цр^вени писци Са развићем и напредовањем религије, почиње и једно ново тумачење беде за гледишта моралног. Разликују се три облика у којима се јавља сиромаштво и који се, један од другог, знатно разликују у погледу последица на моралитет радњи. Најопасније је морално сиромаштво о коме говоре: краљ Давид, пророк Јеремија и апостол Јован. Противно овом, добровољно сиромаштво, које је Христос проповедао, идеално је. Оно, пак, што нас интересује, то је невољно сиромаштво, проузроковано рођењем или догађајима у животу. Ово сиромаштво, као и велико богаство, св. писмо сматра као извор порока. У огромној литератури верских писаца, коментатора библије, налази се ваздан ствари, које се односе на питање о сиромаштву, посматраном са најразличитијег гледишта. Тако, Св. Јован Хризостом, третира темељно питање о сиромаштву и долази до закључка, да оно никако није узрок злочину, већ су то елементи који, на првом месту, зависе од наше воље. Сиромаштво, по њему, мора служити за извинење крађи. Исте мисли сусрећу се и код латинских писаца, међу којима Св. Амброзије