Полицијски гласник

СТРАНА 98

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 13 и 14

заузима оно иото меото које и Сенека у ФилосоФији. Ниједан од црквених писаца није тако силно подигао свој глас против богатша, тврдица и зеленаша, као што је то учинио Св. Амброзије у својим књигама о Наботу и Тобију. Али, љубав према сиромапггву, није му никако затворила очи према опасностима, којима беда излаже врлину и моралноот. Св. Августин. који се сматра као најважнији међу свима латипским, верским писцима, сматра сиротињу као ствар коју не треба презирати и захтева, да се пол,ске скитнице ни у ком олучају не сматрају као крадљивци. Крађа, по њему, јесте једна економска потреба. После опадања натристичке литературе, научна активност цркве нашла је новог полета у радовима доктора средњег века. Сколастика је била прави творац теолошког и философског систематизирања и конституисања у облику науке. Пут за философију био је нарочито утрвен радовима Св Августина, чији је утицај преовлађивао у првој периоди сколаотике. То је, може се без претеривања рећи, био један период дилетантизма у философији : основ сваког посматрања остајао је у области теологоје. Наше питање остајало је, више но икад, у вези са питањем о сиромаштву. Радови који се на њега директно односе многобројни су. Помињемо, измећу њих, оне који су најважнији. Тако, Коасидор у својим Коментарима исалмова, ослањајући се на мишљење Св. Амброзија тврди да је сиротиња у стању да иобеди врлину. Бед се занима искушењима, којима су изложени сиромаси пред вратима немилосрдних богаташа. Преношење Аристотелових дела у хришћанску Европу путем шпанских мусломана, стварање редова: Св. Франсо-е и Св. Доминика који су, са гледишта општег, имали великог социјалног и научног утицаја, оснивање универзитета. у Паризу и, најзад, славни радови Ов. Томе, Скота и Св. Бонавентира. — све то изазвало је велики полет у сколастици XIII - ог века. ФилосоФија се у будуће обрађује само за себе, а и наше питање добило је новог полета са позитивисмом и статистиком. Неколико ФилосоФа, који се с њим занимају, а еарочито Св. Тома, не ограничавају се више на просто и једноставно коментарисање библијских текстова. У место тога, јављају се озбиљна размишљања која се. мало по мало, одвајају од теологије. Независно од теолошког схватања, Св. Тома сматра беду као извор великог броја преступа. После Св. Томе, међу ФилосоФима настају огромне свађе и жалосне борбе, поводом којих је и морал пренебрегнут а с њим и наше питање. Савремена мисао. Постанак савремене историје и епоха која јој је претходила, сведок су огорчених борби између религијских и чисто философских идеја. То је у почетку епоха ренесанса која је имала задатак да рас-

прави хаос између многобројних и дрских система, пониклих на развалинама сколастике. После дугог и дугог рада у овом правцу, наступа ХУП-ти век са једним, потпуно новим хоризонтом модерне философије, заснованим Декартом и Баконом. Човечанство се налажаше на прагу основних принципа истине у животу, који су могли да послуже као основ новој философској згради. Опште ослобођење ФилосоФије, изазвано Декартовим покретом, створило је независност међу филосоФима и учинило да сваки од њих ствара засебне личне системе. У таким приликама није се могло мислити на детаље и с тога је наше питање, сасвим природно, предато забораву, бар за извесно време. Питање о сиромаштву и његовом утицају на радње људи, које је некада, као што смо видели, било у толикој мери предмет посматрања и трерирања, ишчезава, готово сасвим, у овом времену. У великој литератури ХУ1-ог и ХУП-ог века свега су неколико дела која додирују наше питање, па и то више узгред, без икаквог система и озбиљне намере за решење проблема. Тако се, поред осталих, и у делима Аутеровим налазе неколике ствари које се односе на криминалогију. По њему су рђаве економске прилике услов за крађу која се може лечити само енергичним средствима. Вредно је још поменути, да је први Лутер уочио разлику између градских и сеоских преступа, чију је важност довољно увидела тек данашња криминалогија. Историји реФормације припадају још имена Лииса, Ерасма и Томе Морл од којих су, нарочито прва двојица, узимала великог учеш^а у огромном покрету идеја које карактеришу ову епоху. Лиас, који је био један од најбољих тумача Сенекиних идеја, налази, као и овај, да се сиромаштво не може никако сматрати као једно зло. Еразмо у својим Писмима сматра сиромаштво као веома опасно по морал. Али, у целој литератури ове епохе, по наше питање најзнатнији су радови Томе Мора , који се налазе у првој свесци његове Утоаије. Несрећни канцелар Хенрика УШ-ог критикује оштро разне рђаве и опасне навике племства, за које велп да живе о зноју других са својим многобројним слугама. У овој племићској послузи, Мор налажаше велику опасност по морал и сигурност државе. »У тренутку када се ови људи нађу на улици, вели писац, они за кратко време надају у највећу беду, а из ње, сасвим природно, у крађу или разбојништва«. Рђаве економске прилике и увећање цена животним намирницама, много су важнији и озбиљнији узроци криминалитета, јер се из њих рађа пролетаријат, а из овога просјаци, скитнитнице крадљивци и т. д. Мор је био први који је врло добро схвртио потпуну некорисност оштрих казни у односу на циљ који се њима жели постићи. У место вешала и осталих претераних казни којима се прети крадљивцима, по њему би много боље и за друнггво корисније било кад би се озбиљно предузеле мере за побољшање економских при-

лика друштва. Само на тај начин, и никако друкчије, може пресушити извор криминалитета. На жалост, Декарт и његови следбеници нису се ни у колико занимали нашим питањем. Бакон га у својој славној расправи о „Достојанству и наиретку науке" само узгред додирује. Лабријер је једини међу ФилосоФима овог доба који је у својим Карактерима назива сиромаштво Ђ мајком злочина«. Али, и ако је чиста ФилосоФија остављала наше питање, оно је нашло прибежишта у једној другој науци, која је у овој епоси ревносно обрађивана од стране моралиста, а то је иолитика. Хоб, следбеник Баконов у моралу и политици истиче још у ово доба у своју теорију о утицају економских иотреба на кретање маса, коју је теорију доцније и Ломброзо унеколико усвојио. Давид Хум тврди, да сваки злочин, изазван економском потребом, треба да буде извинљив самим тим, и узвикује: „Је ли то злочин кад се бродоломник, у жељи да сиасе живот, дочеиа најближе ствари без обзира на њеног госипдара ? Страховите последице сеоске депопулације у корист великих центара биле су предмет озбиљног изучавања од стране многих криминалиста. Још је Адам Смит обратио пажњу на опасну страну овог Феномена и и у свом Народном богаству изразио се о њој овим речима : »Све дотле, док један човек сумњивог владања остаје у своме селу, он је приморан да води о себи рачуна, пошто су сви погледи упрти на њега. Али, чим се тај човек нађе у великом граду, где о њему нико не води рачуна, он је изложен свим могућим пороцима па, најзад, и моралној пропасти®. У својој расарави о грађанском и кривичном законодавству, Бентам се такође занима нашим питањем и вели: — Човек који је лишен средстава за живот, вели он, упућен је најнеодољивијим узроцима на вршење злочина помоћу којих може доћи до средстава за егзистенцију. У свима овим случајима казне су излишне". Писац за овим пропоручује као превентивно средство злочина омогућавање рада и стварање економских каса за сиромахе. Нове идеје, које су се јавиле око половине ХУШ-ог века, захватиле су у велико кривично право. Оштрина казне блажи се увелико потребом (нужношћу). Позната германска максима: „ аотреба нема закока« налази примене код великог броја црквених преступа. У својој славној расправи о злочинима и казнама , говорећи о крађи Волтер вели ово: „Крађа је резултат беде и очајања оних људи који од свију ирава соиствености иритежаеају једино ираво на егзистенцију.® Физиократи гледаху спасење друштва у увећавању земљорадничких производа како са гледишта материјалнога тако и са гледишта моралног. У Пријатељу људи од Мирабо-а и Ксенеја налазе се ови реци: „Свака Физичка и морална добит друштва оличена је у увећању економских добара, и обратно: сваком атентату против дру-