Полицијски гласник

БРОЈ 13 и 14

штва треба тражити узрок у погоршању економских прилика. У свом рапорту од 26 децембра 1790 год. Дииорт прокламује нужду као најобичнији узрок злочина. И сам Наполеон, најзад, био је мишљења да беда потпомаже злочин. Из свега што смо до сада казали јасно се види, да се криминолошка литература све до XIX века налазила у преисториској Фази, као и да је наше питање било само предмет узгредног посматрања и студирања. При свем овом, ми се надамо, да смо овим кратким прегледом унели колико толико светлости у ембрионерно стање криминолошке науке прошлих векова. Ита<дијансца ШЈ^о^а Школа ова, која је оличена у теорији о урођеном злочинцу, имала је, као што је познато, Ломброза за основаоца и ако је пут много раније био утрвен истраживањем француских криминалиста: Гала, Пинела, Еснирола, Морела и др. У осталом, теорија која сматра криминалитет као ствар урођену, налазила се у доктрини о урођености добра и зла коју су заступали стари философи, о чему има ваздан трагова у историји ФилосоФије. Ну, и поред свега овога, то је Ломброзо коме припада заслуга за нову теорију. Данас италијанска школа међу својим присталицама броји велики број одличних лекара и правника, који развијају и усавршавају идеје Ламброзове. Поред самог Ломброза, који је на челу школе, нарочито су се истакли два научара Фери и Гарофало који су највише урадили на усавршењу његових идеја, и то: први са гледишта социјалпог а други са гледишта иравног. И ако се они између себе, па и са Ломброзом, разилазе у појединостима, ипак су потпуно сложили у мишљењу: да су органске аномалије ирви и најглавнији узрок злочина. Човек, који се налази у приликама потпуно нормалним, није никако способан да упадне у злочин. Аномалије органске услов су без кога нема криминалитета. Сви остали Фактори, па ма какве нрироде били, остају без последица. Ломброзо је групирао око себе читаву плејаду научара који, упоредо с њим, раде на пропагирању идеја нове школе. Циљ је наше расправе да проучи оне од њих, који су се занимали економским утицајима на криминалитет. И у овом погледу међу њима најглавнији је оснивалац школе. Цезар »Ломброзо У предговору треће свеске свога урођеног злочинца, који носи наслов: л Злочин, узроци и ленови," сам Ломброзо изјављује да ово дело пише као одговор на учињена пребацивања њему и његовој школи што су, у своме учењу, изгубили из вида економске и социјалне узроке злочина. Ово пребацивање, у осталом, било је нотпуно основано.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Увиђајући и сам његову умесност, нарочито после конгреса у Паризу на коме је његов урођени злочинац претрпео фпјаско од француске школе, писац почиње ово своје дело са изјавом: да сваки злочин има за повод многобројне узроке, у толикој мери измешане међу собом, да их је немог^ће посматрати понаособ као што се то у пракси чини са осталим појавама човечије природе. Ну, и поред овог признања, писац ипак упорно остаје при мишљењу: да ови многобројни узроци злочина могу имати последица само у присуству бијолошких ®актора, који јесу и остају први и најважнији узрок злочина. Одмах за овим писац иснитује остале Факторе који на злочин утичу тек у другом реду, а то су утицаји : метеоролошки, климатски , орограФски, геолошки, расе, цивилизације дивљаштва, штампе, популације, морталитета, промене цене, алкохолизма, васпитања, богаства и сиромаштва, религије, наследства, доба старости, проФесије, лености, затвора, моћи подражавања и други. Ово ново Ламброзово дело, као и сва претходна, садржи једну гомилу врло хетерогеног материјала, у коме Ломброзо пада у своју Фамилијарну погрешку: да у исти мах све обухвати. и да у сваком анатомском и физиолошком иокрету гледа и види урођеног злочинг^а. Ово дело, уосталом, најбоље доказује умесност Феријевог тврђења: да је Аомброзо ђеније без талента. Пређимо укратко важније главе овог дела у којима Ломброзо изузучава утицај економских Фактора на криминалитет, а то су: Циви,лизација и див^љаштво У свима земљама Европе, изузев Енглеске, постоји знатан број злочина п случајева, душевног обољења, који из године у годину расге у много већој мерп но што се множи становништво. Наоснову овог неоспорног Факта писац је дошао до закључка, да се и цивилизација, као и дивљаштво, одликује својим специјалним криминалитетом. Сматрајући освету, као дужност, а силу као право, дивљаштво се одликује великимбројемубистава. Али, с друге стране, услед још Фамилијарних веза, ређих случајева душевног обољења и примитивнијих полних односа, и злочини оцеубиства, детоубиства и крађе у овом добу много су ређи. Увећавајући потребе, жеље, богаство, уживање и т. д. цивилизација је у исто доба увећавала, с једне стране број душевно оболелих, а с друге, опет, број злочинаца иротив својине и морала. Према овоме, цивилизација по мишљењу пишчевом има за посредицу промену облика злочина. а у неколико и увећање њиховог броја. Сва усиљавања, која су ишла на то да побију овај истинит и жалосан Факт, била су узалудна. Он постоји, и постојаће све дотле, док огромни наиретци градова буду нудили злочинцима изврсно поље операција и сигурно склониште. Да би што боље истакао овај однос између крилиналитетаи цивилизације, Ломброзо испитује последице ове последње у

СТРАНА 99

разним правцима, од којих, на првоме месту, долази: а. Насељеност. У првобитном друштву злочини су били много ређи али у исто доба и много свирепији. Са умножавањем становништва број злочина увећава се, али се и свирепост, која их прати, смањује. На овај начин број крађа у данашње доба умножио се, али се у исто доба број убистава смањио. Изузетак од овога може бити само у великим индустријским центрима, где су прилике за убиства врло повољне. Да би иоткрепио ово своје тврђење, писац пореди криминалитет и насељеност појединих европских држава, али без стварнијег успеха. Готово сви закључци, до којих је овим поређењем дошао, непотпуни су и једнострани. Иисац са свим губи из вида остале утицаје, а нарочито месне прилике, већ се задржава на простом иоређењу бројева и из истог изводи потребне му закључке. Зна се, међутим, да оваква поређења, бар у интернационалној статистици, немају никакве научне вредности. б. Досеља,вање и исељавање ио Ломброзу, има такође великог утицаја на увећање и опадање криминалитета. Сједињене Америчке државе најбољи су доказ о овоме. в. Уиоређење између сеоског и градског криминалитета, показује још боље утицај насељености. Писац долази до закључка, да су злочини против својине и морала много већи у градовима но у селима, док на против, број убистава у овим последњим преовлађује. У овоме се најбоље огледа утицај цивилизације. Злочини у селима свирепи су и имају за мотив освету, лакомост и бруталну сатисФакцију страсти, док злочини по градовима имају за мотив леност, превару и раФиниране страсти. У У1-ој и УП-ој глави свога дела Ломброзо продире у срце економског живота и занима се правим економским утицајима на криминалитет. Глава УШ-ма третира питање о храни, оскудици и цени. Дужни смо одмах поменути, да резултати до којих је писац дошао третирајући ово питање, нису никако резултат личних истраживања већ закључци осталих писаца. Једна статистика од Етингена о криминалитету у Пруској од 1854—1859 год. доказује, да злочин против својине опада са надањем цене хлеба, док се, напротив, злочини против личности, специјално против морала, увећавају. Статистички подаци од Старка за Пруску у времену од 1854—1878 год. такође доказују да : цена жита утиче знатно на кретање злочина, а нарочито крађе. Овај исти појав утврђује се и статистиком Коровом за Француску у времену од 18431883 год. Број злочина против сопствености готово је паралелан ценом хлеба све до 1865 год. од ког доба преовлађују очигледно сасвим други Фактори. И у самој Италији Роси је дошао до ових истих закључака. Као најбољу студију о овом предмету, Ломброзо означује радовеФорнасармјакоји