Полицијски гласник

СТРАПА 100

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 13 и 14

је истраживао однос између утрошених часова рада и зарађеног хлеба, и по коме се злочини против својине увећавају са ценом животних намирница, док са злочинима против морала бива сасвим обратно. У оваквим истим односима са криминалитетом стоји оскудица рада и с.мањење наднице. Али, п норед свега овога, нродужује Ламброзо, утицај животних намирница на криминалитет врло је мали, јер док се једна врста злочина увећава друга се смањује, и обратно. Већ и сам Факт, на основу кога је Ломброзо извео овај закључак: увећавање злочина против имовине и умањене злочиие иротив обичаја са скакањем цене животних намирница, иајбоље доказује колико је погрешно одрицати утицај економских приликана криминалитет, каошто овим својим закључком чнни Ломброзо. Опширније о утицајима економским, а нарочито о богаству, писац се занимао у 1Х-ој глави свога дела коју почиње овим речима: „Третирање овог питања веома је тешко пошто још нико није тачно одговорио на питање: у чему сс састоји ираво богпствоУ Избегавајући и сам одговор на ово питање, и посматрајући криминалитет у односу са неким појавима који могу бити узети као представници богаства, Ломброзо је дошао до закључка: да сиромагини)в ировинције дају највеКи број злочина, и обратни. — И ако је истина, вели писац да извесне, неодлолше потребе гурају сиромахе у злочин, неоспорпа је ствар да су ови злочини веома ограничени, док су злочини који потичу услед богаства, куд и камо разноврснијп и многобројнији. Али, и поред свега изложеног, Ломброзо не донушта ни у ком случају да може бити каквих нретежнијих узрока злочина од органских аномалија , којима се на супрот могу ставити само ова три Фактора: тоилота, алкохол и раса. (НАСТАВИЋЕ СЕ) ПРИРаштај здочннставд од Д-р Хајнриха Ветцкера. Немачка криминална статистика од 1882., дакле, од увођења њеног, показује стални прираштај кривичног кажњавања због злочинстава и преступа, управљених противу царских закона 1 ). У години 1882, бејаше 329.968 лица због 389.658 кр. дела осуђено, а у години 1899 због 574.339 кр, дела 478.139 лица. Па 100.000 малолетних долази број осуђеннх у 1882. год. 1040 а у год. 1899. свега 1899. Но да би се ови' бројеви могли потнуно разумети, мора се свакојако још много што шта друго имати у виду. Од 1882 год. створена су многобројна нова кривична наређења; и распрострта су на

') Овде се не узимају у обзир иступи, иовреде закона појединих немачких земаља и повреде војнога з&кцна.

један шири круг лица, нпр. на поље заштите радника. Овоме се мора додати, да преступи против прописа односно заштите раденика, не могу да буду учињени од стране свега, већ само једнога дела људства. Но развитком од 1882 год. овај је број толико увећан, да се молсе сматрати, да преставља целокупност народну. Отуда се и добија лажна слика, упоређењем овога броја престуна на сирам целокупности народне. Такође и промене у пракси судској играју у овоме важну улогу. Моментано постоји наклоност, да се појму „кривично дело" да много шире значење, нир. код увреда. Такве околности могу бити од важног утицаја на број кажњавања, ма да ни речи не може бити односно нрираштаја наклоности појединаца у погледу све већих и већих повреда закона. Према овоме види се, како је тешко, а често и немогуће, пронаћи прави узрок овоме наглом прираштају броја злочинстава. Факта, да се број кажњавања сваким даном у много већој размери иовећава, него што је то случај са повећањем броја самога становништва, да, дакле, сваким даном све већи и већи број становништва долази у сукоб са кр. законом, не могу се иорећи. Иста су одавпо већ позната, а то је дало повода за различита коментарисања. Поводом овога, мтшже се тужбе због опадања у моралу, ненаравствености и покварености масе народа, а разуме се, да су многи овоме злу налазили корена у партиско - политичком животу појединих класа; разуме се, да су неки за ово зло односно непрестаног прираштаја броја осуђених, кривили оргаиизовану масу раденика. Тема је веома проста: злочинства се свакнм даном у све већем броју појављују а и организовани пролетаријат је сваким даном све већи, према томе, организовани пролетеријат је узрок нрираштају злочипстава. Испита ли се криминалитет нрема месту, где је извршен, то се онда може веома лако констатовати апсурд овога детињастог тврђења а што је до сада од више њих и учињено. Доказано је ннр. да се грубијанска кривична дела, извршена на најбруталнији начин, дешавају најређе тамо, где је организована маса .радничког света најјаче заступљена, а да у опште најнеповољнији одношај у погледу самога криминалитета влада у најсиромашнијем пределу Остена са индустријом, у Баварској. Ирема овоме, овде не требамо даље ићи. Сви бројеви криминалистике не дају могућности, да се дође до нравилног закључка односно узрока, одкуда и зашто је овај број криминалитета сваким даном све већи; исти се бројеви морају у вези једно с другим исиитати. Званична статистика разликује четири главне групе деликата: I. злочинства и преступе противу државе, јавнога реда и религије; II. злочинства и преступе противу лица; III. злочинства и преступе противу имања и IV. злочинстваи преступи учињени у званичној дужности. Четврта сразмерно незнатна група може се довести у везу с првом, а ово ће се при следећем разликовању на главне групе готово увек догодити, тако, да ће у будуће

бити једино говора о трима групама. Посматрајући ову деобу, видеће се, да I. група (кривична дела противу државе и т. д.) показују умерени прираштај, да II. група (кр. дела противу лица) показује један веома јак прираштај и III. група (кр. дела противу имања) показује извесно опадање. На 100.000 житеља целокупне народности немачке, било је осуђено по групама у години:

I

II

III

1882:

129

237

490

1899:

169

420

462

Мора се претходно на то указати, да су деликтн, управљени противу имања, а који у тесној вези стоје са привредпим одношајима народним, били у најв( ћем броју у години 1892. На сваких 100.000 житеља целокупне насељености немачке у Немачкој, долажаше 577 оваких деликата, и од тада, број је истих сваке године све мањи и мањи. Да би ову промену одпошаја што сигурније ценити могли. морамо се с једне стране упустити још тачније у испитивање појединих дела, но с друге стране, да би ову случајну несталност изравнали, морамо иоједине године према групама да доведемо у везу. Према званичној изради криминалне статистике за 1899 годину, разликујемо три годишње петине 1884—88, 1889—93 и 1894—98. Разунајући на сваких 100.000 житеља, износи број кривичних дела, поводом којих следоваше осуда, према трима горе означеним групама 950, 1029, 1063, ирираштај дакле 113 или 11 '9°/ 0 . Кривична дела пак, унравлаеиа противу имања, показују извесно опадање, као што се из следећих бројева види: 502 на 486, кривичних дела противу државе и т. д. показују умерени прираштај од 147 на 174 а кривична дела противу лица, показују знатан прираштај од 301 на 403. Пође ли се даље до у појединости, то се онда показују суштаствене разлике код појединих груна. У главноме прираштај се опажа код ових дела: нротивстајања власти, нарушавања кућевнога мира, увреда, ФалсиФиковања, повреда тела, принуда и претња, превара и проневера и оштета туђих ствари. Даље се мора са свим незнатни прираштај констатовати код деликата противу наравствености. Њихов се број пење од 24 на 26; још је карактеристичније код ових деликата, што је овај прираштај код најтежих кривичних дела ове врсте још незнатиији, као ннр. код силовања у несвесном стању, над децом, иутем принуде итд. Број кривичних дела, учињених путем кривоклетства, у првим двема периодама остао је исти а у трећој опажа се опадање. Злочинства и преступи противу живота, иоказују тако мали прираштај, да није вредно о томе ни говорити. Опадање код деликата, управљених противу имања, опажа се код крађе и утаје, а тако исто код помагања и јатаковања. Злочинстваи преступи од стране чиновника у званичној дужности, ноказују нагло опадање, а нарочито се у овоме одликује утаја учињена од стране једнога чиновника. Најтежа злочинства, као противу живота, противу наравствености, противу