Полицијски гласник

ВРОЈ 13 и 14

ПОЛИЦИЈСКИ|ГЛАСНИК

СТРАНА 101

истине пред судом итд. нису готово никакву промену, што се броја њиховог у овим трима периодама тиче, претрпела. Јак прираштај опазио се је код деликата, извршених на грубијански начин, као нпр. код опасних повреда тела од 89 у периоди од 1884—88 на 131 у периоди од 1894—98. (рачунајући на сваки 100.000 становника), код противустајања од 31 на 36, код принуда и претња од 22 на 37. Опадање код деликата, управљених противу имаовине, опажа се код оних најнростије природе, каонир. крађе и утаје, иначе што се тиче препредених и комплицирани деликата ове врсте, као нпр. извршених путем преваре, проневерства и ФалсиФиковања, код њих се иримећава стално прирашћивање. Из истога разлога је крађа јаче заступљена у културно-сиромашнијим пределима Остена, док међу тим превара у пределима са јачим привредним животом и јачим саобраћајем. Ако се, према овоме, може исто тако мало оснорити овај ирираштај деликта, извршених на грубијански начин, као што је то случај са прираштајем злочинстава и преступа у опште, то је ипак пеправилно изводити закључак, да што је маса већа, да је и суровија и да се у толико више врше повреде од стране појединаца противу закона, нарочито деликата, извршених на грубијански, однос. сурови начин. Криминалитет не постаје интензивнији и екстензивнији (растежнији). Не постаје све већи и већи круг криминалних личности, веК се повећава број поврата и злочинства. У поврату је главни узрок што се криминални број сваким даном све већма повећава. Статистика о повратима и ако није потпуна, ипак даје о овоме песумњиве потврде. Врој лица која први пут бејаху кажњеиа, износаше на сваких 100.000 пунолетних лица:

1882 • •

• • 781

1891 ■ •

• • 741

1883 • •

• • 766

1892 • •

• • 785

1884 • •

• • 795

1893 • •

• • 785

1885 • •

• • 771

1894 ■ •

■ • 776

1886 • •

• • 777

1895 • •

• • 761

1887 • •

• • 769

1896 • •

■ • 748

1888 • •

• • 741

1897 ■ ■

• ■ 752

1889 • •

• • 747

1898 • •

• • 731

1890 • •

• • 743

1899 • •

■ • 731

Премда се овим бројевима показују изесне промене, то се ппак може казати, а о тенденци (тежњи) у погледу иењања Ј* може бити говора; вредно је, да се сомене, како од 1894 год. у времену, Дкле, привреднога полета, иде паралелно и;лучај првога кажњавања. Цела последц нериода је знатно повољнија од прве. П}-раштај случајева казнимих кр. дела је скључиво у зависности од умножаван поврата. На сваких 100.000 душа бејце број кривичних дела у иоврату у 188\ 25.8, а у години 1899 међу тим 50к, скор дакле дуило више. Мора се констатзати, да се број њихов сваке године све 1ше и више новећава. Исто тако, као 1>о расте број кривичних дела у повратуодиос. оних који су га дела изврншли, Г ако исто расте и број њихових

предказна. Од 100 у опште кажњених беј аху кажњени у :

ГОДИНИ

Један пут

два пута

1882:

1899:

години

три —нет пута

шест и више пута

1882;

1899:

Испита ли се учешће оних у иоврату што се тиче њихових појединих дела и промена, које су се у овоме смислу од 1882 год. извршиле, то ће се мало боље ствар расветлити одиосно жалосног прираштаја деликата, учињених путем суровости. Изме^у 100 осуђених, налазаше се код следећих дела већ једном кажњаваних у години: због употребе сило и

претње противу чи-

због нарушавања ку-

новника у званичној

ћевнога мира:

години

дужности:

1882:

34-0

19-2

1899:

62-2

43-9

због принуде и

због опасне повреде

години

претње

тела

1882:

29-5

20-8

1899:

52-1

39-6

Они, који су већ једном кажњавани, на првоме месту јесу узрок умножавању ових кривичних дела. Мора се констатовати, да код оних, који су више пута кажњавани, прираштај телесне повреде је много јачи него што је случај код оних, који су само једном кажњени. Већ из овога даје се видети, да садашња криминална политика није у стању, да нредупреди злочинства; баш у времену, када су се привредни одношаји у неколико побољшали, када се појавила тежња у опште, да се умањи број свих деликата, уирављених противу имаовине а нарочито крађе, примећава се вазда стално растење тога броја а које се понајвише односи на таква лица, противу којих је већ једном казна примењивана; и у сталноме напретку овога прираштаја, увиђа се, да што је извесно лице више нута осуђивано, у толико је оно наклоњеније, да опет изврши какво кривично дело — (слично ранијим или различито). Но досадашња дата у погледу овога нису ни из далека довољна, да би се поврат у целини својој могао распознати па према томе ценила и криминална политика данашња. Томе се мора додати у неколико и индивидуална криминална статистика, која у неку руку прати цео ток живота извесних казнимих лица и која допушта, да се поврат доведе у одношај са спосвбношћу односно поврата онога, који једном већ бејаше осуђиван. Следујући победама из кругова заступника криминалне науке, код нас су таква исиитивања учињена да иста на првоме месту служе једној таквој статистици. Печатања на основу ових испитивања нису тако јако до сада следовала, а проћиће можда још подоста година, док се дела оваке врсте појаве. Па ипак, извесна дата су у овоме смислу од стране оних, који на статистици раде, учињена и иста (дата) показују, колико обећавају, да ће овака дата у криминално политичком смислу да буду од важности. Из досадашњих дата

ове врсте доказују се, да је број оних који су у поврату, наспрам оних који су за поврат способни, веома велики. Прорачунато је, да је од 1894 — 1899 год. већ једном осуђених, број оних, који су у поврату, достигао цифру од 30°/ о . При овоме не сме се заборавити, да је статистика у толико непотпуна, у колико није узимат у исту број оних, који су умрли или се иселили из земље у години 1894. На основу тога изгледа круг оних, који су у иоврату још већи него што је у самој ствари и да је према томе ироценат оних који су у поврату, наспрам оних, који су за поврат способни, веома мали. Овај недостатак статистике као и други, о којима овде не може да буде говора, доиушта, да се још повољнији закључци односно поврата изводе, него што је случај са самим стањем ствари. Даље се мора констатовати, дајеброј новрата у првој половини године по издржању казне за прво дело, дакле у времену првих шест месеци за 1899 годину сразмерно много већи, него што је то случај за год. 1894. Он износише прво 2,70°/ о а сада међу тим 3,02°/ о свих осуђених. Иовратје, даље, код оних, који су већ више пута једно за другим осуђивани чешћи, него што је то случај код оних, који само једном бејаху већ издржали казну по осуди. Од 100.000 свих осуђених, који у години 1899 бејаху први пут кажњени, бејаше од истих у истој години у поврату свега 1666 а од оних, међу тим, који већ једном бејаху у поврату 4888. У колико је извесно лице више пути раиије осуђивано, у толико ће исто сразмерно долазити више у поврат. Од 100.000 већ једном кажњених у години 1899, бејаше у истој години од истих у поврату свега 3932, од 100.000 пак оних, који бејаху два — четири пута већ кажњавани 4996 а од 100.000 оних који бејаху више од четири пута кажњавани 6259. Од свих оних, који од године 1894 бејаху осуђени на закључно до 1899 год. бејаху у поврату: од оних који још не бејаху кажњавани 15,4°/ 0 а од оних који једном већ бејаху кажњени 39,5% 1 °Д четири пута кажњаваних 55,2°/ 0 , а од оних који бејаху више од четири пута кажњавани 71,7°/ 0 . С обзиром на горе поменуте недостатке данашње наше статистике, може се са сигурношћу узети, да од оних способних за поврат у години 1894 а који су до тада више од четири пута кажњавани били, не остаје готово ни један, који до краја 1899 године није бар ма и једно само кривично дело учинио. Даље је вредно да се спомене једна појава, доказана очигледним Фактима а то је да: у колико је једно лице удаљеније по времену од момента издржане прве, друге и т. д. казне, у толико се иоврат ређе појављује. Од свих осуђепих из године 1894. већи је број у поврату био у год. 1895 него у год. 1896, више у год. 1896 него у години 1897 и т. д. Осуђени одмах по издржању казне много лакше и чешће ступају у коло опасних зликоваца него што је то случај, ако их од тога издржања раздваја дуже време. Према овоме излази, да скорашње сећање на већ издр-