Полицијски гласник

СТРЛИА 122

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

исте класе начелства округа смедеревског по потреби службе ; за писара друге класе пачелства округа подринског, Душана Т. Петровића, практиканта среза врачарског ; за писара друге класе начелства округа топличког. Перка Зековића, вршиоца дужности писара среза косаничког, у рангу писара начелства исте класе, по потреби службе, без права на накнаду путног н селидбеног трошка. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 25 априла 1904 год., уБеограду.

Његово Величанство Краљ Петар I., благовелео је на предлог .Министра унутрашљих дела поставити: за лекара среза гружанског, округа крагујевачког, Д-р Михаила Савчића, лекара среза крагујевачког, пстог округа, по молби ; за лекара среза крагујевачког, округа крагујевачког, Д-р Михаила Радовића, лекара среза моравичког, округа чачаиског, по молби; за лекара среза моравичког, округа чачанског, Д-р Милана Д. Стојановића, лекара среза колубарског, округа београдског, 1ш потреби службе, без права на накнаду иутних и селидбених трошкова; за лекара среза љубићског, округа рудничког, Радисава Јаковл,евића, лекара среза хомољског, округа пожаревачког, по потреби службе. за лекара среза колубарског, округа београдског, Милана Миловановића, свршеног лекара Петроградске медецинске Академије, и за лекара среза темнићског, округа моравског, Д-р Хранислава Јоксимовића, доктора целокупног лекарства и бившег гштомца округа моравског. Из канцеларије Министарства унутрашњихдела, 22 априла 1904 год. у Београду.

Указом Његовога Величанства Крала IЈет 1)а I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се д-р. Игњат Феликс, лекар среза темнићског, округа моравског, по молби својој, а на оспову §. 69. закона о чиновницима грађанског реда, стави у стање покоја са пепсијом, која му по годинама службе припада. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 20 априла 1904 год. у Београду.

Указом Његовога Величанства Крал>а Петра I., на иредлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Дамњан Величковић, писар прве класе среза златиборског, округа ужичког, на основу §. 70. закона о чиновницима грађанског реда, стави у стање покоја с пенсијом, која му припада по годинама службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 25 априла 1904. год. уБеограду.

/е

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњпх дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је, да се: Коста Зарић, писар прве класе Уираве вароши Београда, на основу § 76. закона о чиновницима грађанског реда, отпусти из државне службе, с тим, да му се у име издржања издаје из државне касе тридесет од сто од плате коју је до сада. имао. Коста Ст. Иетровић, писар друге класе среза ресавског ; и Добросав Шишмановић , писар прве класе начелства округа крагујевачког, на основу §. 76. закона о чиновницима грађанског реда, отпусте из државпе службе. Из канцеларије министарства унутрашњпх дела, 25 априла, 1904. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на нредлог Министра унутрашњих дела, а на сснову чл. 34. зак. о пословном реду у Државпом Савету одобрено је решење истог Савета од 9. априла ове године Бр. 2089, које гласи: »да се Јосиф М. Бабовић, учитељ у селу Дуиљанима, среза неготинског, родом из Васојевића у Турској и поданик исте државе, прими у српско поданство, заједно са жепом Живком, и малолетним спном Војином, изузетно од § 44. грађанског закона, као дојакошњи српски заштићеник." Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 17 аггрила 1904 год.. у Бсограду.

ЕКОНОМСКИ УЗРОЦИ КРИМИНАЛИТЕТА иетори^еко етудија о кригугинално^ ети^ологи^и. по Јозефу 6ан~)(ану (наставак) РаФае«л ГароФа,ло Дело барона Гпрофола, заступника генералног прокуратора при Касационом Суду у Риму, по својим принципима стоји у вези са идејама Ломброзовим и Феријевим, ма да се писац у појединостима с њима разилази. Своју теорију Гарофоло је изложио у своме главноме делу под насловом: Криминологија, у коме директни узрок злочина приписује аоремеКају моралне свести. Беда, по њему, нема никаквог утицаја на криминалитет, религија га спречава а јавна настава умањава. Ова морална свест урођена је и почива на скупу моралних интереса, а под њом треба разумети: осећаје доброчинства и сажаљења с једне, и правде и поштења с друге стране. Општа морална свест скуп је особених осећаја у једном одређеном друштву. Злочин није ништа друго до аовред г ове оиште моралне свести, док су злочинци абнормална бипа којима ова свест не достаје. Оно, дакле, што је главно код Гарофала, то је иовреда моралне свести. Ути-

цаји спољних Фактора: Физичке и моралне средине, алкохола, климата, примера итд. не могу имати никаквог дјејства, ако није у питању ур''ђени злочинац. Случајни злочинац, дакле, не постоји, ако се под овим имепом разуме потпуно нормалио и морално биће које је у стању да изврши злочин под утицајем спољних прилика. Постоји наклоност у самоме организму, али она може бити ослобљена, или сасвим потиснута повољним стицајем спољних прилика. Ну, и иоред свега изложеног, писац је ипак у другом делу своје Криминологије третирао питања о утицају оскудице и цивилизације па кретање криминалитета. Биће интересантно, ако се мало више задржимо на његовим мислима о овим пптањима. а, Утицај оскудице. Све социјалистичке теорије сложне су у томе, да главни узрок злочина лежи у економској неједнакости али не и у питању: штаје злочин? Док једне тврде ча злочин није ништа друго да реакција иротив друштвене неправде, умереније у њему гледају резултат вештачке и непотпуне организације друштва, чија би радикална реФорма свела број злочина на минимум. Испитујући ове социјолошке теорије, Гарофало прво почиње са питањем : в Је су ли економске неједнакости главни. илиједан од главних узрока криминалитета," и вели: — У нашем веку сви активнији људи у стању су наћи рада, п ако би се случајно десило дл га ко не нађе, у његовој околини напи ће се готово увек, каква дарежљива рука која ће га моментално тгомо&и. Аисолутна беда иостоји, али као узрок недостатка храбрости и активности. Као таква она има за узрок ирошњу, а не злочин. — Стоји ири том факт, вели иисац, да и немање рада може имати за иоследицу злочин. али то су врло ретки случајеви. Противно овоме тврђењу Гарофала, искуство нам доказује, нарочито у времену економских криза, да немање рада не зависи искључиво од добре воље и активности. И, даље, зар беда п рђаве економске прилике не могу бити узрок злочина и про него што наступи крајњи моменат, то јест оскудица рада и иосла? Колико се и колико злочина само изврше од индивидуа које су далеко од праве беде и оскудице, али које ипак не би загазиле у злочин да су биле у бољим економским приликама? Недостатак активности, којим ГароФало оптужује све оне који падају у злочин због сиромаштва, ма колико да је основан, не може ни у колико ослабити утицај економских Фактора на криминалитет, јер је сасвим споредна ствар на који ће начин беда утнцати на злочин; главно је, да она има утицаја, а тај утицај, као што се из изложеног види, признаје и сам Гарофало. Исто је овако и са његовим тврђењем да је апсолутно сиромаштво пре узрок прошњи и скитњичењу него злочину, после неоспорног Факта: да од скитње до злочина има само један корак. Принс и многи други криминалисти потпуно су доказали, да је скитња ирава школа злочина.