Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 127

— Пречасни отац Ангеран? рекао би какав мелодичан цтасић брату вратару. — Он је у својо)\соби. сестро! одговорио би овај лицемер1лш гласом. И леиа војвоткиња погп^а би ходником десно или лево, испун.ујући .сводове тајаиственим батом, заношљивимЧмирисима и оним сладострасиим шумом хаљина, што нрати сваки крок лепе женс. Да ли да пођемо за њомУ Зашто не! Тако Кемо боље разумети ону изреку старога епископа орлеаиског силнога Дипаипупа, одговарајући папи на ово: — Лепо, шта ви мислите о новоосиованој заједници пречаснога господина хелиополиског? — Пхи ! — Али, опет, опет!... — Незгодно ми је о томе зборити . . . Ваша Светлости! То је кућа где се не примају људи ! Међу тим војвоткиња граби узаним стубама, застртим ћилимом, добро јој познате, знајући да неће никога на њима сусрести, јер је Келија сваког оца имала засебне степене. Ваља нам рећи шта све има у овим ћелијама. Ј свакој је ћелији господствено купатило са лепом кадом од белога мрамора, угоднија за двоје него ли широка столица АлФреда де Мисета. Све славипе готове су да пусте по вољи воду топлу или хладну, и на једпом сточићу, украшеким високим огледалом у коме се огледају слике куиача, налази се читаво слагалиште стакбца, сунђера и меких четкица за дотеривање после пријатних тушева. У истом купатилу налази се постел.а за одмарање широка колико и дуга, па којој се пречасни рахат може у двоје одмарати. Поред овог купатила нижу се дуж ходника, без узајамне везе, једна соба за спавање, једна за рад п салон све урешене правом париском гиздавошћу... И како треба све иредвидети а ни један од ових племенитих лењиваца не жели да пати због империјалистичке корупције кад куцне час народне правде, то се у једноме углу собе за спавање налази орман од кедровине, који привидно само служи за рубл>е пречаснога... Али притиснете ли на дну једну обичну дрвену шипку, сва унутрашњост ормана утоне у зид, а нред вас се појаве воденичарске степенице које воде право у подземни спрат, саграђен шест метара, од прилике, испод правога подземнога спрата и он нема никакве видне знаке везе са спољашњошћу. Свако одељење заједнице, скројено је на исти начин и у главном како горе тако и иод земљом, тако да оци, захваљујући изсбиљу спремљеиих сваковрсних намирница, могу, у случају потребе, за тренутак ока ишчезнути доле а тамо живети месецима, а да нико и не посумња, скривени од свакога ока! Одатле, нека врста подземнога одводника, удешен на исти тајанствени начин, иде од подземнога спрата под парк јед-

номе бунару, дубоком четрдесет метара и и избија наиоље нзнад највишег нивоа воде. Иомоћу једне покретне зидарске направе, опточене гвожђем, која се у месту окренути око себе може, и једнога ланца, лако је искочити на новршину... На тај начин, било да се, случајно. дани затвора отегну прекомерно, било да оци Светоге Духа имају какова разлога да испусте кога од својих, ништа им лакше није него се иослужути овом мајсторијом. Архитекта, којије саградио целу ову грађевину био је један од оцева, а зидари љени једна дружина Ирландезаца нојмљени за овај носао а затим враћени у отаџбипу. У сред Париза, дакле, батисала је једна шака људи, који беху пронашли изум иод образином вере, да се ставе изван закопа, да другим људима осгаве бригу за живот, а оне одатле да црпе само благостање. и хвала буди њиховим везама и њнховом новцу да задобпју оиу потајну моћ, која је б*ила тако голема, да су од ње н најсилнији морали задрхтати!... Толико су далеко они отерали у предвиђању да се заштите оваком позадницом од неминовне буне, коју свако очекиваше већ као плату за погажену част, образ и правду. Пет до шест брата, примљених у заједницу да врше унутарњу и спољну службу, беху бршкљиво одабрани и, добив своју опредељисост, шиљани су у фмлијале на крајњем истоку... Њима још нису повераване никакве тајне самога реда... Једанаест свештеника, помагача, били су довољни преосвећеном господину хелиополиском да уиравља свима одредима овог огромног трговачког удружења. Двојица од њих вршили би поредом дужност секретара, а све што се тицало књиговодства и пословања, било је усредсресређено у трговачком седишту, т. ј. у Кантону. Остали оци, који би били на расположењу, живели би нотпуно но својој вољи, онако као што напред рекох већ, дајући рачуна Нреосвећеноме о своме раду само у толико, колико се буде тицало заједпице или неке нарочито поверљиве мисије. Остатак свога времена тротпили су на своје световне дужпоности и на дочекивање лепих покајница, које им беху повериле управу над својом савесги. (иаставпће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања : I. «Прош .1е зиме око Божића, побеснило је псето председника наше оиштине, иа је у томе стању ујело двојицу, те су морали ићи у авод на дочење. Један од њих досгавио је полициској власти, да је псето било председниково, па га он није хтео на време убити, нити известити полициску власт, те је иолициска власт узела председника на одговор и казнила ио тач. 2. §. 3 32. кривичнога закона.

Председник је изјавио жалбу против осуде, налазећи, да он не може бити кажњен но кривичном закону, јер, вели , он за овај случај може одговарати само административно-дисциплвнски 110 закону о општинама, иошто је пропустио да изврши једну од оних дужности, којс је као председнпк требао да врши, без обзира на то, што је псето било његово. Моли се уредлиштво да изволи изнети својо мишљење по овоме." — На ово питаи.е одговарамо: У овоме случају погрешно је применида закон и полициска власт, а иогрепшо се позива и председник на закон о општинама. Полициска власт погрешила јо зато, што је своју пресуду наслонила на тач. 2. §. 3 3 2. кр. закона, који је укинут законом «о заштити од сточних зараза у опште, и о мерама за угушивање тих зараза, 8 још 30. марта 188 1 год., а предоедник греши, што налази да је ово пропуштена дужност, која се казни по закопу о општинама. Јер, и ако би со могло узетм, да се оп јавл.а, у овом случају, у двогубој улози — приватна човека и председника, ипак је овде случај |. 3 4. помеиутог закона о заштити од сточних зараза, који се казни по §. 42. истог закона затвором до два месеца или новчано до 300 динара, а никако олучај диециплинске одговорности 110 закону о општинама, кад је споцијалан закон ово друкчије регулисаоII. в Павле Ђурђевић, подигао је у селу Н.дпну, једну зграду, па ту отпочео механисати. ма да нема механског нн личног права. Иа доставу другог механџије из истог села, да он бесправно ради механску радњу, општинска власт узела га је на одговор и по §. 3 7 3. кр. закона забрапила му даљп рад. Како Навле иије хтео да нослуша забрану, општинске власти , већ и даље механисао, то га је општински суд казнпо цо §. 3 73 кривпч. закона са 5 0 динара новчане казне, у корист општинске касе. Против ове пресуде Павло се жалио среској власти, али она је пресуду одобрила, и сада Павле треба да престане са механисањем, али он не ће, већ изјављује жалбу начелству. Како је, међутим, у овом међувремеиу између осуде п жалбе, ступила у живот измена §. 15 и 16. 110.1 иц. уредбе, по којој се жалбе шаљу Ирвостененом Оуду, то је начелство послало акта суду , а он их оиет враћа натраг, јер је, вели, цресуда ностала извршном, пошто је у своје време разматраиа од стране среске власги, као надлежне, и одобрена. Како је цела ова отвар некако запекљана, то се моли уродииштво да изволи изнети своје мишљење: да ли су све власти правилно радиле у овоме случајуУ" — На ово питање одговарамо: Ни једна власт у овом случају није нравилно радила. Тако, општински суд није правилно радио зато, што је узео у извиђање једну кривицу, за коју он нијо надлежан, јер се бесправно мехаиисање не кажњава и не забрањује по §. 373 кривичног закона, који је укинут §. 3 2. поменуте уредбе механске, од 1804. године. већ по §.§. 1 1. и 22. номенуте механске уредбе, а по овој, нак, уредби општински суд не може да оуди, јер му на то не даје права ни она