Полицијски гласник

СТРАНА 132

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 17

II Началнику Среза Омољскогг Подиоручику Г, Милилу Раичевићџ Спроводећи вам г б началничество ово приложено овде подт. •/, у копШ внсоко предписанје ВБ1Сокославноп> Попечителства внутрен '1ји Дћпа од'в 15. т. м. № 812. у призр г ]знмк> занатлиски дућани кои се гго селима наоде да занатлје само рукод&лјем'Б заната сјвога овимч. начином-в неплаћагоћи ништа обштинама уживатн могу вБ1СОчавше издано р^шеше као и то, кои се у злоупотребленпо противт. вв1соча0шегЂ тогб р г ћшен1н ухватјо буде, каквом-в ће казнш подвргнутт, бвити, сб препорукомб да се вјј точно по свему касателно тогг управлати имате и настоивате да се и одћ онб1 кои се то тицало буде наблгодава, представивши имђ слЉдства коа Ке ду га за престушшше постићи имати, но чему ћете одт, дана прштјн овогт, па за 8. дана, даћете се по истом управлнте, и Началничество ово ув'1здомити. № 533. 19. Фебруарја 843. у Ножаревцу Началник'1. окр. Пожар. Капетант. Писарт. Атанас^е ВНкићевЈћч. Риста Петровић'1. III Славн. Началн. Окруж. Пожаревач. у пожаревцу Како ми се у призр'ћшго занатлјски дућана по селима держагоћима се владати, и како да не бв1 ситнаричили мотрити ми надлежи, то самг изт> спроведенеми коше в^ћликогг предписанЈн ввхсокославногт, Попечителства внутрени дЉла сђ предписанием'в Славног'1. Началничества Окружјк Пожаревачкогт. одт. прош. 19. Февр. тек. године № 533 спроведене ми нсно увидш, и да ћу нго као управу у смотрениго ткЉ имати, ОВБ1М1. покорно похвал'ћно Начелничество изв'ћ1давам. Началн. Среза Омољског Подпоручикв М. РаичевићЋ

СДХДДИН од В. М. Дорошевича Преводи Љ. Б. свршени правник (НАСТАВАК) 1 4 У 6 и ц е. , (супружнички пар) — Душице, зар неби ти пила мало чајаУ Ако хоћеш, да донесем. — Седн мили мој, бар за тренутак. уморан си! — Зашто, душо? Збиља, да ти донесем. Такви разговори чују се за зидом, сваки дан. — Моје газде од стана, робијаши Пишчикови — необично су интересантан пар. Он — Отело. У неком погледу чак у литератури позната лпчпост. Јунак приче

Г. И. Успенскаго — »Једно те једно." Злочинац—џелат, о коме је говорила сва Русија. Његово дело је одјек последњег рата. Његова жртва, као и многе у то време бпла је заљубљепа у заробљеног Турчина. Он је као њен стари Друг, добровољно узео на се улогу ро§Ш1оп сГатоиг. Носио је писма, помагао зближењу. Том приликом они једно друго боље упознаду, мало по мало и зближе се Он заволи ону. којој је помагао да дође до љубави другога, а она је заволела њега. Турчин је био заборављен и отишао је у свој завичај. Венчали су се, шест година нроживели су мирно и срећно. Имали су већ и четворо деце и било је на путу да дође на свет и пето. Кад се од једном у њему пробуди љубомора на нрошлост. Тај Турчин, случајни гост њеног срца, заборављени и давно нестали, — бацио је сенку на њихову срећу. Мисао, да је она и другога грлила, мучила и пекла је његову душу. Ужасне, пуне мука сумње подизале су се у његовом растројеном уображењу. Сумње, да она још љуби „онога," и да грлећи њега она мисли на другога. Та страховита, та патолошка душевна драма свршила се грозном казном »виновнице." • Пишчиков је везао своју жену за кревет и нагајком шибајући убио је на смрт. Мучио се сам и наслађивао се њеним мукама. Мучење је трајало неколико часова. А она... Она је за то време љубила његове руке. Да ли је она љубила тако, да. је била готова чак и муке примити из његових руку с благодарношћу ? Или је искала себи опроштаја у тим језовитим тренутцима, — опроштаја, за те страшне душевне муке, које је нехотећи проузроковала... Такав је — Пишчиков. Осуђен је на вечиту робију, но умањавањем путем милости, н.ему је осгало свега јогп 4 године. Она — садања жена Пишчикова, — такође је удовица својом кривицом. Њено суђење, и ако није било тако громко, ипак је у своје време занимало све листове. Она — бивша глумица, убила свог мужа пуковника, заједно с домаћим пријатељем, и сакрила га. Труп је био нађен, нреступ откривен, и она је морала на робију и то на дуг рок. »Шарониха" како су је звали на робији, морала је да претрпи велику борбу, да би сачувала своју независност, и да се спасе од опште судбе свог женскиња робијаша. Први корак њен био је на Сахалину, када се заљубио један од сахалинских чиновника и узео је себи за »куварицу, 11 са свима правима и дужносгима која се за такве случајеве на Сахалину подразумевају. Но »Шарониха® је одсудно протестовала. — Или „куварица" или „гоенодарица" за мешање та два положаја, има доста

муштерија, — али ја нисам из њихова друштва. И протест је био тако одсудан, громак и упоран, да су је морали оставити на миру. 'Гу се она упознала с Ппшчиковом; заволели су једно друго, — и пар убица се венча. Пар убица... Како необично звони тај назив, када се говори о том милом, необично симпатичном једнодушном н дивпом пару. Њихова прошлост, чини се човеку да је клевета на њих. Не може то бити! Не може бити, да гај нежни муж. који не може две речи ироговорити својој жени, а да трећа не буде — тепање, да је он био џелат. Не може бити да су те вредне, вечито послене, честите руке, упрскане крвљу мужа. Чврсто скоичани једно за друго, они су запливали у тај океан кала, који се зове робијашница, запливали и спасли једно друго. Да није отуд та дирљива нежност? Он је био надзорник куле светлиље, и у канцеларији окружног начелника, — десна рука началПикова, уме да одлично савесно, пажљиво ради све. Као што сам рекао, добар, красан муж, необично миран, чак малко под папучом своје енергичне жене. Ништа не потсећа да је негдашњи Отело, Отело — џелат. Само једном се пробудила у н.ему његова стара болест — љубомора. Његова се жена и сада сећа тога са ужасом. Набавио је бритву, наоштрио је, затворио се... и обријао своју густу браду и брке. в Страшно је било погледати га!" — Пе прилази ми после тога! — објавила му је госпођа Пишчикова. Дуго је молио за опроштај и ишао са покајничким изгледом. Више није био љубоморан. Она... Нема тренутка, да она није каквим било послом заузета. Соли харинге, прави за иродају вештачко цвеће, ради у свом предивном, управо примерном врту, шије одело корсаковској „интелигенцији." И узима... рубљу »за Фазон." — Зашто тако јеФтино?— изненадио сам се ја. — Па то је џабе! Бар да узимате две! Она од страха замаха рукама. — Шта велите ви? Шта? Та ето њему је остало свега још четири године робије. А за четири године могу кад њим све учииити! На мене ће се наљутити, а на њему ће искалити. Не ! Не ! Како то говорите ви? Треба видети, како говори о свом мужу та жена, олушати како треиери њен глас, када се она сети, да му је остало свега још четири године робије Колико љубави, бојазни и бриге осећа се за милог јој човека у њеном гласу. Ја сам се упознао с њом још у Владивостоку, где је издржала тешку оиерацију оггасну по живот.