Полицијски гласник

СТРАНА 135

— До врага, та она се прави иред вама тако поштена! — Према такима треба бити обаарив!... — Дакле, на ствар ! — За Вога, ви хоћете да се ја огрешим о тајну исповести!... —• 1Ита, војвоткиња је долазила?... — Е, нисмо ми имали ту част... А, носле тога, она је и сувише поносита да долази овамо на исповест. — На ко онда, у томе случају?,.. — Зар не погађате ? — Не, признајем!... иемојте ме даље љутити!... И војвоткиња луни својом малом ножицом о под и дражесно напући уста. — Та онај клипан Беренже! — ХоКете да се спрдате?... — Ни у ком случају!... Ви знате, да је тај млади човек син једнога од н.ених Мајураца и војвоткиња га је, тако рећи, васпитала: пошто га је прво научила катихизису и изврпшо прво причешћење, послала га је у семинарију и кад је ДОбио мису, изради му да ступи у ред отаца Страсти, где је добио белу хаљину ттосле искушења од две године, рухо таман како треба за једнога капелана. Кад му је било двадесет и шест година она га врати у замак Дамартов и узме га за породичног свештеника. Назову га из учтивости Дон ма да он на то нијеимао никакво право. Још кадмујебило осамнаест година војвоткиња га је иатерала, невина још, да уђе у посао, али није могла успети да га облагороди. Сељачки син и остао је прави гејак, ма да је јадник мислио да се дотерао, лијући потоком сузе свакога јутра што мора држати безбожне мисе и исповедати свој грех у двоје, свакада када му се прилика укаже. После тога, он се толико уздржава према војвоткињи, да је ова принуђена сама отпочети и преклињати те да га поново обрлати!... Кад је идиот већ загазио у смртни грех, он тоне, како он то сам вели, у блудно уживање до гуше, јер ове грубе природе имају животињске апетите; али чим се отргне од тога и извуче се да иде на исповест, несрећна војвоткиња мора га читавих осам дана држати у опсадном стању да га поново приволи на оно! — Прича је добра, рече млада жена смејући се, али. од када ви то знате? — Дон је дошао последњега Ускрса да се исповеди код нашег Првосвештеника који га је узбудио својом важношћу... рекао му је, да кад један млад свештеник већ залази у грех, примајући љубав једне световне жене, нема тада шта друго да ради него да ћути и тако да чува репутацију оне, која му се подала и он би био само грубијан нарочите врсте, кад би ишао причати од парохије до парохије о својим лепим успесима и спомињати име војвоткиње, његове добротворке, после свега: — Браво, ето ко је галантан човек! — Ја мислим, да тај угурсуз неће више овде пригвирити !... Али какву памет имађаше војвоткиња од Дамар — Конти, тако обазрива, тако отмена у свему, једном речју тако узвишена, да се она баци у наручја једном таком адраповцу!...

— То није тешко разумети: страст чисто Физичка која има потребу да се утоли ви иећете то да разумете. ви људи.... ви сиђете у своје време чак на улицу, на крај тротоара и нећете да разумете да жена може то исто учинити.... ви је постављате на један пједестал, одакле не бисте хтели да она икад сиђе. — Јер кад већ једном сиђе, више се не може на њ нопети!... — Вољавамједа тако зборите... али, оставимо то, требало је да сам већ далеко одавде. Што се тиче војвоткиње умирена сам, али она има две кћери, тако савршене и идеалне лепоте, да ја имам право, признајте, да се узнемирим. Да је војвоткиња била физиономист она би опазила онај муњевити утисак, који учинише њене речи на душу младога калуђера, али је овај тако вешто сакрио своје узбуђење, да је требало бити необично видовит и опазити лаку забуну, која као зрак прелете преко лица Ангерандова. — Ох, војвоткињо, одговори он готово одмах, како можете упоређивати младалачку милошту то двоје деце са сјајем једие савршене леноте, која нема по општем мпшљењу, себи равне у Паризу!.... Ето, погледајте у то огледало, у коме се огледа ваша слика и реците ми: да ли је могућно бити вама неверан? — Ласкавче ! мазно рече млада жена.. Свакојако гледајте да ме никад не варате, јер ће се моја освета изједначити с љубављу коју вам дајем! Рече то и ишчезе, оставив свога драгана замишљена и забринута и он, мислећи неколико тренутака, забаци, за тим главу и пође неодређено посматрати кроз прозор младу војвоткињу, која је брзо промицала парком, испуњујући у пролазу, стазе и џбуње својом гиздавошћу. — Баш је дивна ! шапутао је. Да, али је пролећња маја ишчезла са плода.. док Жакелина од Дамарта !.... Он не доврши своје намисли, као да се убоја не издати своје тајне.... И дувар може имати ушију!.... Око пет сати јавну се г. Хелиополиски оцу Ангеранду! ( настави-ке се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања : I. ((Општина н — ска, вршила је избор одборника и заменика на дан 30. новембра 1903. године. Пошто овога дана није дошло на збор више од ноловине гдасача, ио азбучном списку, то је гласачки одбор, по чл. 49. и чд. 51. закона о општинама, одредио други збор на дан 14. децембра, и тога су дана изабрани одборници и заменици. Против овога избора изјављена је жалба, и Државни Савет поништио је исти због извесних неправи.шости. После ове одлуке Саветске, општински одбор одредио је накнадни избор па дан 22. Фебруара ове године.

На дап избора дошдо је и гдасало свсга 2 58 гласача, дакле испод половнне, која је 378. Кандидатска листа била је једна, и на њу су сви гласови (25 8) пали. Гласачки је одбор огдасио овај избор одборника за снршен, а све кандидате за изабрате, и ако је гласало мање од иодовине правних гдасача. Да овако урадм. били су му ови разлози: 1, да је први избор одборника био 30 новембра 1903 год ; 2, да је збОг иедовољног броја глаоача на првом збору, био други избор на дан 14. децембра иоте године; и 3., да је овај други избор као незаконит поништеп, те да се због тога има сада да изврши други избор на место овога поништеног са оним бројем гдасача, који буде дошао. Моли се уредништво да изволи изнети своје мишљење: да ли је овакав рад гласачког одбора правилан, јер закон у овом погледу није јасан ?» — На ово питање одговарамо: Кад је Државни Савет поништио избор општинских одборника и заменика, извршен на дан 22. децембра, онда је том одлуком цела отвар враћена у првобитно стање, које је бидо до првога избора. Ирема томе, одбор је могао да наредн само нов избор, а не накнадни, као што је он, по преставци, урадио, нити је, пак, гдасачки одбор могао огласити нзбор за свршен , кад на збор није дошло преко половине гласача, који су уписани у азбучноме сниску. II. ((Извесно лице из моје оиштине, тужило је још 1900 године свога суседа за крађу прасета. Да му је крађа у опште учињеиа, као и да је ову извршио сусед, позвало се на сведоке. Општински суд иресудио је, да се тужидац, поред сведоџбе сведока, закуне, да му је прасе украо сусед, па да се овај тада казни за крађу и плати штету. Овако донесена пресуда саопштена је и тужиоцу и туженом, па од 1900 годиие до сада није по њој ништа рађено. Садатужилац долази и тражи извршење њено. Моли се уредништво за обавештење : сме ли суд оада извршнти ову пресуду, кад по њој није ништа рађено за три године." — На ово цитање одговарамо: Све истуне кривице и пресуде застаревају за три месеца, сем крађа, превара и утаја, које застаревају за годину дана, ако но вредности прелазе десет гроша чаршијских. Како је у овом случају, који се номиње, протекло више од три године, то је иресуда у погледу кривичне одговорности и казне застарева, и не може ое извршивати. У колико иак, она регулисава накнаду штете, трошкова и осталог, она може бити нредмет извршења. III. (( Два грађанина наше општине, трампили су прошде године извесно своје земљиште, по уговору, потврђеном полициском влашћу, па је та трампа, на захтев њихов, разведена н по пореокој књизи јр: 8 дотичнога оела. Како један од њих није био платио порез за неколико година, те је Пореско Одељење