Полицијски гласник

СТРАНА 158

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 120 и 21

Што су све 3. земље продате за суму око 700 динара и ако је се целокупна дужна сума могла наплатити из суме излицитиране за прве две продате земље, јер је целокупан дуг износио 563. динара, од које је суме раније у години 1900. исплаћено 140. динара и још ресто имало је се од продатог имања наплатити 423. динара, која је се сума могла нанлатити из суме новаца, добивене за прве две продате земље. Па, како је извршилац продаје, и поред тога, изложио продаји и треће парче земље, то је се тиме огрешио о закон, па је с тога тражио, да суд исту продају поништи. Оценивпга прво, да је тужба благовремена ноднета према § 502. грађ. судс. пост. суд је даље, по расмотрељу акта продаје и оцени тужбених навода, — нашао. »Да се из протокола лицитације под Бр. 3178. види: да су доиста иродате 3. земље тужиочеве, и то: њива »код бунара <( за 140. динара; њива у „Пештану" за 326. динара; друга њива »код бунара« за 200. динара; а из акта нродаје, а имено из акта овога суда под №11438-/96 г. види се: да дужна сума, за наплату које је продаја извршена износи 563,50. дин. Кад то стоји и кад тужилац није ничим пуноважно доказао, да је наведених 140. дииара раније исплатио, а то се не види ни из акта нродаје, онда је без вредности његов навод: да је се дужна сума могла исплатити из продајне цене прва 2. парчета земље и да није било потребе, да се излал^е продаји и треће парче земље, јер излицитирана цена прва 2. парчета износи 466. динара, а дужна сума 563,50. динара, те је извршилац продаје умесно изложио иродаји и треће парче земље«. па је тужиоца одбио од тражења решењем од 6 маја 1902 год; № 11998. Но, по жалби тужиоца, Касациони суд (II одељење) 3 септебмбра 1902, —- № 6262 поништило је решење са ових разлога: Из акта првостепеног беогр. окр. суда од 11. октобра 1896 г. Бр. 11438 (среска № 10847 ) види се, да је жалилац осуђен да плати маси умрлога Милана Д. свега 503,50. динара, а из протокола лицитације од 12. јула 1900 г. Бр. 6400. Д№ 46. види <^е да је за добро жалиочево, које је дато Под ^куп, добијено 131 динар и са тоЛћ.^ '^лилац одлуком среске власти од 13 дец^^а 1900 г. Бр. 6460. п;п- ««. »Према овоме жалилац је на чисто дуговао маси 432,50. динара и за оволику суму имала се и извршити иресуда § 46'6'. грађ. судс. иост. Из протокола лицитације под Бр 3178. види се, да је продата 27. Фебруара т. г. прво њива у »Пештану® за 326. динара. и земља код »бунара с< за 140 динара. Иа како су само ова два парчета дала довољну суму за наплагу дуга, то аолицијска власт с обзиром на ирви одељ. § 46С. судс. аост. ио коме се за извршење узима оноличо. колико је довољно за измирење дуга — није требала да излаже ародаји и треКе имање за 200 динара. (друга њива код »бунара"Ј, но како је тужени урадио аротивно овоме, то је ова иродаја неуредна в .

IV. Неша С. тужио је Светозара Ђ. среског писара, што је продао јавном лицигацијом и оно имање, које није определио. Првосепени суд одбио је тужица од тражења ; али је Касациони суд поништио то решење 25. авг. 1903, год, № 5388 са ових разлога: »По § 466 грађ. пост. дужник има код извршне власти да определи имање, које му се за измирење његових осуда има продати, и гек ако неће да определи, да Ке власт сама ово учинити и продати. Како се из изјаве жалиоца Пеше код среске власти у акту под № 8662 видп, да је он за продају одредио: виноград и винограцко место у в Плавинцу (< и њиву код »Суве чесме", а међутим полиц. власт му је пописала па и продала и кућу са кућним плацем у варошаци Г. коју је могла да узме у попис и изложи продаји само у случају кад имање, које је жалилац определио за продају неби на лицитацији изашло онолико, колико је он осуђен, то и горње решење суда не одговара закону, пошто је избршпа власт, приликом саслушања осуђеног »шта да му за измирење дуга прода® треба га да оцени, да ли ће бити довољно за измирењп дуга оно, што је осуђени оиределчо". V. „Према §. 466 грађ. судс. поступка, који неИе да оиредели довољно , шта да му се за измирење дуга прода, томе ће полициска власт сама за петнаест дапа, од кад је примила пресуду, пописати и проценити најпре покретне ствари, а ако опе не залегну, и непокретне, па продати.« Кад је овако, онда среска власт, која је вршила ово саслушање, иије требала да узме од туашоца Драгољуба оиакву пзјаву, какву је примила на протоколу од 10 новембра 1901 године № 19058. 1< „ако из овога (дугајлије 1 ) колико на мене ирииада неби изашло, ја % одредити још, ако ми ио закону буде остало/< већ је требала да тражи одређенију изјаву, којом је требао довољно да оиредели, шта да му се прода за дуг, а кад оиако није урађено онда се има узети, да је тужилац одредпо само »дугајлију« да се прода; а да је овако узела и извршна власт, впди се из тога што је на полеђини г^тог протокола стацила одл~ ЈЈ 1<у 11 иовембра 1901 „д,г је г . чк) суду оаштине аричиновичке да пзврши иоиис земље Драгољубове зване »дугајлија« и од Маринковог имања колико пе довољно дити." »Из пописа пак тужиочевог имања види се, да је општииска власт под № 480 произвољпо узела у понис прво имање „трш <( а за тим и „дугајлију" даке противно изјави дужника и наредбе извршпе власти.« »Из оваког стања ствари излази, да је оаш.тински суд узео у иоаис и оно имање, које дужник није оиределио.« »Па како је извршна власт примила овакав попис, па по њему и продају извршила, то се огрешила о пропис § 476 грађ. поступка а како прекршај овога §-а чини продају неуредном, нрема § 501 грађ.

Ј ) Тако ое зове имаше;

пост. то и горње решење суда не одговара закону. (< У овом смислу дао је Касациони суд иримедбе 26 Августа 1903 год. по № 5463. једном од првостепених судова.

Да се под » осуђен <( и » измирење дуг а" о коме говори I одељ : има да разуме остатак а не првобитпа осуда, постоји одлука Касационог суда. Ево те одлуке: М. В. тужио је Ј. Б. нисара начелства, што је неуредно извршио продају његовог непокретног имања. Продаја је неуредна са овога: 1, што су трошкови, за наплату којих је и извршена ова продаја исплаћени; 2, што су и кривични трошкови, на плаћање којих је осуђен, такође исилаћени. Првост. суд В. одбио је тужиоца од тражења; решењем од 3. Фебруара 1903. год. №2899. Но, по жалби тужиоца Касац. суд у свом III оделењу 22. V. 03. под № 3879 ноништио је ово решење са ових разлога: „Кад се из изврпше пресуде апел. суда од 10 Сегггембра 1896. год. №2429. впди, да је тужилац издао своме брапиоцу М. Г. и прив. тужиоцу — оштећеном — према забелешкама ових иа папред поменутој пресудп, и то првом 120., а другом 180. динара и тако оба ова потраживања од 381. дин. на колико је тужилац и осуђен свео на 81. дип. колико је свега и остао дужан само М. Б. оштећеном, јер је овоме досуђепо апела. нресудом, свега 261. дип. онда извршна нолиц. власт, која је извршила ову иродају није могла у »проценн« у иопис узетог и продатог имања ставити, ме!)у осталим дуговима жалиоца и потраживање ово од 381. динар на колико је осу!)вн поменутом пресудрм Апелац. суда № 2429. када је га сума сведена на 81, д. већ онолико, колнко жалилац и дугује у ств^ри, а кад је у спнску пописа, па и у огласу ставнла извршна власт, да жалилац дугује потражиоцу М. Б. не 81. дин. већ 381. дипар смаграјући и даље брапиоца за потражиоца, онда се огрешнла о проппс § 466 гр. п. јер је жалилац на ономену власти плагио више од 3 Д опога на колико је осуђен, и тако осуду свео на мање, па је за оволику осуду и требало узети жалиочево им.гулљ у попис, а не за . ц,ид т "';,

Да дужника треба саслушати : хоће ли дуг да нлати, п ако неће, да одредн шта да му се прода; и да је ово услов за попиштај иродаје утврђепо је одлуком опште седнице Касационог суда. Ево те одлуке: Ранко М. II. тужио је Срегена Р. среског писара и падметаче: Стевана и Василија А. за попиштај јавне продаје. Првостепени суд одбио је тужноца од тражења, пресудом од 22 Новембра 1901 године № 32883 са ових разлога: а; неумесан је навод тужилачке стране, што га среска власт није позвала да положи остатак или да одреди имање, које да се нрода за наилату овог остатка дуга, јер ни продајом његовог целокупног имања, није могло да се измири све његово дуговање; —