Полицијски гласник

БРОЈ 20 и 21

ПОЛИЈДИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАИА 157

су његове, извршитељ ће то иа прОтокол ставити и о томе поверитоља извеотити, о тим, да он дузкан буде за 15 дана, од дана кад му је то саопштено, одговорити има ли шта противу оне изјаве, па ако одговори да има, извршна власт издаће решење појавлЈеном гос.подару, да у року од 15 дана тужбу поднесе дотичпом суду, где ће право своје на пописане ствари доказати а уверење извршној власти поднети, да је заиста у одређеиом року тужбу оуду поднео. Ако оиај, који ое пријавио као гооиодар ствари, у одређеном року то не учипи, извршна ће влаот, кад рок иотече, сгнари оне продати као дужникове. (Замена од 7-V 1 80 8 год. ЗСр. 21 стр. 16), Ио кад је олучај, да се покретна ствар, која је за обезбеду означена, налази у дрзкавини самог овог иојављеног господара; као и кад код пепокретиости појавлЈвни госнодар за доказ своје својине поднесе тапију, извршну судску пресуду, т[оравп,ење нред судом, које се по закону равна извршној пресуди, или другу коју пуиоважну јавиу исправу — влаот ће упутити иа парницу повериоца, који ово право својине оспорава. (Допуна од 1 4-УП 1898 год. Збор. 5 3 стр. 17 8. Кад ооуђени нема сведочанства (тапије) на иенокретно добро, попис истога и његових граница биће пред суседима и једним месним кмеТом, који ће се о томе саолушати и па протокол потпиоати да је то у онаким границама, доиста имање самог ооуђеног. Ако ое сусед не би хтео потписати, нити на протоколу изјавити узроке запгто пе може да се потпише, извршујућа власт осудиће га, да плати казну од једног до пет талира. А ако и дал^е остане упоран и неће ни да се. потпише ни да се изјасни, власт ће то ставити на протокол, који ће нотписати ириоуствујућа два човека с јодним кметом, н тада оуоед не може више па своју корист примећавати, о том непокретном добру, ма.то бнло у-ком омотреп.у. Дан пониса мора биги словима мсписаи и не оме бити мрљан. Код I одељка има две одлуке Касационог Суда, којима је објашњено, да. према овоме и § 462, 464, 469, 470 и 471 продаји треба да претходи осуда , изузев случај у § 465. Ево тих одлука: I Заступник • ТуЖИ&ња- Д<рмитри13 ч Г1. у тужби и на рочшпту навео је: Да је носле смрти свог оца Тодора П. тужилац наследио половину очевог имања, а другу половину по оцу сестре тужиочеве: Лепосава удата Р. и Милева II. Тодор је умро 1879. г., а тужнлац је проглашен за иунолетног 1900 г.: У том међувремену сестре његове задуже се поч. Д-р Лази Л. 6000 динара у злату са 12% годишнј . интереса уз залогу целокупног имања умр. Тодора и 10 октобра 1897 г. оне буду осуђене осудним регаењем овог суда Бр. 18951 да маси умр. Лазе плате дужних 6000 динара у злату са интересом и трошковима, и писар г. Чеда Л. 20. октобра 1901. прода, путем јавне лицитаЦије за наплату тог дуга цело имање умр. Тодора, па и део сина Тодоровог, сада тужиоца. За дуг Лепосаве и Милеве продато је његово имање.

С тога је тужио суду извршитеља продаје г. А и молио суд да иродају као неуредну ноништи, а туженог осуди на плаћање таксе и трошкова. Полицијска власг трсбала је да се уиравља према судском решењу и да имање Лепосавино и Милевино ирода, а да не дира у део Димитријев, који и није осуђен на плађање. Овај је спор у смислу § 166. грађ. судског постунка извиђен и суд је о спорном питању, — о уредпости продаје нашао: Да је сагласиошћу париичара овде утврђепо по § 181 и § 183. гра1 ; . судског поступка, да овде и није снорно питање о својини продатог имаља ; јер, кад тужилац тврди, дајепродато и његово имање, и кад му тужена страна то не спори, и кад му то признаје и умешачка маса умр. Лазе; онда је овде и неиотребно, да се претходно расправља питање о својини нродатог имања, јер то и није спорно; већ се имају ценити тужбени наводи са прилозима, иа одмах расправити спор о уредности продаје. Осудним решењем овога суда од 10 октобра 1897. г. Бр. 18981, као јавном исправом — § 187. гра1> пост., доказано је но § 188 грађ. пост. да су Лепосава и Милева осуђене, да плате дуг од 6000 динара у злату са 12 0 /" годишњ. интереса маси умр. Лазе Б. Ноднетом облигацијом интабулисаном 20 Фебруара 1888. г. доказано је, такође, као јавном исправом но горњим законским ирописима, да је за обез6еђви>е тога истога дуга стављена интабулација на целокупно имање умр. Тодора пе одобрењу стараоца и старатељ. судије, и по решењу овога од 19 Фебруара 1888. г., којим су стараоци овлашћени, да учиие з.а масу ово задужење. Из овога се види, да је маса умр. Лазе залогу стекла законим нутем, те се сад ово имање нродаје, као залога повериочева, из које он но § 304 грађ. законика, увек може да се нанлати. Према томе, кад је ова залога правилно стечена; јер су је за малолетног тужиоца издали стараоци његове масе, а то је задужење одобрио и старатељски судија; онда је ириговор тужиоца, да се са Љ;Г стђ&^ имање иродаје за туђе дугове пб"лап. АсХрји ј ".'*ај нк%и\? Д ма ; и > е задужено и заложено пуноважнШ- те је пр8^?' и одговорних лица,, којима је руКовање' масом било поверено, а оштећења за тужиоца не може бити; јер он има права регресне тужбе нротиву стараоца његове масе, ако су је ови својим неправилним радом оштетили; ио то се иитање овде не цени, јер није спорно, те је позивање тужиоца на чл. 68. закона о старатељ. неумесно. Исто тако позивање тужиоца на одреде § 832 гра}). зак. да је овде требало поступити, као код јемства, где се имање јемца, и акоје интабулисано, нродаје тек кад се јемац на плаћање осуди, а кад се докаже да главни дужник није у стању да илати дуг, — неправилно је; — јер је јемачка обавеза уговор сасвим другојачије природе, а овде је масена обавеза са датом залогом за обезбеду дуга пове-

риоцу, маси умр. Лазе и има се с тога раоправити по одредбама о залози, по којима заложено имање има да служи за измирење дуга. Кад су, 'дакле, приговори и наводи тужилачке стране и неумесни и недоказани, продаја се, као уредно извршеиа има одобрити. Са ових разлога првостепени је суд решио 8. марта 1902 г. № 6159., да се тужилац одбије од тражења. Ну, по жалби пуномоћника тужилачке стране, Касациони суд (II одељење) поништио је 31 августа исте 1902 године Ј\« 6194 горње решење са ових, опет, разлога. »Прописи §§466, 469, 470 и 471. гра1>. судског ноступка, који говоре о извршењу претпостављају увек осуду, па да се може приступити продаји, ради извршења исте. Међу тим, у даном случају, актима продаје утврђује се, да жалиоц (тужилац) Димитрије пије осуђен, те, према томе, с обзиром на наведене законске прописе, иолицијска власт није могла иродаватп његово имање." II Из проппса §§ 462, 464, 466, 469, 470 и 471 грађ. суд. пост. види се, да јавној иродаји мора да аретходи осуда. Изузетак је само у §§ 465. грађ. постуика. Умрли Гвозден имао је да нлаћа 70.30 динара по кривичној пресуди. Из протокола лицитације нод ,\« 9901. види се да је за продато имање Гвозденово добијено 65.65 динара и према наведеним законским; проиисима требало је застуинике ове масе питати, на који начин хоће да измнре остатак трошкова од 4.65 дин. или колико у ствари буде било; на за ту суму узети имање у погшс и изложити продаји. Извршна власт иијо тако радила, већ је ио спнску у акту под № 16375 и огласу нод № 2616 изложила продаји Гвозденово имање опет за 70.30 дин., што је иротивно наведеном § 466 и 471 грађ. пост., који јавну продају неуредном чини — § 501 грађ. суд. пост. Погрешан је разлог нрвост. суда у решењу № 147 да тужилац ничим није доказао да су исплаћени кривични трошкови ранијом нродајом, јер кад је првост. суд актом својим Ј \ј гражио акта нродаје, и ова су мјо ^ о 1\9 гоГи^Д. 0 акт У № 147 ' Д акле ј>Д 1у и " Ј_ 1?рвма св&#~ - °У Т У на расположењу, Згдаг их Ј(Г требао да размогри, па би се из њих могао о овоме уверити, иначе није имао разлога и да их тражи. Тако је Касациони суд 22 августа 1903 год. под № 5376 објаснио у III одељењу нанред иописане одредбе грађ. поступка. Даље, код овог првог одељка имамо ове три одлуке, како се има да разуме оно »довољно и ко то оцењује. III. Ђурађ Т. из Б. у тужби под ."^7407. навео је: да је неуредна јавна нродаја његов&. 3. земље, коју је за наплату дуга маси умр. Милана Д. из Л. извршио г. Коста Т». писар срески на дан 27. Фебруара т. г. а са следећих разлога: