Полицијски гласник

СТРАНА 156

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 20 и 21

из акта види, да је иоти суд раније био обрааован из пет судија, а не из четири, као што је сад овде случај, те према томе повређен је принцип предвиђен нашим грађ. пост. по ком треба беспаран број судија при сваком суђењу. Даље из записника од 31 марта види се и то, да се ни од сада живих судија, који су участвовали у објаснењу пресуде и обележавању граница сва четворица не слажу једногласно, већ њпх тројица од којих је један стављен под изузеће објасњују пресуду и границе њене на један начин, а четврти судија на други начин, те по томе и међу њима нема јасности о иравим границама синора. г; Све наведено ценећи суд налази: да је таквом радњом и објаснењем прес.уде избр. суда од ненотпуног суда повређена тач. 1. § 444 гр. пост. јер је без иотпуног састава суда прекорачио власт, коју би имао, да изврши само у потпуном саставу § 434 тач. 2 и § 435 гр. иост. Како се даље из овога рада избраних судија и извршне власти види, да је немогућно извршење ни првобитне пресуде, па ни оног објаснења од 16 јуна 1886 онда извршна пресуда избр. суда од 1882 г. има законе вредности само односно нризнатог у начелу права обеју страна на синор, а што те тиче одређивања граница, докле је једне, а докле друге парничне стране, за то питање не остајр ништа друго, већ да се парничне стране упуте, да саставе други избрани суд, који ће сталне границе синору обележити, те да се на тај начин за свагда учиии крај распри, која се на штету обојих страна повлачи од толико година. Са ових разлога и §§ 447 решио је под №7519. да се уништи решење начелника ср. в. од 3 априла 1894 Л» 3389. односно одлука избраних судија од 31 марта 1894 Ј\> 3389 и обе стране парничеће се упуте, да саставе други избрани суд, који ће на основу предизложеног имати у задатак само то, да иресуди границе о синору." На ово решење изјавили су жалбу пуномоћници села Калуђерице, али је првост. суд одбацио ову жалбу са ових разлога: »Одлука избраних судија из ранијега суђења сматра се као допуна нрве прес.уде тога избраног суда и такве одлуке по аналогији § 445 гр. пост. подлеже расматрању првост. окруж. судова, као што је то Касац. суд у овој истој ствари примедбама својим од 18 нов. 1886 год, Л ј 3712 објаснио. Па како је решењем овога суда одлука избр. судија код начелн. среза в... од 31 марта ове год. № 03389 поништена и наређено, да се нови избрани суд састави, који ће донети пресуду о границама — синору између парничећих се села, то ирема § 447 гр. п. против таког решења нема места жалби, па се због тога и ова жалба има одбацити. Но, по жалби пуномоћника села Каауђерице, Касац. суд 18 XI 94 № 9448 поништио је предње решења са ових разлога. »Решење полициске власти од 3 априла 1894 год. Бр. 3389 чија је важност цењена

решењем тога суда од 28 маја тек. год. Бр. 7519. не може се сматрати као допуна прве пресуде изабраног суда, која би према § 445 грађ. суд. пост. подлелсала расматрању првостепенога суда, то је самостална радња иолициске власти, по делу ипвршв}1и1 аресудв ван сваке везе са чисто судским иостуаањем. Са овог законског разлога, суд је у основу погрешио узимајући да је надлежан за расправу питања по делу извршења и по томе ни његово решење под № 11068 о сноредном иитању одбачаја жалбе против његова решења под № 7519 пије на закону основаво. Прелазећи дакле преко овог решења на саму ствар, Касациони суд налази, да суд иије био надлежан, да ио жалби расматра решење среског иачелника од 3 аирила 1894 год. Бр. 3389 зато, што исто решење из горњих разлога не нодлежи расматрању нрвостепенога суда, већ више административне власти, према аналогији § 464 грађ. суд. ноступка (( . Према овим примедбама првостепени суд одбацио је жалбу иуномоћника туженог села, као ненадлелшо суду поднесену, које је решење одобрио и Касац. суд 23.V.86 № 4691, (III одељење).

$ 465. Без судске пресуде или решења, мпже се: 1,, принупљати државни порез м прирез; 2., ошптински прирез; 3., иаплатити калдрма, која би испред чијег добра, ио иаредби власти начиљена била; 4., могу се извршивати решења полицијских и другнх админиотративних вдаоти; 5., може се ђумрук наплаћивати; п 0., штета, која би се према § 48 4 новом продајом показала.

I Да за штету, која би се § 484 новом продајом показала, не треба судска одлука пресуда или решење, већ да ову наплаћује сама нзвршна власт, доносимо решење Министарства унутр. дела од 24 августа 1885 године Г1№ 10096 које гласи: Ио жалби Н. Д. Лазаревића, стараоца масе умр. Ник. Костантиновића, ћурчије овд. на решење управино од 1 о. м. № 7 187. Министар унутр. дела размотрио је акта и поменуто решење, па је пашао, да исто не одговара закону из•следећих разлога: »Чим је изврпша власт масено имање на јавној лицитацији 22 маја пр. г. теслимила Мијаилу II. Терз., овд. трговцу, као највећу цену давшем, он је од онога часа ио § 481. грађ. п. постао господар истога и као такав иоставио се у обвези ирема маси за излицитирану цену од 43.400 динара. Сад, кад није хтео своју обвезу или уговор куиовине ирема маси да испупи, него је дозволио другу продају, и кад је се овом другом иродајом фактичка штета аоказала — јер други купац ни до данас излицитирану суму иоваца није положио — онда је јасно, да је Терз. дужап по § 484. ист. пост., да излицитирану суму маси положи.

Штету, пак, на овај начин проузроковану, по јасном пропису § 465 т. 6 грађ. пост. паплаћује сама извршна власт из имања сада дужника Терз. према продавцу — масп без пресуде или решења судског. Њему на овај исти начин остаје одговоран Стеван II. који је на другој продаји имање купио, а новац није положио. Према овоме није имало места упућивати масу суду, да тражи штету, нити наређивати повратак кауције, докле Терз. не исплати сву излицитирану суму. На основу ових разлога Министар унутр. дела по § 10. устр. упр. иоништава горе поменуту одлуку управину с препоруком, да излицитирану суму новаца у 43.400 динара наплати од Терз., ма и продајом његовог имања. 1Т У овом смислу има решење министра унутр. лела П№ 11641 од 6 нов. 1884 год. III Да извршна власт молсе.без пресуде да наплати сву штету од нређашњег купца, која се покаже новом иродајом ван количине кауције, потврдио је и правнички одбор 25-11-02 на питање Мппистра финансија од 18-1Т-02 ПБр. 462. IV Види одлуке код §§ '(81, 484 и 507 овог поступка. V Према чл. 13 закона грађевинског за варош Београд, не вреди тач. 3 овог §-а; за опгптину београдску.

$ 466, Којн на опомену власти не плати оно, на гато је осуђен, а неће ни да определи довољно, шта да му се за измирење дуга нрода, томе ће полицијока или оиштинска (/узпуна од 20-1-0 I збор. 5 4 стр. —) власт најдаље за петнајест дана од када ]е примила пресуду, пописати и и проценити најцре покрегне ствари, а ако оне не за.4егиу, и непокретпе, па продати пх. Лко је имаовина, која се има узети у поиис, у месту где је седиште иолициске власти, онда ће у таком случају иолицијска власт увек сама иоиис учинити. (Допуна од 26-1-01 збор. 50 сТр. 80). Но попис и процену покретних стварм на захтев новериоиа мора извршна власт одмах учинити: а., Ако је пресуда или решење по менмци изречено; б., Кад поверилац докаже узроке опасности у § 399 тач. 3, 4 м 5. (Доиуна од 1.9.-1У 1885 ::бр. 41 стр. 13 5). Ако би дужник за ствар, која се нашла у његовом притежању, казао, да имје његова, него некога другог, извршна ће власт њу ипак у попис узети, а изјаву дужника на протокол ставити и о томе саслушати оио лице, које дужник именује за господара. Где је могуће саслушање ово треба учинити: одмах. Ако именовани господар одриче, да оу ствари љегове, вдаст ће их продати ; ако на против каже, да