Полицијски гласник

(ТРЛНЛ ПгГ

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 13 и 14

Не! »ГобпоДина" робијапшица презнрб; ^Гбспбдина« рОбијаитница презирб за негб&ј' елабост и ненавикнутоет ка телес&бм раду: — какав је 6н радепик у удружбљу? Ми морамо за И>бга да радимб. Над госпбди^ом се рббијашница |>уга. ј(?р је бн навикаО да 6е уклања бд блата. — Ие бјзајкб! ЗаћаО 6и — оНда трпи! Без либљб&а! Т&кО је вре^е! ^Господику {( рббијашиица не верује: — Пздаке; да би бе за пибара увукао! — ^Гобподин« — робија1п^и^а нема гОрбга ни презривијег назива. И бад кад помислим на суДбу интелиГенц^је на јзобијп •=*• преда мном се промиче цео ред Фигура каб бенкб; Еро вам несретгш скитница Сокољски. Болесан, епилептик, сломљен, измучен. Ја знам његову породицу, он је од добре куће, учио је на университету. — Боасе! Шта ја нисам чинио да се избавим тог проклетог назива, да сиђем, да паднем до њих. Да не осеКам вмше леже!>и на иогарима. да се поред тебе боје да говоре, да те сматрају за издајицу, за чавека готова на потказивањс. Не! Ма какав неваљалац, ма какав — да се изразим на нашем робијашком језику— „Хам," готов за грош да ирода себе, друге, све — назива те „господином/' И ои је робијашници ближе но ти! Ах каквих; каквих жртава сам им је припосио. Ја пијем као и они. Играм карата ко и опи. Мене поставили за нисара, ја ради њих починио глупости да ја пећу никаквих Иовластица. Ја сам се удружио са њима у једном лупешком послу — у нротурању лајкних банкнота. Ја сам им помагао крити 16 баНкноТе. Ја сам их затрпао, када су ухватили, — нпкога нисам издао. Мени је у изгледу робија на много много година. И ипак сам ја — презрени међу презренима, ја сам — господин! Ето Сокољски! Човек са тако бистрим и дубоким иогледима. Ја сам с необичнпм задовољством говорио с њим цело јутро. Ја — а шта ја! — он сам је заборавио па свој робијашки гуњ... Он воли и зна Достојевског. Ми смо говорили међу собом т колико је садања робијашница одмакла од »Мртвога дома," преиирали се, оба с пуно ватре. Кад одједаред дође мени у визиту надзорник насељења. — Ну — де, брале, потрчи и кажи нека ми промене коње! •— нареди он Сокољскоме. — Разумем, ваше високоблагородије ! Ја сам био постиђен, понижен за њега. Био сам узбуђен. — Зашто ви то тако чините? Та ви сте га затекли код мепе. Он је — мој гост. Надзорник ме погледа с чуђењем. — Та маните се молнм вас сентименталисања са тим угурсузима! Нек се мало растрчи, шта ће му од тога бити! Када се Сокољски вратио, ои је избегавао да ме иогледа, а и ја њега. Ех! осе^ао сам се неколико тренутака човек. А ја то не смем! Дошао сам к рама човеком, а одлазим...

— СокољскИ..-; — Ја Се не срдим ни иа кога. На вас? А шта сте ви ту криви ? Зар сте ви то криви? Он Је постуиио веома благо, није изгрдио. Тек боље да је други пут ме лунио по лицу, него сад Што ме послао по коње. Достојевеки, и „потрчи брале." Сокољски се повукао у се, као што се увлачи Шкољка, када је непажљиво додирну грубе руке. Ми смо били у добрим односима, он ми је много помагао односно нодатака о робијашИицИј — но више у дуге искрене разговоре није се упуштао: — Не треба! Би ће те отићи, и мени ће још теже биТи. Ето Козирев несрећни младић са погледом утопљеника. Он је свршио шест разреда гимназије. Спн је богатих родитеља. Његова породица су богати московски трговци. У војсци за увреду нанету началнику стран^е, осуђен је на шесг година и осам месеци. Сада лежи у тамницу окованих, за неку превару... од иеколико гроша. То је тако симпатачно лице. Јагадобро знам. Увек је готов да подели и последњи залогај са оним ко иема. И породица га не заборавља. Шиљу му сразмерно доста. И од једаред ФалсиФикат за неколико ГрОШа?! (НАСТАВИЋК СК|

из СТРДНОГА СВЕТА Заслужна награда. — ШеФ сигурпости енглеске ирестоничке полиције, чувени и на далеко познати Мелвиљ, примпо је ономад у свечапој сали лондонске олштгнске куће, драгоцене знаке симпатије н захвалности, приликом свога стављања у пензију, после тридесет и једне године одличне службе. Лорд-мер лоидонски, предао је Мелвиљу, пред пуном онштинском салом најотменијег света, писмену захвалницу, у којој је иснисана Мелвиљева бриљантна чиновничка каријера, а нарочито његово истрајно, и пуио борбе, онираље против анархистпчке пропаганде и анархиста, за које је Мелвиљ био прави божји бич. Адресу ту потписали су готово сви члановн енглеског парламента и сви чланови дипломатског тела, којн су акредитовани на енглеском двору. Уз адресу лондонски лорд-мер предао је Мелвиљу том приликом и чек од 50.000 динара, а који је новац сакупљен добровољннм прнлозима измеђ самих потинсника адресе. Све ове знаке захвалности и пажње нрема себи и своме раду, — Мелвиљ је примио дубоко узбуђен и дирљивом скромиошКу. Мелвиљ, који је увек само радио н ћутао, и у овој прилици, кад је добпо тако драгоцене награде за свој рад, — ћутао је опет, и то је иарочито тај свечанп моменат правило још свечанијим.

И ми, и поред тога што смо далеко од Темзиних обала и тог одличног и савесног полицијског чиновника, — ми му ипак шаљемо наше срдачне честитке на успесима што их је својим савесним трудом и радом задобио, желећи Мелвиљу, да се кроз дуги низ година мирно одмара на лаворикама, које је у животу својом слуасбом побрао. * * * Овако се у уређеним државама цене радови људи, који иосвећују свој живот заштити друштва против злочина и осталих порока, и који су, по схватаљу савршене криминално-антрополошке школе лекари друштва, онако исто као што су медиционари, лекари за Физичке болести. А код нас??

ПОУКЕ И 0БАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова нитања: I. < ( Суд општине заграђске, саставио је оиштински буџет за ову годину, и за изравнање расхода ио истом, одобрен је од стране г. Министра Финансија прирез општински 40°/ 0 у суми од 1 492-80 динара, који сс има разрезати на 3732 дин. нсносредног пореза. Прирез овај нрорачунаг је према ирошлогодишљем непосредном норезу, а кад је ово дана довршсн расиоред пореза за ову годину, онда ее видело, да је непосредни порез у овој години већи са 200 динара, те је сада, при састављаљу распореда за општински прирез настало питање: хоће ди се разрезати прирез 40°/ о на сву суму непосрсдног пореза, колико сада ио раснореду износи, или ће се разрезати свега 1492-80, кодики је расход иредвиђен, јер ако би се разрезало 40°/ о на сву суму непосредног пореза, коју показује расноред нореза за ову годину, онда, истина, не би се мењао ироценат у 40°/ 0 , који је одобрен од стране г. Министра, али би се мењала она оума од 1 49280, која је нредвиђеиа као потребпа за измирење расхода. Моли се уредништво за потребно обавештење, јер је овакав случај сада у многим оиштинама у земљи. — На ово питање одговарамо : Како се неоумњиво зна, да општине пикад пе наплате сав разрезани нрпрез, те су стално у дефициту, јер има сиромаха од којих се не може нанлатити ии државни порсз, па се уз расходовање овога расходује и општински прирез; како, даље, у току година бива разних иромена у суми непосредног пореза поводом пореских ослобођења услед престанка радње и т. сличио, то се не треба освртати на ону незпатну разлику, која се показала између распореда прошле и ове године, него разрезати прирез 40°/ о , колико је и одредио г. Министар, на це1у суму, коју показује распоред бр. 6 за ову годину. Оваквим поступком ие ће се новредиги закон, јер се онштина креће у границама овлашћен.а г. Министра Финансија. Ако би се догодило, да се у некој општини појавп вишак поводом овога, ма да ће тога тешко бити, онда тај вишак има да се унесе у готовину општинску, и до године узме као