Полицијски гласник

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 161

Бр. 14955 досудио је тужилач. сграни тражену службеност, која се састоји у томе: да на плацу туженога има пешачки про лаз радн употребе нулшика. По незадовољству тужепога апелац. суд пресудом својом од 18 јануара 1880 год. Вр. 2314 одбио је тужилачку страну од овога тражења из ових разлога: Суд је ногрешио. што је на осиову признања заштитникова досудио тужилач. страни право службености на непокретпоме имању, које је тужени куиио од зашгитника, а ево зашто: Где постоје баштинске књиге, ту се увек код угшсаног добра бележи сваки терет, који на томе имању лежи, па било то тражбина каквога повериоца или ипаче ограничење права сиојине онога лица, на чије јеиме тако имање у баштинске књиге уписано. Ово се поред осталога чини и у интересу опих, који би куповипом таквога добра хтели да постану господари истога; и заиста у приватно-правним одношајима ово је једна јака и пужиа гараптија за купце; јер, купујући какво непокретно добро, не морају зепсти од преваре. То је тако, где постоје праве баштинске књиге. Ио, поштс у нас иема још баштинских књига, то према највишем решењу од 13. јула 1850 год ВБр. 1197. (Збор. V. стр. 259.) до установе ових књига имају у нашој отаџбини судом потврђене тапије ону исту иравну важност, коју према прописима у гл. 6. нашег грађан. законика имају баштинске књиге у односу на нренос имања. А што се тиче терета. који су на њему, томе служе као доказ интабулационе књиге код наших судова, но, разуме се ове књиге узимају као доказ само код оних имања која су задужена; јер тако су само уведена у интабулационе кн>иге, а ие и сва ненокретна имања, као што је то случај код баштинсхих књига, те по томе код незадужених имања, или иначе ограннченога права својнне, пе може ни бити примене § 301. иашег грађ. закон., који је написан за јавие баштинске књиге. И тако, кад при нреносу таквога незадуженога имања пема баштинских књига, из којих би се купац могао уверити, има ли п каквих терета на имању, које би хтео да купи, онда купац има да се држи услова под којима какво имање купује, који услови морају бити у снедочењу о куповини и онда он — купац — није дужан да зна ни за какве терете, који би се доцније појавили, а њему не би били познати, нити би му могли бити познати. У овоме оиде случају Јованка продаје тужуноме ненокретно имање и издаје на њ судом потврђену тапију 25. маја 1869 г. Вр. 10321. и у тој тапији нема ни помена о службености, која се овим снором тражи, а међутим на тој тапији потписани су безуслоино као нредставници масе умр. Јакова, овога жена Будимка и старатељ Иван, иошто је маса ЈаковЛ)вва по непокретном имању своме сусед проданоме имању Јованичиом. Овај потиис на тапији они су дали према пропису о издавању тапије; јер се иотаис суседа на тааији и тражи баш за то, да се не би иреносом каквога имања захватало и крњило ираво треИега, те се иосле иорађали излишни, а ио интерес грађана штетни саорови.

Па кад према наведеноме Вудимка и Иван нису при потписивању тапије ништа приметили, нити условили нраво службености за масу Јаковљеву, онда баш и кад би се могло доказивати овде сведоцима противно садржини те тапије, опет тужилач. страна нема право на оно што тражи; јер она не само што је то своје право, ако га је имала, напустила већ шта више поступком својим учинила је те, да се тужеии обмане и под теретом имање без икаквог ограннчења купи; а овакав поступак тужилачке стране може јој бити ирема аналогији § 537. грађ. закон. само од штете, а никако од користи. Оно нак, што је Јованча, као пр&давац имања казао, да је на том имању заиста постојала службеност, која се онде тражи, не може према реченоме ништа користити тужилачкој страни, кад купац има тапију без икаква ограничења, на шта је тужилачка страна потписом на исто пристала, те стога се ова од службености има одбити. По жалби тужиЈгачке стране, касациони суд одобрио је нресуду апелац. суда у III одељењу 13 октобра 1880 г. № 1797.

Код VI одељка имамо ову одлуку касационог суда : Првостепени суд на тужбу Јанка и Мите браће II. осудио је Обрада кмета, што је потврдио тапију, по којој је Ђура П. нродао имање Милошу М. и у потврђењу казао, да је.кућа с плацем својина Ђурина док у овом имању, које је њихова очевина Ђура има трећи део а оне две трећиие њихове су. »Но, по жалби осуђенога Обрада касациони суд поништиоје пресуду првост. суда 9 декембра 1881 г, № 4349 са ових разлога: »Из поднете тапије у тужби види се, да је тужени као председник оиштинског суда исту нотврдио и да је у нотврђењу стављено: како је продата земл>а у присуству купца, продавца и комшија премереиа, да том мером ником ништа заузето није, као и да је права сопственост продавца Ђуре. Ово је тужени учинио ирема распису попечител>ства иравосуђа од 1 I јуна 1849 АВр. 2280 у вези са расписом министра иравде од 2 новембра 1861 АБр. 5322 у којима је и прописано: „да надлежни кметови на лицу места, нризвавши тамо дотична лица : продавца кунца и суседе нродајуће земље, извиде и увере се: да пподавац само своју сонствену земљу продаје, и да он означивши границе продате земље у тапији, овим границама туђу земљу ие захвата и иа послетку, да земља, која се нродаје, не стоји у процесу с ким; који, кад све кметови извиде, онда да тапију потврде, за доказ да су све преднаведено испитали. Из оваког рада туженог као кмета, кад је овај иснунио нрописану Форму о издавању тапије, не може се извести, да је одговоран за накнаду тужиоцпма, што су иродати и њихови делови са делом брата им Ђуре, јер он, као кмет, уверио се довољно о сопствености продатог имања преко суседа, као сведока, којих је дужност према наведеном расписл', не само као

што суд иогрешно узима, да се изјасне, да ли је што од њихове земље заузето тапијом, ио и да ли је то својин а ародавчева, јер кмету није познат друкчији начин, на који треба да се уверава о својини таквога имања. Да су комшије — суседи — дужни да сведочс о својинн при нздавању тапије увиђа се из прописа §. 466 грађ. ност. за подобни случај ирописаног: кад осуђени нема тапије, да се имање попише пред суседима и једним кметом, који ће се о томе саслушати и на протоколу потписати, да је то у оваким границама доиста имап,е само осуђеног. До кмета било би одговорности само онда, кад би се кривичним путем доказало, да је учинио злоупотребу у својој дужпости, па да је. тиме кога оштетио. Кад дакле према показаном тужепи као кмет, пије омашио никакав закон. који га чини, но грађ. законику одговорним за накнаду штете, већ је на против све учинио, што му закон у овој прилици палаже, онда од стране његове нема ни одговорности за какву награду. Првостеиенп суд усвојио је ове приметбе и одбио је тужиоце од тражења.« Кад осуђени да тапију, не мора се звати да присуствује нопису по одлуци № 998 код § 505. (Види одлуку Л« 46 код § 477 грађ. поетупка).

(нАСТАВИЋЕ СЕ)

САХДДЦН о,; В. М. Дорошевича Преводи Љ. Б. свршени ирашгик - ... - 17 Интелигентни људи на робији. Јесте били кад год у таквом ноложају, да сте морали погледати смрти у очи? Онда ви знате да »време," тојепразна реч, да је појам о времену релативан, и да нема на свету часова, минута секунада. Док се подигне и шкљоцне ороз, — ви толико осетите, промислите, испитате, колико не би осетили, смислили за читаву годипу. Година робије.... То — није 12 месеци у којима сваки 26. доноси вам плату. То нису четири сезопе, као за светске људе. Не 365 даиа као за све. То су милијонп минута, од којих су многе — свака дуже од вечности. И када се измени опај с.тих Лермонтова и место „на свету" мете се 8 нас, к биће тачно: „И све нас презире." Па зар је могуће ие ирезирати све те „Иване/ 1 »Храпе,« »Жигане," „Асмодеје," „Хаме. с( Презирати и бити с њим иа равној иози. Зато што је то »ваше друштво !" Зато што напоредо с њим спавате на ногарима, заједно једете , радите, — с њима живот нроводите! Да је само бити иа »равној нози!"