Полицијски гласник

СТРАИА 150

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСИИК

ВРОЈ 20 и 21

Поред специјалног изучавања антропологије и исихологије, и практичног примењивања научних закључака из области 01шх двеју гтаука иа судску и администратпвну полицију, па овом курсу полицијски оргаии још су се детаљно упознавали са соматолошким, антроаометријским и дескриативним оаисом. После очигледног успеха, који је овим предавањима постигнут, надлежни Фактори сматрали су за потребно да при минисгарству упутрашњихдела установе сталну школу за све иочетнике у полицији. Прва обавезна предавања држапа су од 1 априла до 31 јуиа ирошле год. и на њима су изучавана ова ггатања: 1. 0 општој иидентиФИкацији. Предавања која су се односила на ово питање, имала су за циљ да слушаоце уиознају са свима могућим врстама оииса, а то су ови: а, Оаис соматолошки, који се састоји у означењу етничког, асиметричког, урођеног и уопште ненормалног типа. У обим овог описа улазе и тако зване живе сликс (роНгаНз рег1ез) које су врло корисне за телеграфску службу оииса, као п сва дескриптивна « дактилоскопска обавештења, б, Оаис фотографски. који се састоји у примени ФОтограФије за идентиФикацију и трагање, и познавању техничког дела судске ФотограФије; в. Оиис антроиометријски, који се састоји у нзучавању бертилонажа; г. Оиис органски , који се састоји у означењу начина хода, говора, особине рукописа, осетљивости и органских функција у опште; д. Опис исихички, који обухвата интелигенцију, вол.у, осећаје, моралну свест, темперамепат и карактер, и најзад ђ, Оишти оиис: биографија индивиду-е, њено место рођења, моћ наслеђа, наклоност раду, породици, пороцима, затимњене болести, склоности и т. д. 2. 0 специјалној идентиФикацији, која је обухватала: а. Разликовање и изучавање оиасних класа злочинаца, а нарочито изучавање душевно болесних; б. Разликовање и изучавање злочинаца ирема њиховој ирироди и врстама злочина, и в. Практичну иримену закона о јавној сигурности. 3. 0 месту злочина. У обим ових нредавања улазило је детаљно изучавање: а. Доказа, односно пута и начина да се они открију и прибаве, и б. Грагова, како за злочине против личпости тако и за злочине против имаовине. 4. 0 истраживању злочинца у ова три случаја: а. Кад су иознати; б. Кад су за собом оставили трагове, и в. Кад су сасвим неиознати, и најзад. 5. 0 раду и организацији службе сигурности: Одељак овај односио се на уређење архиве, класиФицирање картона, састав-

љање криминалних календара, криминалне географије и т. д. Поредчисто теоријске стране ових нредавањакојима је руководио сам Отолењи, она су се још одликовала и својом практлчном применом коју је изводио Д-р Гасти, комесар полиције у Риму. Овим ирактичним вежбањима Нарочито се тежило да се слушаоци што боље упозпају са системом Бертилоновим који донушта, као што је познато, да се најлакше уоче сви карактернн знаци једног злочинца, што је од неоцењене користи за његово исграживање. Не мања пажња обраћепа је и на дсскриитивни (описни) опис, за чију с .у прак•гичну унотребу бмла удешена парочита телеграфска тражења у групи од неколико хиљада Фотографија. Добпвени резултати испали су на опште задовољство. Поред свега изложеног, школа је располагала и са једним лабораторијумом, у коме су се налазили сви могући инструменти за мерење физичких и исихпчких Функција, даље велпки број Фотографских апарата, микроскоиа и т. д. * * * Захваљују Отолењи-у, и у самој иолицијској администрацији учињен је знатан напредак. Напредак овај састојао се у установљењу нарочите, тако зване биографске карте, која допуњује акта сваког окривљеног. Карта ова, исгина, била је у унотреби и нре Отолењи-а, али без икаквог научног и са врло мало корисног циља. Да би се постигло и једно и друго, било је потребно израдити је и допунити у духу савремено криминалне науке, а ово је урадио сам Отелењи. Нова биографска карт а, која у целој Италији важи од 1. јануара 1904 год., састављена је из ових рубрика: а. Оиштег дела, у коме су подаци о Фамилији, настави и економским приликама оптул^еног; б. антроиометријског оаис а, који је изведен по систему Бертилоновом; в. Особених знакова: младежи, посекотине, брадавице, тетовирани знаци, важније опомене и т. д. г. Дсскриитивног оииса, удешеног по систему Бертолоновом за живе слике. Ова рубрика обухвата само најкаректније знаке оптуженог, то јест оне који нису изложени променама а могу се лако уочити, као што су н. пр. означења о необично великом носу, уху, кривим устима, осуство руке, ноге и т. д. д. Психичких особина, које обухватају, по нарочитом реду, најглавније маниФестације психичке личности оптуженог, почињући од интелигенције иа до воље и морала, ђ. Биографских иодатака, из којих треба да се види: фамилија и њене особиие, (душевно стање, економске прилике, моралитет), дегин,ство, младост, свг важније иромене у животу, даље болес/и: Физичке, нервне и т, д. Нарочита рубрика резервнсана за раније осуде које се бележе по хронолошком реду, и

е. Место за фотографију и отиске ирстију (опет по систему Бертилоновом). Излишно је, мислимо, истицати сву корисност података које садржи једна оваква карта, а још мање осећамо потребу да нарочито наглашујемо вредност Отолењијеве реФорме полиције. Њу је — ову вредност — иризнала и сама италијанска влада тиме што је ове реФорме одмах прихватила и званично усвојила. После овога Отолењи се, по тврђењу д-ра Едмонда Локарда молсе с пуним иравом поносити што је, за рачун науке, освојио један од најважнијих административних терена. * * * Једновремено са Отолењијем, и нроФвсор Пичефоро у Лозани отпочео је држати парочита предавања о криминалиој и научпој полнцнји. Програм ових његових предавања може се, у главноме, ноделити на ова три дела: Узроци кримииалитета. Узроци ови по Ничефору тројаки су: географски, социјални и индивидуални. Изучавање првих предмет је социогеограФије и иочива на познатом Факту : да се Физио -психолошке маниФестације, које су у вези са физичким или душевним надражајем нндивиду-е, увећавају са топлотом и смањују са опадањем темнературе. Убиства, разбојништва, самоубиства, злочини протнв обичаја, повреде дисциплине, велики политички догађаји, — све то подлежи осцилацијама термометра ибарометра. У кратко, овај први део Ничефоровог програма обухвата: а. Упоређење криминалне статистике земаља топлих са оном земаља хладиих; б. Упоређење криминалитета између топлијих предела једне исте земље в. Упоређење криминалне активности код стаиовника исте расе и земље али у разним зонама температуре; г. Упоређење криминалне статистике у једној истој зони и раси за време зиме и лета. д. Уиоређење осцилација температуре у току неколико узастошшх година са осцилацијама криминалитета у истом времену. При изучавању социјалних узрока криминалитета, обраћена је нарочита пажња на однос, којипостоји између овога и земљорадничке производње, цене животннх намирпица, индустрије, раденичке наднице и трговачког покрета. Што се тиче индивидуалних узрока,Ничефоро их посматра и изучава са ова два гледишта: а, органског, које се састоји у испитивању општег стања здравља злочинчевог, његовог органског развитка, органских карактера лубање, лица и свију тако зваиих знакова дегенерације и б, исихолошког, које обухвата изучавање осетл>ивости, активности, интелигенције, свести и осећаја. 2. Сиречавање злочина. Предавања ова обухватила су: а. Мере иревентивне. б. Средства за иоаравку.