Полицијски гласник

БРОЈ 20 и 21

3. Криминална политика: У обим ових предавања улазило је изучавање: а. Падлештава и чиновника, б. Исаитивањс места злочина, в. Исаитивање места убијеног, г. Истраживање трагова, д. Затварање кривца и констатовање његове идентичности, и ђ. Утврђива!бе исихолошких мотива који су руководили окривљеног да изврши злочин. * * * Без сумње по угледу на Рим и Лозану, и шпанска влада установила је у Мадриду редовну криминолошку школу за судске и полицијске чиновнике. Краљевски декрет о томе објављен је 12. марта 1903. год., а програм наставе овај је: а. Кривично ираво Шааније, б. Уређење казнеиих завода, в. Превентивне мере, г. Установе аа аоаравку осуђеника у свима земљама, д. АнтроаологиЈа, антроаометрија, исихологија, аедагогија и криминална статистика. 11оред овога, школи је придодат и један лабораторијум, затим библиотека и музеум. ПроФесорима, иак стављено је у дужност да стално прате развитак криминалогије, као и да сваких 5 година предузимају иутовања по иностранству, разуме се у циљу научном. Предавања у школи трају 2 год. За пријем у школу изискује се претходни испит из ових предмета: историје, геограФије, Физиологије, хигијене, психологије, морала и обичајног права. * * * Још пре 30 год. Морис Блок у своме Речнику француске администрације , говорећи о полидији казао је ово: ■— Оно што је ваздух за организам, то је јавна сигурност за друштво. Власт која се о њој стара назива се аолиција — реч коју наука узима у много ишрем смислу но обичан говор. Док народ види у аолицији само агената реиресије, административна наука додељује јој, с иравом, титулу људског аровиђења. Изгледа, ирема ономе што смо износили, да су Италијапи и Шпањолци иотцуно солидарни са овим Блоковим тврђењем. А ми??? Д. Ђ. Алимпић.

ПРЕСТУП Н ДОБД ГОДИНЕ 2 Морсели у свом епису о самоубиству тражи да објасии те Факте температуром. Упоређење између лииије темиературе и броја самоубисгава показује, истина, до јуна значајан паралелизам, али носле тога самоубиства брзо опадају, ма да летња тоилота све више расте. Август са његовом високом температуром далеко изостаје иза свежега априла. 11 о томе, темиература сама по себи, не може сама

ПОЛИЦИЈСКИ РЛАСНИК

изазвати тај значајни појав. Ја не бих у том погледу искључио сасвим козмички уилив као Диркхајм у његовом сиису о самоубиству. А свакојако је могућно то да пењање спољње топлоте може с почетка деловати узбудљиво на човека, и да при дужем трајању, или при све већем растењу врућине, може наступити млитавост. Није без интереса и друкчије тумачење, да број самоубистава стоји у вези са дужином даиа. И доиста дужина даиа и количина самоубистава у разним месецима потпуно се слажу. Али ипак то је разјашњење незгодно, јер већииа самоубистава бива не дању него рано, у јутру или ноћу. У осталом тешко је замислити психолошки мотпв, који потиче из светлости за самоубиство. Смрт дављењем не игра врло велику улогу међу начинима смрти; у Пруској на пример 1893 год. од 6409 (^шоубица, свршили су свој живот на тај начин само 1145 што чини 18 процената. С тога релативна реткост самоубнстава зпми, не може зависити од простог механичког отежавања тог једног начина смрти, као што су по неки тумачили. А то у толико мање, што би тек тада остало неразумљиво брзо опадање од половине годнне, као и раширеност истог броја самоубистава и у земљама у којима се реке и баре не замрзавају. Тако остају недовољпа сва разјашњења, која се оснивају на спол.њим унливима да се протумачи множина самоубистава у лето. Ми се морамо задовољнти тим, да тај Факат постоји. Он је доста значајан по томе, што иам даје да јасно видимо аериодичка когебања асихичке равнотеже. Кадуједно доба, у коме и спољње животне околности дају сразмерно велико обезбеђење од беде и невоље делују на човека мотиви који из дубине делују, и који се дубоко осећају, или који толико слабе његову отпорну снагу, да он мисли иа самоубиство, то, у оскудици сваког другог разумљивос узрока, остаје само једно разјашњење да је наш организам подложан повременим живим променама. Таква периодичка колебања нама су врло добро позната у области сексуалних живота. Код животиња развија се полни нагон само у сасвим одређеним временнма. А што су жпвотиње више навикнуте на човека, што су више постале домаће животиње, у толико је мање оштро ограничено то периодичко растење сексуалне узбудљивости, која их у слободи гони на најдивљије борбе око женке. Г1ри површном носматрању код човека полна узбудљивост не иодлежи иикаквом колебању. Али ту скоро један писац потрудио се да докаже, да менструација код жене одговара растењу полне узбудљивости код животиња и да и код човека има неке правилне периодичности полних Функција. Ма како да изгледа, да та хипогеза, да је и човеков полни живот подложап повременим колебањима, ппак за то треба још даљих доказа. Много је онравданпје појимање да је меиструација абортивно испољавање сексуалне узбудљнвости, и да она и данас још доказује колико је у обла-

СТРАНА 151

сти полних Функција остала очувана иериодичност, То показују и искуства код неких умоболних; за време менструације, па и онда кад се она очекује а не наступа, расте узбуђење у опште а полно нарочито. Утврђеност тих физиолошких кретања код жене допушта нам да узмемо сличан узрок и за доказана велика колебања психичке равнотеже, која налазимо код самоубистава, и за растење сексуалне узбудљивости у облику учестаних зачетака и моралних преступа у пролеће. По томе смемо изнети нагађање, да опадање и растење полног нагона које обухвата све врсте сексуалног задовољавања, од брачног живота до бруталног насиља над децом, одговара буђењу и растењу полног пагона код животиња и ако у много слабијем и много друкчијем облику. За моралне преступе то је појимање од толнко већег значаја, што сва друга разјашњења нис.у довољпа. Учестаиа прилика у лето хватати одрасле и децу, унлив летњих нретераности у иићу, повећана спољна тонлота, — сви ти можда згоднп и повољни узроци остављају отворено нитање, зашто број нреступа тако брзо опада у августу и септембру, и ако спољње околности ире олакшавају да се они чине. Тако пе остаје скоро ннкакво друго појимање него оно о коме смо мало пре говорили. Сама психолошка вредност тога Факта, наравно, да је независна од покушаног тумачења. Остављајући на страну то да ли је то разјашњење тачно или не, — ми сви подлежемо неком ванредном пењању полне узбудљивости у пролеће, ма да нисмо тога свесни. Детоубиство, убијање ванбрачног детета за време ношења или одмах после рођења, најчешће бива у месецима Фебруару и марту, 127 случајева у тим месецима, којима су близу још само април и мај, стоје према 80 — 95 у времену од јула до јануара. Порођајима у Фебруару, марту и априлу одговарају месеци зачетка мај, јуни и јули. Дакле и ту растење полне узбудљивости врши иосредно свој уилив. При томје нарочито интересантно, да расиоложење онростити се нежењеног детета, много внше зависи од броја иреступннца, него од помисли шта ће бити од детета. За блажију осуду детоубиства узимало се очајно душевно стање, мешавина од беспомоћности, стида , кајања, бола и бриге за будућност. Бројеви статистике аоказују, да бар непосредна брига нема великог уплива; иначе би у време невоље, у зимским месецима, кад поред сдега осгалог још прети и опасност остати без зараде, било много више детоубистава. Место тога, њихов је број у најнепосреднијој вези са бројем рођења, тако да се скоро може казати: У једнаком броју ваибрачних матера налази се, сасвим независно од иривредног положаја, приближно једнак број таквих матера, које се насилно ослобођавају свог новоређеног детета. Као и липија моралних преступа сличну лнпију показује још један низ даљих преступа: обична телесна. иовреда (134), оаасна телесна иовреда (133), арисиљавање