Полицијски гласник

ВРОЈ 22.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 6. ЈУНА 1904.

ГОДИНА VIII

'"^ 0 5^°° С * 00 '^ 0 'У 5 Р<?? ООО ООО ОДО ОУВ Об/5 2/уа адо сгхв С<УД 0*ОО ООО ОО^ ООО ООО ооо ООО СЛС аоб с«50 ооо 0*уг> 0<50 сло СУ5<> с<?г С/50 сло осо с/>о сло ООС ОСО боо П0Ј1ИЦИЈСКИ ГЛДСНИН СТРУЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЛИЦИЈУ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАЦИГО ПОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ

О ОО С/50 СЛО ООО ОбО СЛО 060 0»5О ООО 060 ООО С

С/5Р (УУ ОУ с^ /г О У С/5С СУ5^ С/5С (У5С 0/5".: ООС 0<Л' 05С' Об^ ОбС- 05< ОС/: (УЛ ОЈСГ. ОУУ. ОбО С/5С (У5С- СЛ^ С/5С (УЛ ОбС- ООО СП>0 050 С/5С "0СО*О90 С«СО

УРЕЂ7ЈЕ 0ДБ0Р МИНИОТАРОТВА 7Н7ТРАШЊИХ ДЕЛА

>У5 УУР ооо ООО 060 ОУ ООО Р»!5С 050 ОУ> С^О О&О СДС ООС> С/5Р Об/г СЛО 0<50 ОбС 050 050 050 С/5Р ОУ) О ОО С/5>Р СбО ООО ОСО оОТ 06 0 ОСО Об^ ООС ООО ООО ОбС.СДС ОУ ОСО ОСС- ОС/5 ОЛС 0<50 С/50 ОС/0 ОСО (5С0 О50 »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК*' излази једанпут недељно. По иотреби биће и ванредиих бројева. Претпдата се жаље »Уреднижтву Полицијског Глаеиика« или дотичним окружиим и среским властима, или на цошти. Цеиа је листу: чиновнидима, зваиичлицима, ошптинским писарима и осталим званичницима у одште, годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама годишње 16, полугодншње 8 динара. Жандармима годишње 8, иолугодишње 5 динара, ну ови се 1го овој цени могу претплатити само преко својих командира полицијских односно пограничиих одреда. Надлештвима у онште 20 дииара на годииу. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви ;> Полицијског Гласника* не продају се. Рукониси не враћају се. Р5Г- ОУ. ОУ СУ ОУ ОУ СУЛ' (У/ ООГ. руГс/У- ^УЛ С//: СУУ- (»-. С//ГОУ:~ Р5С уур 0<5^~050 ЧОС^)

/уа (У/ Р-5С ОГјГ ОУ' СУУ РУ (У^ (У^ (УЛ 050 С/5Р С/5Р ОУ (У^ 05-0 С// ОУ оу (УХ с//. ОУ (УУ ОУ ОјСГ: ОУ'

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовога Величанства Краља Петра 1., на предлог Председника Министарског Савета и заступника Министра унутрашњих дела, решено је: да се Владиславу Вујовићу, писару прве класе Министарства унутрашњих дела, уважи оставка коју је поднео на државну службу. Из канцеларије Министарсгва унутрашњих дела, 31 маја 1904 год. у Београду.

ЕКОНОМСКИ УЗРОЦИ КРИМИНАЛИТЕТА иетор!4^еко ^кри-гичка етуди^а о криминално| етиЈологиЈи. 110 Јозефу баи- ){ану Д-р ^ор Школи Француској припада још и д-р Кор, чије су идеје о општем криминалитету изложене у делима ; „Злочинци* (Париз 1889) и » Злочин и самоубиство 8 (Париз 1891). Он се специјално занимао криминалитетом у земљама креолским. У првом од ових дела третирају се физички и психологаки карактери злочинаца, а у другом нисац излаже ошиту етијологију злочина. Као и све присталице Француске школе, тако и д-р Кор допушта, у етијологији злочина, утицаје Фактора: физичких, социјалних и индивидуалних. Питање је којима од ових Фактора треба дати превагу? — Услови лични, вели писац, по мом мишљењу, најмоћнији су у генези злочина. Најбоље концентрисании снецијализовани, они могу радити спонтано, без утицаја осталих Фактора; онде где њих нема, утицаји социјални и космички јесу, тако рећи, ништавни. Из ових редова могло би се, на први поглед, извести, да писац даје превагу бијолошким утицајима, али у ствари није тако. Треба знати да писац овде говори о генези злочина, то јест о маниФестацијама криминалним и криминалитету материјалном, а не о злочинцима. Пре него што је злочин обављен, злочинац је био

изложен утицајима средине. Утицаји ови кристализовали су се у личности дугим процесом сукцесивних прилика и, на тај начин, постепено је прииравили на злочин. У моменту саме акције ови утицаји престају делати и на место њих ступају индивидуални Фактори. Утицаји индивидуални, по Кору, нису ништа друго до једна резултанта друштвене средине. Цивилизација за д-ра Кора само је л увеКавање аотреба. са економским добрима; увеИавање • личне слободе са ироширењем свести и, најзад, страховито развиКе егоизма, страсти и аокварености. к Природно је, што оваква цивилизација какву Кор замишља, утиче знатно на увећање криминалитета, лудила и самоубиства. Аналишући утицаје економских Фактора: иосла, награде и иотреба, писац истиче злоупотребе које су скопчане са данашњом организацијом и поделом рада. Он се усиљава да докаже, да ове злоуиотребе имају за последицу беду, која даље води самоубиству или злочину, али не утврђује однос између рада и криминалитета, нити првом одређује место међу Факторима који утичу на други. Једини за кључак до кога он долази, то је да грађани морају имати рада, који ће их снабдевати најнужнијим потребама, и да се држава о томе мора старати. Део социјолошки, или још боље патолошко-социјолошки Коровог дела (Злочин и самоубиство) нема велике научне вредности. Лична истраживања, или обични статистички подаци, служе писцу као основа за најкрупније закључке. Он развија један типични Факт, али га не поткрепљује никаквим стварним доказима. Литерарни и прилично сентиментални стил којим се служи писац у свом излагању, још би и могао произвести еФект у ступцима каквог листа, али никако у једном чисто научном делу. Отудија о утицају награде (плате) много је темељнија. ПолазеКи од веК утврђеног односа између криминалитета и цене жита, писац доказује статистичким подацима, позајмљеним од Лагасања, да ове последње цене зависе у многоме од стопе наднице. Соаственост данашња по Д-р Кору рђаво је распоређена и с тога има великог утицаја на криминалитет. П Р еко је

потребно умножити мале сопственике и ограничити наслеђе које, у реду ових Фактора, има највећег утицаја на криминалигет. Писац, најзад, излаже своје мишљење о утицају Фактора социјалних на криминалитет. Злоупотреба слободе, недовољност васпитања, претерано благостање и крајња сиротиња сачињавају, ио њему, суштину ових утицаја. Претерано благоотање исто је гако онасно као и крајња сиротиња. Прво има за последицу неумереност и норок, а друга пропадања карактера и преступ. Опасне класе најбедније су. Под утицајем беде у великим престоницама, нарочито у Лондону, криминалитет се развија по нужди. Као што се из изложеног види, Д-р Кор приписује велики утицај социјалним Факторима у генези злочина; он тражи интимни однос између криминалитета и двоструке крајности : беде и благостања. Приста,лице ш^о<ле у Шпанији Теорија о друштвеној средини наишла је иа одличан пријем у Шианији, а нарочито у Жилу Мајестру новијем: Злочинац се може сматрати као жртва своје средине. Рђаво и неаотауно васаитање, рђави савети и аримври, заборав и незнање религиозних врлина, беда аисолутна а још више релативна, из дана у дан све тежа и тежа борба за живот, несразмера између каиитала и рада, неизвесна будућност која узнемирује аролетера, сви ови утицаји , и многи други , стварају злочинца. Од осталих иристалица Француске школе у Шпанији, вреди поменути Агона, који се овако изражава о утицају економских Фактора на злочин: — Они, који нису у стању да се арилагоде оскудици иотреба за живот мрзе човечанство, а нарочитд богатију класу. НијвеКи број злочина извршен је од стране најсиромашнијих из аростога разлога, што они у оваквим ариликама губе врло мало а добијају врло много. Проиријетери, на аротив, избегавају злочин, из страха да не изгубе и оно што имају. (наставиће се)