Полицијски гласник

СТРАНА 166

ПОЛИЦИЈКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 22

ПРЕСТУП И ОБРАЗОВАНЗЕ Маладуховна оиособност, која се обично види код преступника, мути оптимистичке наде које се често полажу на подизање народног образовањп. Од њега су се надали бољем разумевању и нижих слојева становништва, што је веома потребно уређеној држави. »Поучити значи морално поправити." Ту изреку нокушао је Енгел да докаже, паводећи: да је на пример у департману калвадосу у Француској стала 20 сантима од сваке главе јавна настава, а министарство правде 17 сантима; на против у Бум ди Рон дало се само 16 сантима на наставу а 30 на полицију. Тако се сваки издатак у буџету наставе богато накнађује уштедама у полицијским издатцима. Потврду тога погледа даје статистика Лекасерова; од 1827 до 1877 иао је број потпуно необразованих међу рекрутима од 56 на 16, међу преступницима од 62 на 31 °/ 0 . Из тога излази да необразовани ноказују већу наклоност ка преступу него образовани. То изгледа врло појмљиво, јер образовани је својим знањем надмашнији од необразованог. Његова знања дају му још и онда прилике за рад, и онда му још довољно осигуравају срестава за живот, кад снаге духовно неразвијенога нису више довољне. Пољопривредник, који је умео да се користи напретцима технике, између осталога извлачиће из својих добара користи и у оно време, кад онај, који је технички заостао стоји пред пропашћу. И као ту, тако и на свима областима полоагај необразованога постаје неповољан, и тиме расте опасност да ће пасти у пресгуп. Опаеност нижег образовања лежи у тежем социјалном положају, у привредној невољи и зависности. При таквом појимању постаће разумљиво зашто голо дизање образовања не може смањити у друштву знатан број преступа. Ако се дигне интелектуални ниво једнога народа, то разлике остају непромењене; увек ће онај који је најмање образован бити далеко иза образованог. У Немачкој се број иотпуно необразованих, т. ј. оних који пе умеју ни да читају ни да пишу, веома много смањио, 1875 налазило се међу рекрутима још 2,37°/ 0 неписмених, 1890 још само 0,5 а 1900 број оних који још не умеју ни да читају ни да пишу, спао је на 0,07%. А број ооуђених брже је порастао него становништво, па и за оне преступе који се не мењају према годинама. Дакле поред свега растења образовања никакве понравке правне сигурности. Не може се никад извести статисгички доказ уплива образовања на криминалност. А и најиростија елсментарна знања нису још никако знак образовања, а ни умни радови нису мерило за развитак алтруистичких престава. Али, — и на то, на жалост треба ударити гласом — нема нротив доказа. Детињасто наиван поглед, да се школским образовањем излаже опасности невини , дубоко морални начин мишљења народног, то сентиментално прецењивање народа у његовом пра стању, почива на врло нејасним и неоснованим предрасудама. Све веће образовање не

нроузрокује растење преступништва, него то чине промене које су извршене у свима спољним односима у току последње десетине година. Ако настава у опште има уплива на криминалност, то је тај уплив у начину преступа. По себи се разуме да један неписмен човек не може ФалсиФиковати документе, нити какав преступ у службеном послу учинити. На једном месту вели Ломброзо И и ако треба иодстицати школску наставу код становништва, ипак је не треба ширити и на затвореннке по хапсанама, јер код овнх апсолутно штетно делује елементаргто духовно образовање, ако га не прати и нарочито васпитање, коме је више смер слабл.ење страоти и инстиката, него развијање интелигенције. 'Го елементарно духовно образовање постаје без таквог васпитања само једно средство више у руци преступника, да се у преступу усаврши и да рецидивира. Ја не могу друкчије разумети велики број наших рецидивиста ако се не узме као узрок увођење тамничких школа." А на другом месту вели »преступника научити, значи у злу га усавршити." Али не због наставе него у иркос ње настају поновни преступи. Истина је да ^е једном иреступнику техничка обука, коју је добио у тамници, згодно доћи приликом каквог упада или ФалсиФиковања, али је тако исто и то истина да би он и без тих, у тамници добијених способности, поново чинио преступе. А многим другима добијена знања и изучење каквог заната дала су могућности да, после пуштања из казненог завода, боље прођу кроз свет него пре, и тако може по неко се сачувати од иначе сигурног поновног пресгупа. Знања и способности јесу моћна заштита и јако оружје у борба за живот али увек само за поједине. Опште дизање образовања, па и у ограниченом обиму просечне народне наставе, не може извршити никакав знатнији уилив на криминалност. ГРАЂАНОКИ - 0УД0КИ ПООТУПАК протуманен начелним одлукама, одлукама олште седнице Касац. Суда и одељења и одлукама управних власти Г<лава осамнајеста 0 извршењу пресуде (нАСТАВАк) 3 Биди одлуку опште седнице Касац. суда № 8643 код § 486. по којој недостатци у поиису чине једну продају неуредном.

Противно одлуци Ј\» 4349 од 9. хп. 81. донео је Касациони Суд решења 24. V. 83. Л» I 304 да суседи одговарају само за обележај граница а не потврђују па и не одговарају за својину пописаног имања.

466. а. Ири нопиоу биће три процениоца, који ће попиоане ствари одмах процеиити. Процениоце

одређује власт, која понио врши, од људи ноштених, пмућних п колико је могућно стручних, Нроцениоцп имају диевницу до пет динара, према пробављеном времену, коју им иснлаћује сама извршна власт првенствено из новаца од имања које су процењивали. А ако не дође до продаје попиоаног имања, онда ое ово неће предати дужнику док дневнице процениоцима не иоплати. Ко ое без довољног оправдања не би хтео нримити нроценилачке дужностм, или ко нроценилачку дужноог не би уредно вршио, гога ће извршна власт казнити оа 20 — 1 00 дпнара на корист државпе касе и одмах поставити на његово место другога. Дужнооти процениоца пе морају се примити лица у државној или онштинској олужби. (пзмене п доиуне од 14. јуна 1 898. зб. 53 стр. 178).

Да повреда проииса овог §-а, не чини јавну нродају неуредном утврђено је овом одлуком Касационог Суда: Љубица одвојено живећа жена Данила М. из С.; тужила је суду Љубивоја А. писара среза л.: и тражила да суд уништи продају од 5. октобра 1902 год. № 13914, коју је тужени извршио и осуди да јој накнади илаћену таксу по тужби и 20 динара на име осталих трошкова. јер је продаја неуредна са ових разлога : а. Што попис продатог имања није извршила иолиц. власт; већ општинска. б. Што пописано имање нису проценила 3, већ само 2 процениоца. в. Што иописато имањеније објављено онако, како то тражи закон. проиис. г. Што власт није звала на продају процениоце. д. Што у попису нису означене границе суседних имања по имену њиховом; већ су само означени сопственици; и е. Што је власт продала туђе имање Никодија Б. тежака из Б.; а не њено. Тужени Љубивоје, који на рочиште није дошао у одговору своме на тужбу изјавио је, да не стоји у истини ни један навод тужитељкин, изнет иротиву речене продаје. Молио је суд, да се тужитељка одбије од тражења и да му на име трошкова плати 20 динара. По довољном извиђању овога спора суд је у смислу овога §. 166. грађ. суд. пост. предходно нашао: Да је тужба тужитељкина на време предата суду. Рок је за предају тужбе био, истина 20. октобра 1902 год., но како је тога дана био празник, онда је последњи дан за предају тужбе био 21. октобра, а тога је дана и тужба дата. Прелазећи на главну ствар суд је нашао: а. Не стоји навод тужитељкин, да попис мора бити извршен од полиц. власти; јер по §. 466. грађ. суд. пост. редакција од 26. јануара 1901. год. попис врши полициска или општинска власт, а у овом случају попис је извршио писар срески. б. Што се тиче другог навода тужигељкиног, да имање није процењено од 3, него од 2. процениоца само , суд сматра, да је тај навод истинит; јер се по §. 466. а.,