Полицијски гласник

БРОЈ 22

грађ. суд. ноступка тражи, да се имање које ће власт продаваги јавном лицитацијом процени од 3 процениоца, док се међутим из акта продаје види, да је било при погшсу и процени само 2 процениоца, а то по горњем проиису није донвољено. Одвојено од тога, да ли су и остали наводи тужитељкини истинити или не, суду је ово довољно, према §. 501. речен. поступка па да попишти продају извргаену на дан 5. октобра 1902. год. од стране пачелника среза л., а иреко органа свог — туженог Љубивоја. Са. наведеног разлога поништио је продају решењем од 20. марта 1903. год. № 9262. Но по жалби туженог Касациони Суд (III одељење) поништио је првостепено решење 1. августа исте године № 4448 са ових опет разлога: »Суд није могао узети §. 466., а; грађ. пост. за услов неуредне продаје, кад тај §. није ушао у §. 501. грађ. пост. међу остале тамо побројане параграФе, као услов за неуредну продају, па потом да своју одлуку донесе."

Првостепени с... суд решењем од 16. I. 04. № 25339 поништио је продају имања Лазара П., поред других разлога и зато, што је повређен иропис овог §-а, дакле нашао је, да је неуредна јавна продаја и кад није иснуњен пропис §. 466. а. На ово решење није изјавила ни једна страна жалбу, те је решење првостепеног суда постало извршно.

466. б. Нописано и процењено иман.е, било покретно било непокретно, одмах о попису одузима се од дужпика и предаје стараоцу на руковаље, свакад, сем случаја кад поверилац изриком у акту при тражењу пописа захтеиа да имање остане при дужнику, и случаја ако ненокретно имање при процени имноси нредиост предвиђену у П-ом ставу §. 40 4. овога закона. Стараоца именују поверилац и дужник заједнички, но ако то не би учинили, или се не би сложили онда га бира сама извршна власг онако како је речено за процениоце. Старалац мора биги из исте општине одакле је и дужник. (допуна од 20. јануара 1901. :од. (Збор. 56. стр. 80). Овај отараоц односно иописаног имања има сва права и дужности стараоца стечајне масе. Њему издаје власт уверење да је старалац. Старалац пма право и на награду. Награду одређује и исплаћује сама извршна власт првенствено из новаца од имања којим је старалац руковао. Код имања које приход доноси, награда је према величини имања од 1 до 5°/ 0 од чистога нрихода; а код имања које приход пе доноси , награда је према величипи имања од 1 до 3% кад се имање прода или кад старалаштво постане непотребно. Рачуп и наплаћени новац старалац је дужан полагаги извршној власти најдаље за иет дана по истеку сваког месеца. Стараоца, који то не би чинио, или који би иначе неуредан био, власт ће од старалаштва разрешити и поставити другога. Такав старалац губи нраво и на награду. Ко се без довољног оиравдања пе би хтео примити старалачке дужноети, тога ће нзвршна

(влаот казнити са 50— 1000 динара на корист државне касе и одмах поставити другога. Лица у државној и општинској служби не морају се нримити старалачке дужности. (допуна од 14. јула 1 898. год. Збор. 5 3. стр. 178).

— По тужби Јована и Милоја Б., Милеве удове М. А. и Лазара Г1. противу Р. Новаковића, полиц. писара, за поништај јавне продаје, првостепени с суд решењем од 16. I. 04. № 23339-03 поништио је продају. поред осталога и зато, што није испуњен пропис овог §-а; међу тим овај пропис није унесен у §. 501. Решење је постало извршно.

Види одлуку № 5896. код §. 502.

467. (Укинут законом о изменама и допунама од 14. јула 1 898. год. Збор. 53. стр. 178).

468. Ако је дужник умро без пунолетног наследника, п.1 и га је нестало, или је осуђен на робију и .111 заточење, позваће се његови стараоци. Ако су стараоци непознати , писаће се сгаратељском судији да их именује. А ако нн за 1 5 дана, од како је судији за то писано, одгоиор не дође, извршна власт, у споразуму са кметом места у коме је имање, илп и сама, иоставиће дужнику само за овај иосао заступника с којим ће се пресуда извршиги. Овако ће се за овај посао посгавити заступник и у случају кад се само не зна где је дужнпк ни ко му је застуиник, илн се он крије, или неће да буде прн попису. У акту, којим се овај заступник поставља, свагда ће се казаги зашто се ово чини. [допуна од 14. јула 1898 год. Збор. 53. стр. 178).

Види одлуке код §§ 478.

# 469. Потписано имање за извршење пресуде постаје од дана ноииса закона залога повернтељу, за чији је рачун иописано, и преча је од стављене истога дана интабулације — ирибелешке — забране, али не и обусгаве, ако би добио иарницу онај, који је обуставу ставио. Понис је свршен онда, кад је учињено оно, што је у 5 4(Н), прописано. Код овог §-а исписујемо одлуку опште седнице касационог суда № 1 448 по којој иоппс није пречи ни од ранијег изјашњења продавчевог пред ирвостеиеним оудом, о иреносу.

Сретен Б. тужио је Антонија К. и тражио је, да се скине аоиис са алаца извршен од аолиц. власти у 1880 години за рачун туженога, јер је овај плац кунио пре годину дана— 1879 год. — од Ђорђа дужника туженог Антонија за 444 дин. За доказ поднео је: тапију потврђену код општинског суда 19. сепг. 1879 год. протокол саслушања Ђ. у нрвостепеном оуду 25 септ. 1879 год. у коме овај признаје куповину и продају; и најзад при-

знаницу продавца Ђ. од 2 октобра 1879 године по којој овај признаје да је примио 96 дин. на име куповне цене. Тужени није признао тражење, већ је молио суд, да тужиоца одбије од тражења, јер је, сем пописа, исте— 1880 године ставио и интабулацију на спорни плац а тужилац је тек у 1884 години добио и судом окр. потврђену тапију. Првостепени суд одбио је тужиоца од тражења, са ових разлога: »Кад тужилац и сам признаје — § 180 гра)). пост. — да је спорни плац за рачун примања туженог А. узет у попис још 1880 год. што и поднесено решење полицијске власти тврди; а на против он тужилац — од истог плаца постао сонствеником тек 1884 г., онда је тражење тужиочево по § 327, 328 и 329 грађ. пост. по све неумесно; јер то што је тужилац с трговцем Ђ. раније 1879 год. закл>учио уговор о продаји и куповини снорног плаца, као што поднесена признаница и гапија гласи, није доказ, да је тужилац јачи у праву од туженог, кад убаштињење спорног плаца није извршено онако, како прописују §§292 и 294 зак. гра1). т. ј. кад поднесена тапија није судом потврђена, а дотле, док се тапија судом не потврди, сваки, па и тужени, могао је на имање дужника Ђ. обезбеђење добпти, у ком случају имање на законски начин оптерећено свагда за нодмирење истога дуга служи, без обзпра у чијим се рукама налази." По незадовољству тужиоца С. Апелац. суд пресудом својом од 18 јануара 1886 год. бр. 1823 пресудио је ову ствар по захтеву тужбе. да се скине попис са спорног плаца из ових разлога: »Но § 292 грађ. зак. и допуни истога за пуноважан доказ о својини непокретности мора се имати танија судом потврђена; али при пренашању својине на другога, као што је овде случај тражи се по §§ 292, 293 и 294 грађ. закон. да је преносач сам сонственик тога имања; тражи се, да је имање тачно обележено у границама својим, како се лако може разликовати, и на послетку тражи се, да се преносач или соггственик сам на суду лзјасни о нреносу имања, па тек онда, да се сматра, да је закл.учени уговор о препосу непокретности извршен. У овом спору за право тужиоца стоји: а) тапија од спорног плаца судом општине К. потвр^ена од 19 септембра 1879 год. бр. 1794; б) протокол саслушања и изјашњења Ђ. као продавца и тужиоца С. као кунца, пред првост. судом Ч. од 28 септембра 1879 год. по коме Ђ. продаје спорни плац С. за 37 дуката цесар. с молбом, да се тапија потврди и купцу преда; и в) признаница Ђ. од 2. октобра 1879 год., како је Ђ. иримио од С. као купца 8; а остатак до 37 дук. примиће, кад куиац тапију прими. Апелац. суд ценеКи све ове доказе палази : да је помеиутим изјашњењем Ђ. пред судом од 28 септембра 1879 г. као и тапијом уз тај протокол приложеном по §§ 187 и 188 гр. пост. тужилац С. потпуно доказао, да је постао сопственик спорпог плаца по §§ 293 и 294 гр. закон.