Полицијски гласник

БРОЈ 23. У ВЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 13. ЈУНА 1904. ГОДИНА VIII О РО С^О ОбО СУуО ООС О ОО С /УГ (У/? С/У ОбО ООО С<У ОУ> 050 С6С С.ОО оу СД^ ОУ) ОУГ ССО (УбО С/УР осо Об^З СУУ О С-6/О С-ОО СЛО О^ С/У. сло СЛО С«СС сло СЛО ссг сло с*50 Обо Сбо Обо слс

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник ШЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЛИЦИЈ^ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈУ НОЛИЦИЈСКИХ И ОИШТИНСКИХ ВЛАСТИ СЛО О^ ОС: С УУ^ ОУ. оео ОбО сг>0 ООО СОО С/>о ОСЈО С<00 С<бО СОО ОбО СОО 050 (У5Р ОјСГ > ОјСП с«60 ОСО С/УЗС/^ Обо ОбО ОУО О>до ООО 1УЛ СОО СДО ООО ОСЈО 000.050 с<оо ООО.С/УЗ (УСО с^) 0<у ^000 ООТ СО^ ООО ОРО ОУУРЕЂУЈЕ 0ДБ0Р МИНИСТАРОТВА УНУТРАШБИХ ДЕЛА XX XX 'Хх: УХ- XX XX ГУУ. ОДС С-б^ С<УД У/. У/. У/- У/ С6*о ^ У/. У/. у/: у/ . огуооо-г- СХУР сдо :/ Х. УХ /X с хх. о-тооу .уу- .уу. ■•✓✓. ух. -уУ -XX. у/ 'XX. .-XX. -XX. ух. XX 'XX ОХХ. охх. с/х. 'XX ■// 8 .П0ДИЦИЈСКИ ГЛАСШ1К," издази једанпут недељио. По потреби биће и ванредних бројева. Претилата се шаље »Уредниоттву Подицијског Гласника* или дотичним окружним и среским властима, или напошти. Ценајелисту: чиновницима, званичннцима, општинским писарима и осталим зраничницима у опште, годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџнјама годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу иретпдатити само преко својих командира нолицијских одиосно пограничиих одреда. Наддештвнма у оиште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 дииара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника'" не нродају се. Рукоииси не враћају се. XXI (У/. О^ с/у с//: СУУ с/хт С// о-уг ОС/Т О^ УХ С/Х V/ ОУ УХ. ОУ ОУУ О-У О-У ОУУ. оос ОУ ОУ- С^ ОУ ОУ О^ С/А О^ ОУ ОУ сгуг С/х^ ОУ^О^Гос^. ОХО^ С/Л 050 ОУГ т О^ О^О ^УРОУГ 7

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Петар I.. олаговолео је на предлог Министра унутрашљих дела, поставити: за писара прве класе среза грочанског, Драгутина Стајевића, писара исте класе среза врачарског, по потреби службе. Из канделарије Министарства унутрагањих дела, 5 јуна 1904 год. у Београду. Указом Његовога Величанства Краља Нетра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Милан С. Марковић, писар прве класе среза грочанског, на основу § 76. зак. о чиновницима грађанског реда, отпусти из државне службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 3 јуна 1904. год. у Београду. Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњпх дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је, да се: Ђорђе Стојановић, писар прве класе среза деспотовачког; Радослав Ђермановић, писар прве класе среза моравичког Рудолф Андрејевић, писар друге класе Унраве вароши Београда; Димитрије Рајић , вршилац дужности нисара среза звишког, у рангу писара начелства друге класе; и Мирослав А. Настић, писар дуге класе начелства округа подринског на основу §. 76. закона о чиновницима грађанског реда одпусте из државне службе. Из канцеларије Министарства унутрашњихдела, 10. јуна 1904. г. у Београду.

ЕКОНОМСКИ УЗРОЦИ КРИМИНАЛИТЕТА иеторијеко «критичка етудија о кримииапноЈ втиЈологиЈи. „Тре^а ш^о<да" Биће томе од прилике 15 година, како се „тре&а школа " одвојила од школе Лом-

брозове. Њен главни принцип, онакав какав је изнешен од стране њенпх орнивача: АлимеН, Гоклера, Вакари-а и Карнавала, састоји се у ограничавању аретераности фактора бијолошких у етијологији злочина у корист социјалних утицаја. Кад је проФесор Гоклер на конгресу у Брислу представио криминалистима »треКу школу 0 и тражио њено званично признање, најодличнији криминалисти : Лист, Тард, Хамел и Бенедикт протествовали су против тога уз опште одобравање целог конгреса. Постоје, доказивали су они, две школе: стара метаФизичка и нова, позитивна. Нашто стварати једну нову школу, чији је циљ идентичан са школом позитивном? И после, зар главни циљ који је „треКа школа с< истакла: превага социјалних Фактора над антрополошким, није у суштини, идентичан са циљем лијонске школе? Истицати овај исти циљ у облику нових идеја, ако није наивност, оно је подражавање. Ну, и поред свију ових оправданих замерака, присталице треКе школе продужиле су и даље самосталан рад на ширењу својих идеја, хотећи тиме пошто пото створити засебну школу, и не хотећи чути за предлог Феријев о зближењу са школом италијанском. Један од најревноснијих присталица ове школе — Карнавал — у свом делу „ТреКа школа у казненом страву« износи програм нове школе у овоме: 1. Кривично араво мора бити сматрано и ароучавано као засебна наука. 2. Злочин, чији узрок почивау многобројним и разврсним приликама, не може се никако сматрати као Феномен Фаталитета; феномени социјалне арироде од иресудног су утицаја, и 3. Социјал.не реформе једине су које могу иобољшати криминалитет. Литература » треће школе « о нашем питању доста је сиромашна. Вреди поменути проФесора Алимена који је, на конгресу у Брислу, третирао питање о односу између криминалитета и економских Фактора, у коме долази до закључка: да су ови фактори најјачи у етијологија злочина. Међу присталице в треКе исколе" убраја се и Полети који у броглури „I.)е 1 зеп1л-

теп(;о пе11а 8С1епго с1е1 с1г11;1;о репа1е" (Удина 1882) излаже своју теорију о односу између социјалне активности с једне, и криминалитета с друге стране. „Ако хоКе Оа се говори о стварном увећању криминалитета., аотребно ]е да овај буде увеИан у много већој сразмери од нормалне активности (у трговини, индустрији и свим осталим пословима). Ако ово не стоЈи, само увеКавање аисолутних бројева злочина и ирестуаа није никакав докаа о наиретку криминалитета. Овеидеје Полетијеве одбачене су енергично од Тарда, Фери-а, ГароФала, Раковског и других. Главна заблуда пишчева у томе је, што је један случајан појав уздизао на степен природног појава и доводио га у везу са економском активношћу. Узрок заблуде, пак, лежи у апстрактној методи којом се радо служе све позитивисте. Теорија соција^листич^а Теорија ова, да се најкраће и најјасније изразимо, природна је дедукција, у праву економском, теорије о друштвеној средини. Данашња организација капитала, по мишљењу социјалиста, главни је узрок р1)авим материјалним приликама, а тиме, посредно, и злочину. Два су разна правца, међутим, која се опажају у литератури социјалистичкој. Један, коме је на челу Колажани, налази узрок свеколиког, или бар већег дела криминалитета у економским неправдама и променљивости, односно у несрећама које оне производе у данашњем друштву. Основ криминалитета лежи, по њему, дакле, у рђавим економским приликама. Други, напрогив, сматрају капитализам као извор свију патолошких маниФестација данашњег друштва у које, на ирвом месту, долази криминалитет. По њиховом схватању злочинн нису ништа друго до природна реакција, одбрана и заштита онпх, које капитализам и пропријетери искључују из уживања општег добра и општег благостања. Полазна тачка њиховог иопитивања јесте само друштво, а њихово схватање друштва, као што се види, чисто је материјалистиско. У току иашег даљег излагања ми ћемо имати прилике да аналишемо и добре и рђаве особине оба ова система.