Полицијски гласник

СТРАНА 174

ПОЛИЦИЈКИ ГЛАСНИК

Ире него што би изложили радове саиременихсоцијалистичких писаца, осећамо потребу да прегледамо идеје у овом правцу пре стварања кримиполошке школе. Још у 1796 год. Вилијам Годвин истицао је да иостоје свега три узрока з'лочину и превари: крпјње сиромаштво, хвалисање и тиранисање од стране богаташа. Нечита, и у већини случаја неуспешна борба против сиромаштва, вели он, мора довести до очајања велики број несрећних створења. Надмоћност богаташа, којом се они немилосрдно користе, мора, неизбежно, изложити сиромахе ренресалијама; мало по мало , и сиромаси почињу да сматрају друштвено стање као стање вечите борбе, као једну неправедну комбинацију, чији циљ није никако одбрана права свију и осигурање егзистенције свима, већ капарисање свију користи за рачун неколико индивидуа од којих зависе сви остали. Други извор ових деструктивних страсти, које још више позлеђују друштвену рану, налази се у луксузу и сјају који обично прате богаство. И најзад, трећи узрок лежи у безобзирности и узурпацији богаташа. Ова жалосна ситуација, осигурана је и самим законодавством, које штити богаташе на штету сиромаха. Прави узрок злочина састоји се у томе, што једап човек има у изобиљу онога, чега је други лишен. Данашње друштво одликује се осећајима подјармљеностн, сервилности и неправичности, док би у једном социјалном друштву, у коме би сва прпродна добра била подједнако расподељена, ови осећаји морали ишчезнути. У оваквом друштву нестало би и егоизма и мржње, пошто нико не би имао разлога да коме завади, и да се с неким свађа." По Роберту Овепу , све зависи од карактера човечијег који се образује под утицајем сиољне средине, а ова, опет, зависи увелико од економских прилика. Идеје његове најбоље нам је изложио Херцен у свом делу Психологија воље. у коме се вели ово: — Овен смагра крадљивце као жртве прилика; по њему, њихови преступи зависе од рђавих утицаја и искушења којима су изложени. Ученик Овенов Вилијам Томсон наставља даље овако: — Са нестанком претераног богаства и сиромаштва, нестаће у исто доба и мотива који гурају у злочин, јер сиромаси неће више бити ексцитирани ни потребом ни мржњом, ни искушењима. Сличне теорије појавиле су се једновремено и у Француској, а у делима Шарла Фурија, који назива злочин » фаталним ародуктом данашње цивилизације." Само у једном социјалистичком друштву може нестати свију порока, па и злочина. У свом делу „0 материјалном олагостању и његовом односу са слободом № (Париз 1841). Костантин Перкер вели ово : — Ако је слобода оно што сви осећамо и што сви желимо, тоје, несумњиво, слобода живети и чувати своју имаовину. Статистика очигледно доказује, да свп злочини на личност и имаовину, као и сви злочини уопште којима је циљ потреба и

материјална корист, стоје у директној вези са бедом и незнањем. — У Шпанији, где активност народна није сразмерна ногребама друштва, и где је настава скоро ништавна, убистава и покушаја убистава има четрдесег и пет пута више него у Француској, а двадесет седам пута више него у Енглеској. Што се тиче опасних крађа, њих има три пута више но у обема овим земљама. — Сиромашна Италија вековима је поприште крађа, убистава и разбојништва. — Има само једно средство да се стане на иут злочину, а то је ародуктиван рад. Досадањи социјалистички писци, као што смо видели, оиисују злочин као резултат рђавог друштвеног уређења. Габе је бно први који је у њима, а нарочито у злочинима крађе, гледао нормалну аојаву индивидуалистичког друштва, и радњу крадљиваца идентиФиковао са радњама закупаца и пропријетера. Основ свима пороцима (са гледишта општег морала.) Габе налази у неједнакости среће и благостања, у нраву сопствености и новцу. »Богаташи и аристокрација, вели он, у своје време узурпирали су, односно покрали све земље као и већину покретних предмета, па су се тек тада наоружали законима који кажњавају затвором, галерама па и смрћу сваког сиромашкакоји би се, нагнан глађу, усудио да дирне њихову неправедну сопственост. (НАСТАШ1'КЕ СЕ)

ПРЕСТУПНОСТ МУШКИХ И ЖЕНСКИХ

У криминалности људи и жена виде се значајне разлике. По неки преступи са сразмерно веома малим суделовањем другога пола, могућни су само код једног од оба пола; тако детоубиство код жена; иротив-закони бракови, аолни греси код људи. Одбацивање деце показује, из појмљивих разлога, јаку превагу код жена. Брига за још нерођено дете или за дете које је већ дошло на свет, и које је већином ванбрачно, остаје поглавито жени. У осталом мора се увек имати на уму да број осуђених жена у опште (г. 1899—312 жена), не стоји ни у каквој сразмери са множином преступа; као што Левин каже, он показује само већу или мању умешност којом се побацивање прикрива. На 100 мушких осуђених дошло је женских г. 1899. (Статистика немачког царства) Због. преступа у опште 19,3 нарушења кућњег мира • • • • 12,0 кривоклетства 14,6 лажне оптужбе 35,8 блуда 164,6 увреде 36,0 побацивања 375,9 одбацивања деце 400,0 просте повреде телесне .... 11,8 опасне » „ .... 7,9 просте крађе 37,9 опасне „ 13,3 преваре 20,0

Пада у очи велика множина случајева блуда код жена; па и ту реткост казне због блуда стоји у великој несразмери са ширењем те преступности. Код свих других преступа остају жене далеко иза броја људи. Сразмерно често налазимо жене као крадљивице и утајачице. То су очевидно оне врсте нечасности, које оне по својој природи и начину живота најлакше могу чинити. За обијање и проваљивање немају довољно гелесне окретности и храбрости; иодметање и превара успевају боље у трговини од које су жене сразмерно даље него људи. Реткост телесних повреда и кварења ствари објашњује се више малим суделовањем у претераном пијанству, него мањом телесном снагом. Напита жена излиће свој гнев пре грдњом него суровим нападима. А у том§ би се морао тражити узрок честих увреда, што је код жене осетљивост већа, те она врло брзо у једној непријатној речи налази дубоко увреду њене части, и на то реагира грдњом; а томе доприносе у неколико и честа трвења са сусеткама у овим великим касарнама, које се издају под кирију. Најзад сасвим специФично женски преступ јесте и лажио оатуживање. И ако у томе жене заостају још иза људи, не сме се упустити из вида, колико су жене својим начином рада и кућевном затвореношћу сачуване од сукоба. Често је предмет лажне оптужбе сексуални атентат, а њихове су жртве поглавито духовници и лекари. А и та лажна оптуживања нису увек чиста измишљотина, него су им по некад узрок хистеричне обмане сећања и болесне сензације. И после наркоза и хианоза настају таква оптуживања, од којих само присуство каквог другог лица може лекара штити. У целини женски преступ има више карактер неискрености, а мушки преступ карактер бруталности. На срећу број осуђених жена врло је незнатно порастао; а у сразмери према казнама људи од 1882 он је за 20°/ о опао. На 100 осуђених било је: ЉУДИ ж*НА 1886 1742 361 1891 1826 382 1899 2079 389 Важност те засталости женске криминалности не треба нодцењивати; а пре свега због привредног значаја, који смета множењу осуда жена. А још ми значајнији изгледа тај Факат, као доказ да умножено суделовање у привредној утакмици не доноси собом већу пресгупност. Подметање, превара, утаја непрестано су опадали, и ако су жене све више суделовале у индустрији и трговини, било самостално или као раднице. Не производи преступ рад у Фабрици и у трговини, него онипојави, који прате тај посао, а нарочито суделовање у задовољствима, и у пијанкама. Само том различношћу животних навика може се разјаснити растење преступа код људи и младића, и засталост код жена. Треба поменути још и то питање, да ли се мања криминалност жена може објаснити тим, што ароституција заузима ве-