Полицијски гласник

ВРОЈ 23

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 175

јшки део преступних жена. Ломброзо изречно тврди: »кад се узму случаји ироституције у криминалну статистику, онда би нестало разлике у криминалности полова ; шта више опазила би се превага на страни женској." Али он сам противречи том тврђењу тиме, што он меће велики број кажњених малолетних девојака (у Немачкој у осталом само 2°/ 0 ) из »малолетности проститутака," а међутим удара гласом на велику криминалност проститутака. У осталом ја мислим и то, да по некад у блудницама смемо гледати еквиваленат преступника, по нека млада девојка, да би задовољила жељу за уживањем и кићењем латила би се крађе, кад проституцијом не би своје жеље лакше и издашније могла задовољити, него крађом. Иоред свега тога ја мислим, да у крадљивцу, уличномразбојнику, ФалсиФикатору не треба тражити једнаког арвстуиник;> ирема блудници. него у нросјаку и скитници. Само врло малим делом пок&зују блуднице особине, које су потребне за вршење тешких преступа. за у напред смишљен рад, са свесним смером. Већином су то равнодушна, мало енергична, млитава, скоро слабоумна бића, која истина не презају од преступа, кад се не покаже сувише примамљива прилика; као што и скитница не пропушта згодну прилику кад може напасти на туђу својину. Али у целини просјаци и скитнице као и блуднице не показују енергичности у раду. Тако ми изгледа да нема основа појимати проституцију као неку врсту криминалног вентила сигурности, чиме активне, опасне наклоности жене узимају други нут, него јепре треба узети као замену нросјаштва и скитања. ГРАЂАНОКИ - ОУДОКИ ПООТУПАК протумачен начелним одлукама, одлукама опште седнице Касац. Суда н одељења и одлукама управних власти прикупио и уредио Свет. ЈањиЋ Г,лава осамнајеста 0 извршењу пресуде (наставак) 3 471. За извршење преоуде не могу ое узети у нопис: 1., туђе отвари, женин мираз, накит и у онште дечије ствари и најнужнијс дужнпково покућсгво, нреобука и одедо; 2., заједничке ствари (§. 510 и 5 15 грађ. законика) док се део осуђенога не изостави; ио међутим може се и на то забрана ставити; 3., ствари кирајџије или закупца, у добро [осподара унесене (§. 68(1. грађ. зак.), које би за безбедност кирије нужне биле; 4., рукоделцу најнужнији алат. 4. а., земљоделцу један плуг, једна кола, два вола, или два бивола, или два теглећа коња, кобила са ждребетом до године дана, крава или биволица са т^летом односно биволчетом до

године дана, десет оваца, пет свиња, пет коза, мотнка, секира, будак, коса и толико хране, колико је ла њега, породицу и стоку потребно до нове хране. Иоред гога на еваку пореску главу, била она од данка ослобођена или не, ако јој је саио главно занимање земљоделство, жпвела она у селу илп вароши, пет дана 1 ) земље, рачунећи дан на 1 600 кв. хвата, била земља чпста, под гором, воћем или виноградом, заједно са необратим њеним плодом. Исто тако и кућа са зградама и плацем до једног дана орања. Но ако би се што од овога и.мања продало земљодедцу за наплату пореза, прпреза н других општиноких трошкова, као и кривичних осуда, па би по измирењу сума за које је у овим случајима продаја нзвршена нека сума преоотала, онда ое тај нреостатак ие може употребиги за измирење других иоверилаца него ће се нредати земљоделцу, чије је имање продато и то тек онда, кад власти донесе доказе да је за тај новац купио друго. такво добро. Сума преостатка испод 2 0 динара предају се дужнику. (измене и допуне од 14. јула 1898. Збор. 53. стр. 179.) Имање овде побројано не може ни сам зомљоделац продаги или ма којим начниом отуђити. Но ако би се земљоделац у нужди иалазио због каквог елементарног случаја, као Што су: понлава, пожар нли неродица, или ако бп му стока угинула, или би му потребовало новаца, да семе за усев купи и т. д. он се може задужити, али само код јавних каса, по и у овом олучају не може задужити два дана земље и кућу с плацем. Лко би земљоделац више од пет плугова земље имао. остаје њему да одредп, која ће .му се земља продати. Ограничење ово не односи се на тражења учпњена до 1. јануара 1874. године било да су иста тражења интабулисана илп не; и зато за њих вреди досадањп закои. Но повериоци, који пемају никакве иоправе или немају испране влашћу потврђене о својим тражењима, дужип су до 1. апрпла 1 874 год. ова тражења код власти нријавити ради одостоверења датума. иначе и на њих се односи ова замена. Одостоверење за тражење до 250 гр. пор. могу чинитн и општпнски судовн. (Замена ова не мења ни у колико наређења закона од 4. децембра 1 867 год, (Збор. XX. стр. 31.) односно продаје ових добара у тамо изложеним случајима; нити се она односи на случај, кад се имају да наплате државшт или општински трошкови. Замена од 2 4. децембра 1873 год. Збор. 2 6. стр. 14. а ступила у живот 1. јануара 1874 године). Код ове 4. тачке' 2 ) има правило Министра нравде од 4. Фебруара 1874 № 354 (Збор. 26. стр. 79), за извршење закона од 24. децембра 1873 год. односно тога шта се земљоделцу за извршење иресуде у попис узети неможе, које гласи: 1. Под именом земљоделца, као што арви став тачке 4. а, закона од 24. де') Према чл. 3. б., закона о мерама (зборн. 26. стр. 17.) дан орања или ланац има: 5754 кв. метара, 64 кв. дес., и "20 кв. с. м. -) иије 4, већ 4 а. |

цембра 1873 год. јасно показује, разуме се не само онај, који у селу живи, већ и онај, који у вароши живи, али би му ипак земљоделство била главна радња, којом себе и породицу издржава. Овде нарочито долазе они, који живеКи у вароши, какав занат раде, но тај им без земљоделства не доноси такав приход да себе и породицу издржати могу; такови су поглавито лончари, ужари, покровџије (мутавџије), крпачи разннх заната, одвећ незнатни бакали, бербери, рабаџије и т. д. Живети од земљоделства не подусловљава да сваки мора имати плуг и волове. Ово се може и под најам или на послугу од другога узети, те да се земља уради. Према томе, ма да који у вароши живећи нема плуг и стоку којом земљу ради, ипак се на њега простире оно благодејање закона да му се алат за земљорадњу нуждан као : мотика, секира, будак и коса у попис узети не може, а исто тако и она количина хране која се законом земљоделцу оставља. 2. Под земљоделсгвод разуме се и радња впноградарска или баштованска. 3. Првим ставом закона казато је да су изузети од продаје пет дана земље за сваку пореску главу. Према овом наређењу, ако би каква задруга била, која би 3, 4 или 5 нореских глава бројала, има се за сваку главу оставити 5 дана земље, и тако за једну задругу од 5 пореских глава 25 дана земље. Законодавац тражи само да се који као пореска глава сматра, а не да мора и порез да плаћа, јер према закону о порезу има више лица која се од иореза ослобођавају ма да се иначе рачунају као аореске главе. 4. Како је дух закона тај, да земљоделац не остане без земље то се разуме да ово наређење закона, да се за сваку пореску главу мора да остави по 5 дана или плугова земље , необухвата и ту мисао да се за сваку ову главу мора сачувати но један плуг, два вола и два коња и т. д. н према томе, ако би каква задруга више стоке имала, ова из пописа није искључена. 5. При одређивању хране за породицу и стоку има се у рачун узети све оно што Једној кући принадлежи, тако н. п. ако је питање о каквој задружној кући, ту се има рачунати онолико хране, колико је нужно за све оне који тој задрузи принадлеже. Што се стоке тиче, разуме се само она стока која је из пописа изузета. Количину хране одређиваће три вештака, били то кметови или опшгинари, које полицајна власт одреди. 6. Према наређењу одељка иетог овог закона, где се оставља да дужник има право, да у случају ако би имао земље чисте, под гором и т. д. о чему говори први став закона, може ону земљу од продаје изузети, коју би он желео да сачува. 7. Наређење закона у првом ставу, да се необрати плод са земље у поиис узети не може, поставља излишним питање да ли се на необрати плод забраиа ставити може. Закон је у смислу §. 187. закона грађ. необрати плод везао са непокрет-