Полицијски гласник

ВРОЈ 24 и 25

ПОЛИЈДИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 183

градова маме тамо таква лица. А сама та задовољства, која се у свима могућим облицима сваки дан указују, а пре свега проституција и алкохолни ексцеси, јесу необично велика опасност за слабе карактером. Он подлеже искушењу да се дохвати туђе својине, много лакше у вртлогу великога града, него у простим приликаме на селу. Доспе ли такав један несретник још и међу лакомислене другове или, још горе, падне ли у руке старих ветерана тамница и хапсана, то је већ учињен први корак на путу преступности. Статистика за године 1883—1892 дала је у Немачкој ове разлике за град и село:

МЕСТО УЧИЊЕНОГ ДЕЛА

33 града са више од 20.000 становника • осгало сеоске обласги

134,-2 96,6

3,2

1-2,3 16,7

37,8 27,3

Пре свега, уграду превлађују преступи против својине, а нарочито преваре. Нагомиланост оних, који држе прибежишта за такве пригодне раднике, које ћемо доцније покушати да карактеришемо, и свих других лупежа, чини те су тако чести отпори против државне власти. А на селу, на против, недељно пијанчење свршава се обично каквим великим метежом, у коме нож игра своју улогу; отуда ту већи број телесних повреда. Али увек треба бити веома обазрив кад се упоређују и мере разлике града и села. Квернес је, на пример, утврдио: да 75°/ 0 од свих детоубистава долази на село, а 60°/ о од свих побацивања долази на град. Али то нису криминално-психолошке разлике, које имају вредности за карактеристику становништва, него су го разлике технике ако се тако смем изразити. Ванбрачно трудна девојка у граду налази лако помоћи код какве искусне пријатељице, или код какве несавесне бабице; и саме новине кипте понудама »савета у дискретним приликама.® А сеоска девојка употребљује унутрашња срества за побацивање, која већином немају дејства, и чија нримена баш због тога оскудног успеха, готово никад не долази до знања власти. Али ако она своје дете, кад га роди, убије, она врло ретко измакне оптужби и осуди; у граду искусне женске много угодније и сигурније врше тај исти грозни посао. Али та веза није увек тако провидна. Често се диФеренције по месту виде јасно тек кад се прегледају и занимања. Врста занимања је доиста од великог утицаја на врсту пресгупа против правног поретка. Наравно да ту не треба узимати на ум то, што су извесни иступи. као на пример банкротство, везани искључиво за сасвим одређене позиве, као што је природно и то, да преступе у служби само чиновници

могу чинити. А ту постоји јошитаунутрашња веза, што индивидуална наклоност и расположење утиче на избор занимања. За месара треба суровија нарав, него за кројача и келнера; онај који духовно стоји ниско, не може се никад дићи изнад њихових помоћника и надничара. А од још већег је интереса познати Факат, да се међу онима, који подражавају дамама, међу келнерима и женским кројачима, налазе не мало сексуално изметнутих, пошто анормалне преставе у многоме одређују избор тих занимања. На жалост, психологија врста занимања још је мало обрађена. Због тога се је немачка државна статистика, предвиђајући бесконачно мучно и мало успешно посматрање поједи-

них врста занимања, ограничила само на велике групе. У таблици, коју сад овде износимо, изпесен јеброј преступника према занимању, са. њиховим уделом у криминалности у опште, и у некојим великим преступима. Они, који се баве пољопривредом и шумарством, ловом и риболовом, необично много суделују у паљевинама, кривоклетству и опасним телесним повредама. А статистика побија сумњу да се нри паљевинама ради већином на осигураним зградама и имањима. Већина паљевина бива из освете, преко помоћника, то јесг преко слугу и слушкиња. Мржња и јед дају подстицај, а примамљива гомила сламе, сена и дрва повољну прилику.

Занимање и криминалност. — Статистика немачког царства.

1890-1894 ОД 100 ОСУЂЕНИХ ОВДЕ НАВЕДЕНИХ КАТЕГОРИЈА ВИЛИ СУ ПОМЕНУ'ГИХ ЗАНИМАЊА

I због арестуиа у оаште осуђени II осуђепи због насњља и претње према чиновницима кривоклетства гадне пожуде с насиљем опасне телесне иовреде крађе преваре кајишарства паљевине на 100 за осуду лица од целокупног становништва измакли су у год. 1895

а а м сз о о „ л о рз м 3 н ес §■8.1 о « о 3 е.'*= о н е 3 а.

2,9 8,5 1,5 5,1 2,4 2.4 4,0 4.5

7,0

18,9

11,9 24,1 22,6 25,9 23,4 19,0 0,58 39,3

15,6

6,4 30,4

5,2 10,1 6,7 5.2 2.3 6,2 12,1 5,9

5,6

46,3 21.2 43.3 41,3 28,8 31,6 22,3

17,0

о Јв «

5,7

3.8 7.1 3.2 2.9 1,4 8,4 59,8 2,4

2,3

5,8

7,2 3.6 5.7 3,9 5,4 10,1 4,0 1

«ј ј. i 4 « « и п а, I и о о м т и к < ДЈ ^ н о а _г*о « о л 40 ч 5 8 6 в

1,3

0,17

0,07 0,20 0,07 ,62 0,007 ,59 0,18 ,1 0,13 ,3 I ,39 0,1 2

1,6

0,30 3.0 0,21 0,22 4,3 3.1

4,0

2,2 1,8 ј| 4,3

а з и .44

0,02

0,003 0,01 0,02 0,04 0,01

0,0^

0,2

10,4

15,8 7,9 8,9 8,6 15,0 9,6

7,1

0,6

1 ,8

0,54 1,00 0,46 0,91 3,5 1 ,0

1,3

0,4

4,6

0,27

0,11 0,23 0,11 0,13 0,45 0,16 0,47

1,9

СВРШИЋЕ СЕ

ГРАЂАН0КИ - СУД0КИ П00ТУПАК лротумачен начелним одлукама, одлукама опште седннце Касац. Суда и одељења и одлукама управннх власти прикупио и уредио Свет. ЈањиЋ

Гсдава осаммајеста 0 извршењу пресуде (НАСТАВАК) 4 471. 14. У шестом') одељку закона изречено је начело, да закон нема повратне силе ; дакле за сва иотраживања, која су пре овог законика постојала, важе нарећења која су до изласка овог закона у сили била. Према томе, ако би се имала каква пресуда да изврши за какво потраживање пре овог закона, може се у попис узети сва непокретност осим два плуга земље, или ако ове нема, кућа с плацем, и у оп-

ште поступиће се онако како је до сада гласила тачка под 4. §. 471. закона о пост. суд. у грађанским парницама. Ово наређење односи се и на продају непокретних добара, која продаја није још судски нотврђена. Нрема томе, све оне нродаје, које су учињене пре првог јануара ове год. и то се докаже достоверно на начин како је овде изложено, управљаће се по овим нрописима закона који су вашили до 1-ог јануара 1874 год. 15. У одељку седмом 1 ) закона говори се о повериоцима који немају никакве исправе или немају исправе влашћу потврђене. У прве долазе нарочито они, који би од кога што по књигама тражити имали или би право свога тражења изводили из времена, које би било пре овог закона,. Они су у том случају дужни, и то ако им је тражење по књигама (тевтерима), да поднесу извод свог тражења и тај код власти да одостовере, а ако би право траа^ења из чега другог изводили, онда да ту изјаву код власти нотврде. Да се

1 ) Оада седмом.

2 ) Читај осмом.