Полицијски гласник

СТРАНА 184

ВРОЈ 24 и 25

ово потврди није нужно да и дужник ту буде, јер ое овим иде на то, да се одоотовери време из кога се тражење иаводи, а да ли је тражење основано или не, то је питање које се доцније законим путем има да доказује и реши. Присуство дужника нужно је само онда кад се њим издана исправа одостоверава. Према оваквом наређењу закона нужно је и оне исправе код власти потврдити које су сами дужници писали и подписали, јер ће тек потврда власти дати јемства да тражење произлази из времена пре овог закона, те по томе да се према старом закону из имања дужниковог измирити може. Други докази за ово, осим потврде влаоти, не примају се. Одостоверења ова врше се код среских и окружних полицајних власти као и код судова, а ако тражење није веће од 250 гроша пор. онда се ово може потврдити према одељку осмом закона и код општинских судова. 16. Према наређењу одељка деветог 3 ) закона а с погледом и на закон од 4. декембра 1867. (збор, XX. стр. 23. ] благодејање ово, да се земљоделцу не може у попис узети имање означено у измењеној овој тачки 4. а., § 471. пост. грађ., важи само за оне случаје, кад се има да изврши пресуда у обичним грђанским споровима, но ако се има кривична пресуда да изврши, по којој би окривљеник имао да одговара за какву штету, улази у попис сво имање осуђенога тако, да му се ово за измирење штете све, или у онолико продати може, колико је довољно да се измири штета, а са тим и сви они трошкови које је кривац својим делом проузроковао и на које пресуда гласи. Поред опих кривичних осуда закон одказује ово благодејање дужницима и у оном случају, кад би ови имали да измире какве државне или општинске терете, као што су н, пр. данак и прирез.

5., иото тако свакој мушкој глави без раздике отања, која гаеснајест година има, не може се у попис узети дуга пушка (шоца), два пиштоља и сабља, иди велики нож (јатаган), а народном војнику ни оно, што му јс потребно по струки војске, у коју је уписан; 6., официру и сваком чиновнику оружје, научне књиге иди инштрументи, и у опште оне сгвари, које су коме за вршење дужности потребне. Исто тако правозаступнику, лекару и другим наученим људима књиге и справе за њихов рад потребне. Шта се још оФициру узаптити не може, изложено је у уредби од 2 4 Фебруара 1861 год. № В. 430. С. 317. §. 9. 7., више од четвртине пдате и пензије чиновника и правителствених служитеља; свештеника, калуђера и општинских учитеља; а ако се поверитељи једногодишњим обустављањем пдате не могу подмирити, онда се може задржавати подовина плате. Више од половине плате иди пенсије не може ое у попис узети, баш кад би то дужник и одобрио, иди раније у задогу дао. Изузима се од овога само олу-

3 ) Сада. деоетог и последњег.

чај у § 5 8-ом закона о чиновницима грађанског реда. (изм. и доиуна од 14. јула 1 898. зб. 53. сгр. 179.) 8.. не може ое у нопио узети више од трећине прихода добара манастирских, Фопдова : црквених, школских , шпитаљоких и других задужбина; 9., цела пензија удовица и сирочади, ако би се дуг мужевљи или очев имао наплатити; као и једномесечна посмртна плата иди пензија чиновника; 10., милостиња, коју правителотво или другп ко коме на уживање даје; 11., аманети на пошту дани док су у рукама поштанским ; но међутим може се и на њих забрана ставити ; 12., пдата оних лађара иди кириџија, који државно или општинско добро возе, и то дотле, док ое с влашћу или општином не прорачунају ; 13., уговорена награда или отвари оних дица, која за рачун правителства гато набављају и које су за ту набавку необходимо нужне као: кола, коњи, лађе и т. д., док ое набављена ствар не преда; 14., наплата поотроитеља грађевине народне, правитедствене или приватне, док построитељ недоврши грађевину и не прорачуна се о господаром исте. Што по свргаеном посду, или рачуну припадало буде лицима у 12., 13. и 14. тачки изложеним, на то се може забрана отавити; 15., иото гако наручене ствари дотле, док се претходно цеиа иди трогакови око тога учињени неизваде; но међутим може се и на њих забрана ставити, гато преко трошкова остане; 16., тражења презадуженог, која долазе у отецишну масу. У тачкама иод 6р. 4.' 5, и 6, аобројане ствари иродаће се, ако се ио иресуди има иодмирити штета, коју је кривац учинио злочиним делом, истуиљењем учињеним из користољубља, или ирестуиљењем намерно учињенчм. (Додатак од 4. декембра 1867, год. Зб. XX. стр. 31.)

За први одељак §. 471. видети одлуке под № 6194 и 5376 код §. 466. по којима извршењу мора да претходи пресуда.

Да се за извршење пресуде не може узети у попис имање у тач. 4. а., грађ. суд. пост. и ако је осуда баш од куповне цене за исто имање, казује нам ова одлука Касационог суда: Ката удова ЈосиФа С. тужила је Милана М. полиц. писара, што је продао имање њенога мужа за дугове његове, а њу лишио удовичког уживања, јер је Јооиф био земљорадник. Тражила је поништај продаје. Тужени се бранио, да умр. Јосиф није оставио наследника земљорадника, већ десетара железничког код кога тужитељица живи; и да је дуг, за наплату кога вршена је продаја, поотао баш од куповине продатог имања. Тражио је да се тужитељка одбије. Првостепени суд поништио је продају решењем, које је оснажио и Касац. суд 31. авг. 1902 год. № 6226 у II одељењу.

Разлози су ови: Уверењем општин. суда од 28 II. 02 № 1079 које је потврђенои полиц. власти 17 IV № 7086 тврди се, да пок. Јосиф сем продатог имања има још 25 ара имања. И како је пок. Јосиф био земљоделац, по §. 471. тач. 4 грађ. пост. за наплату приватних дугова, не може се продати његово имање, које му је тим законским прописом огарантовано, и на које жалитељица, као његова удова по §. 413. и 415. грађ. зак. има право удовичког уживања, без обзира на то, што је дуг. који се из тог имаша наплаћује , постао куповином тога истог имања, јер то ни у колико не утиче на ограничење законско у §. 471. грађ. пост. Продајом овом поврећен је §. 471. грађ. пост. па се иста има и да поништи, а Да Оопственик, чије је имање продато на јавној лицитацији, као својина другога, може заоебном парпицом да тражи своје имање тач. 1. §. 471. — показује одлука јМ» 3683 код §. 502. Код тач. 2., има ове четири одлуке: 11о тужби Јеврема С. и жене му Станије и Добросава С. иротиву Димитрија Л. за поништај продаје, првостепени оуд • решењем од 25. новембра 1902'. године ! № 52376 поништио је продају имања стец. масе Маринка М. у колико се тиче половине имања са овог разлога: „Тужиоци су тражили поништај ове продаје са узрока тога, што је приликом продаје имања стециш. масе Маринка М. продато и њихово имање : полакућевног илаца ; пола њиве у »Мртвици; пола Њиве у »Дубрави;« пола ливаде у „Јаруга; 0 пола ливаде у „Мртвици«; пола ливаде на »Брду; с< и пола винограда у „ливади,® задоказ чега су поднели одлуку овогасуда, као стецишног од 1. августа 1901 год. Бр. 27172 и облигацију стец. дужника Маринка, потврђену среском влашКу 12—I 1898 г. Бр. 555. по којој им дугује Маринко 2400 динара без интереса, и решење овога суда од 13 августа 1898 г. № 11842, по коме је суд ставио интабулацију на то имање; а сем тога и зато, што им ова продаја као интабулисаним повериоцима није саопштена; — суд налази, да је одлуком судском као јавном иснравом, по §. 188. грађ. поступка, потпуно доказано, да је за исплату дугова Маринкових, продато и њихово имање противно §. 471. грађ. поступка. а „Ово се утврђује и тиме, што се из писма среске власти од 6. Фебруауа о. г. Бр. 20263. упућеног суду општине II. види, да је среска власт наредила онштинском суду, да по списку пописаног имања, за стецишну масу , издвоји половину имања у тужби изложеног; али општински суд то није учинио, већ је понова пописао исто цело имање, како по граничарима, тако и у простору, па послао среској власти -списак од 17. Фебруара о год. и полициска власт продала цело имање и ако тужиоци имају у опарниченом имању половнну .''