Полицијски гласник

СТРАНА 186

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 24 и 25

овоме, као што гласи §. 471. грађ. пост. а опет §. 380 ист. пост. прописано је: да се обезбеђење не може тражити, на оне ствари и на онолико, колико се за извршење пресуде узети не могу. Према изложеним законским прописима и интабулација туженога, ставЈвена на једно имање дужника му, које се састоји само из два плуга, има се сматрати као и да не постоји; а како тужитељка овде представља свог оца умр. Андрију и тражи скинуће ове интабулације, која кад није имала вредности према умр. Андрији, не може имати ни према тужитељци. Навод туженога, да лична права не прелазе на децу, не може да има важност у овом случају, јер овде тужени није ни имао право према умр. Андрији, да му може да важи оваква интабулација, ни Андрија, да је могао опет исту да одобри, а право, које закон шгити земљораднику не искључује његову породицу, но им штити очево имање без терета за издржање и женско удомљење." Но, по жалби туженога, Касациони суд поништио је ову пресуду са ових опет разлога. »Погрешно подводи тај суд овај случај под одредбу §. 471. грађ. пост. кад тужитељка не долази у ред оних лица, која закон узима у заштиту; јер тим законом хтело се то. да земљорадник не остане без земље а не неудате кћери земљорадника без мираза." Првостепени суд није усвојио ове примедбе, већ је дао противразлоге. Ево и њих. „Пропис §. 471. грађ. пост. не односи се искључиво на личност земљорадника, и ие штити ираво самој личности земљорадпика, да му се не могу продати два плуга земље, како је овај пропис гласио пре последње допуне; него, то иравило обухвата иод собом земљорадника у потпуном смислу, са свом његовом фамилијом, куда долазе жена и деца. И кад се у грађанским потраживањима за дугове не могу земљораднику продати два дана земље, онда и после његове смрти, та два дана имају тако исто остати његовој деци, без обзира и на што друго, нити се оваквим имањем, према одредби §. 380. грађ. пост. може ко год осигуравати, што иначе не би ни смисла имало, јер на што осигурање, кад се такво имање не може да прода за измирење тога осигурања, који је случај и у овом снору." Општа седница Касационог суда није усвојила примедбе свог одељења, већ је одобрила првостепену пресуду 27 V 1889 № 1751. У овом смислу донео је Касациони суд одлуку и 16. децембра 1883 год. № 4569 по којој се благодејање ово односи на сваку кућу земљорадника. Ево и ње; »По тач. 4 §47) грађ. пост. под општим именом земљорадника разуме се не само мушко него и женско, ако муж, према закону, нема довољно непокретнога имања у доба кад се врши јавна ародаја. А да се овај закон има тако да разуме, то се види из слога његова који гласи: »поред тога на сваку пореску главу, била она

од данка ослобођена или не, само ако јој је земљорадња главно занимање." По овоме се види, да законодавац није хтео да осигура мушку пореску главу, као што је први суд узео, него да је хтео да осигура са пет дана земље (поред осталог по закону) сваку земљорадничку куИу. То је мисао овога закона. кад се његове одредбе узму. не само ао речима него и по духу, не с-амо по ономе што је речено, него и шта се хтело казати, а тако треба закон овај о заштити права примењивати.« И у 1894 години под № 2774 донесена је у Касационом суду оваква одлука у сличном питању. Удовици земљорадника признато је благоволење из § 471 тач. 4 т. а., и ако јој је син железнички десетар према одлуци Касационо суда ,№ 6226 код првог одељка §471. По спору Максимије удове Илије М. противу Петра Л. трг. за скинуће интабулације, општа седница Касационог суда од 31. августа 1891 године № 4821, објаснила је, да се благодејање из § 471 тач. 4. грађ. пост. односи на целу земљорадникову породицу. Ево тих усвојених примедаба. »Пресуда првостепеног суда не одговара закону. што првост. суд погрешно узима,'да се благодејање тач. 4 §471 граћ. пост. дато земљоделцима, односи само на мушка лица, која порез плаћају, а не и иа женске, које нису пореске главе." „Ово благодејање дато је не само мушкима но и женскима. Њим се ишло на то, да се цела иородица земљорадникова сачува од немаштине и овим благодејањем могу се бранити и младолетна деца и жене, на случај смрти једног земљоделца, нарочито што и жене, по чл. 6 зак. о непоср. порези плаћају порезу." У овом смислу донесена је одлука 7 II 03 под № 11463/02 г. а једна опет 9. III 899 г. № 2127. Противно овој има одлука Клсац. суда од 4 III 03 № 977 где су три сестре осуђене да издаду тапију тужиоцу а није поднесено уверење о наглавици.

У овом смислу донесене су и ове одлуке. По тужби М. С. стараоца масе умрлог ЈБубомира, да суд уништи продају, коју је извшила среска власт за то, што деци умрл. Љубомира није остављено онолико имања, колико им тачка 4 § 471 грађ. суд. пост. као деци земљоделчевој од продаје за рачун приватних поверилаца штити ирвостепени суд одбио је тужиоца од тражења, јер се, вели, пропис тач. 4 § 471 гр. суд. пост. односи само на земљоделцп као иореску главу, а не и на женску децу његову, која се за земљоделце не могу сматрати. Но по жалби стараоца масе Касациони суд примедбама од 11 Јуна 1894 год. бр. 2774, поништио је горње решење из ових разлога: »Суд је погрешно узео, да се благодејање прописа § 471 т. 4. грађ. суд. пост.

односи искључиво на личност земл^оделчеву, губећи из вида, да је циљ ове законске цдредбе заштитна мера иротиву целокуиног имања , и повлачи искључиво ту законску последицу, да заштити породицу земљоделца од сиротиње. Појам дакле, поменуте одредбе није личан но оишти т. ј. као право прелази и на иородицу земљоделца. под којом се у смислу § § 55 и 115 грађ. зак. подразумевају његова деца." »Кад се, дакле, по наведеноме закону за дугове земљоделца не може продати пет дана земље са кућом и окућницом за његовога живота, онда то ираво важи и за његову децу као јемство за њихово уживање. Противно тумачење осујетило би намеру законодавчеву, јер би у сваком случају смрти задуженог земљоделца остала његова породица без икаквог иман.а, а тиме би. у осиову, био поткопан правилан опстанак земљоделачког реда."

Благодејање ове тачке, односи се и на жену земљорадника према овој одлуци. »По тач. 4 првог одељка § 471 грађ. постуика за извршење пресуде не могу се узети у попис, иоред осталог, на сваку пореску главу, била она од данка ослобођена или не, ако јој је само главно занимање земљоделство. живела она у селу или вароши, пет дана земље, рачунајући дан на 1600 квадр. хвата, била земља чиста, под гором. воћем или виноградом заједно са њеним необраним плодом. Исто тако и кућа са зградама и плацем до једног дана орања. По тачци трећој правила код § 471 гр. поступка, ако би каква задруга била, која би 3, 4 или 5 пореских глава бројала, има се за сваку главу оставити 5 дана земље и тако за једну задругу од 5 пореских глава 25 дана земље. Законодавац тражи само, да се која као пореска глава сматра, а не да мора и порез да плаћа; јер, према закону о порезу има више лица, која се од порезе ослоослобођавају. ма да се иначе рачунају као пореске главе. Законодавац Је, дакле, хтео да сиречи аролетаријат, да се заштити цела иородица земљорадникова од немаштине, иа било мушких или женских. А да је ово била жеља законодавца види се. кад се његове одредбе узму не само по речима но и по ДухуПојам је поменуте одредбе општи, а не лични и прелази и на породицу, под којом се у смислу §§ 55 и 115 грађ. зак. (рачунају) разуму и деца. Према свему напред наведеноме има се узети, да се благодејање § 471 грађ. пост. односи и на тужитељку и њене синове. Миленка и Симу; да, дакле, треба за тужитељку и њена 2. сина оставити 15 дана земље. Овакве је примедбе дао Касациони суд (III одељ.) 15 IX 03 под № 584 на решење првост. суда, по спору Марице жене Николе Д. противу Душана Б. среског писара за поништај продаје којим јч тужитељка одбијена од тражења. 1 Ево са ових разлога одбијена је код прв. суда:

1 У овом смислу донесена је и одлука под Бр. 4821/91.