Полицијски гласник

БРОЈ 26.

У БЕОГРАДУ, НЕДВЉА 27. ЈУНА 1904.

ГОДИНА УШ

С/УЗ С^О сг?р СДО О ОО О&О С^О с^>0 СХ>0 С<©0 СЛО (У?0 СЛО ООО СЛО СЛО С^О СЛО С^О ООО ООО ООО ООО ООО ООО С<60' С<СО ООО ОСО СОО Об"0 ОбО СЛО ОбО ООО О^О ООО ООО ОС/0 ОСЗ С^О ООО ОСО 060 СЛО С<С2 ооо соо ПРЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЛИЦИЈУ БЕЗВЕДНОСТИ И АДМИНИСТРА1Ш ПОЛИДИЈСКИХ И ОИШТИИСКИХ ВЛАСТИ

С/>Р ООО С<бО 0</Д ос/з <уО^' 060 ООО С/Л с/>р С/>Р 060 ООО ооо ОбО 060 ООО ООО СОО оро Р<У5 О&о С/У ООО Оро 0б<0 ОУО (»С' ооо Осп СОС ОУ. о^о СОО с/>р С/>Р Р<У5 0<5С ООО с<>0 С/уО ооо о&о ОбО С/50 ооо с/>о ОСО

7РЕЂ7ЈЕ 0ДБ0Р МИНИОТАРСТВА УН7ТРАШБИХ ДЕЛА

лк> ->00 одо с*уз с^з асд осз с<и а<у: дуј а»Ј сдо аоо ци аа оуд ми цк V/ с*у V/ V/ суу. сл^ V/ сгк слс сг^ «л слс с^- сл^ 'У сл^ сдасотсвс »ПОДИЦИЈСКИ ГЛА(.'Ш1К" излази једаипут недељно. По потреби биће и ванредних бројева. Претплата се шаље »Уредништву Полицијског Гласника* или дотичним окружним и среским властима, илинапошти. Ценаје листу: чииовницима, званичиицима, опгатииским ннсарима и осталим званичницима у опште, годишн.е 12, нолугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама годишње 16, полугодшпњо 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се но овој цени могу претнлатити само нреко својих командира нолицијских односио пограничннх одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годшпње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласиика« не продају се. Рукописи не враћају се. УЛ> С«У ООО ОУЈГ ОУ С/У? с<?0 соо с/?р 0<>О С/У> С^уО С^С р50 ОУ СУ5Р СОО С/50~ С<У С^~С^^С^Гс^' С/5^ О СГЈ (УУ. ОР? ОУ С/У- С/У^ (УХ. ОУ.' слхг СУУ-.' ОРО С<Х? С/ОО ОУО 050 ООО сло ОУР СОО~УСО с/ур ООО -уур 0^0

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на нредлог Министра унутрашњих дела, а желеКи дати доказа Његовог Краљевског благовољења, одликовани су : Орденом Ведога Орда петог реда: Драгутин Тодорић, начелник округа крушевачког; и Орденом Светога Саве петог реда: Јанко Стојановић, председник општине крушевачке. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 15 јуна 1904 год. у Београду.

РА С П И С Свима снфухним наче<лствима Иредседник Министарског Савета писмом од 28. маја ове год. МПБр. 243 јавио ми је, како је задруга за подизање домаће иидустрије молила, да се државним надлежним органима обрати нарочита нажња на то, да нашу домаћу индустрију, у колико она постоји, узму у заштиту од могуКе стране ироизводње, што би се у неколико иостигло већ и законима који постоје, као што су: закон о иотпомагању домаће радиности, о војним набавкама и други, по којима су државни, срески, општински и други органи дужни подмиривати своје потребе првенствено земаљским прерађевинама. Задруга је овде обратила нарочиту пажњу на индустријску керамичку производњу. Односно керамичке индустрије задруга опет жели, да се у свима грађевинама, нарочито које се нодижу путем јавне лицитације, издвоје сви они предмети, који се могу добити домаћом ироизводњом, и тиме да могућност домаћим производницима, да на њихову лиФерацију компетирају. Палазећи, да по угледу других земаља, треба озбиљно нрегнути на то, да се наша домаћа индустрнја у сваком погледу заштити од силне конкуренције

иноземске, и тиме да могућности нашој индустрији да се развије, и временом и у цени и у квалитету побије страну, — препоручујем свима подручним ми властима, да увек имају у виду прописе закона о заштити индустрије у земљи и у свакој прилици потпомажу нашу иидустрију у смислу тога закона. Овога наређења нека се начелство, са подручним му среским и општинским властима, строго придрасава, нарочито приликом свију набавака, окружних, среских и општинских, као и подизања и оправака, општинских, среских и окружних грађевина, а и у другим приликама које са овим стоје у вези, па то не би било противно међународним уговорима, који су сада у важности. ПБр. 15473. 1. јуна 1904 год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Стој. М. ПротиЋ с. р.

ЕКОНОМСКИ УЗРОЦИ КРИМИНАЛИТЕТА иеторнЈеКо~крнтичка етудиЈа о криминално^ етиЈологиЈи.

Јозефу 6сгн~}(ану (нАСТАВАк) Пато.лош:^е теорије Доста велики број криминалиста, махом лекари, траа^е у патологији разрешење проблема о криминалној етијологији. Схватајући злочин као чисто патолошки нојав: сиецијална нервоза, морално лудило, маниФестације идијотизма и туиавости, последица болесног утицаја алкохола или епилепсије, резултат дегенерације и т. д. иристалице ових теорија сматрају, да је индивидуални моменат у злочину од пресудне важности, па тек на другоме месту моменат социјални. Суштина ових теорија изражена је кратко и јасно у Формули проФесора Венедикта, ио којој је злонин — индивидуалитету -ј- друштвеној средини. У својој одличној расправи „0 физичкој, интелектуалној и моралној органи-

зацији рода људског,'* Морел говори о утицају рђавих материјалних прилика на дегенерацију, а делом и на криминалитет, и вели: — Нечист ваздух, рђава храна, уаражњавање нездравог заната, уиотреба алкохола, недовољна надница, иоследице деморализације и беде, неиотиуно васиитање, сви ови утицаји ароизводе дубоке аоремећаје у организму, који се, иутем наслеђа., све више и више аијачавају. На овај начин иостају дегенерисане класе, које обилују кретенизмом. идијотизмом и злочином.« Фере гледа у криминалитету болесну дегенерацију, онакву исту каква се јавља код порока и лудила. Урођена наклоност, која је оличена у специјалној осетљивости нервног система, прелази у дело под утицајем средине у којој живи индивидуа. Први услов порока и злочина, јесте, дакле, Физиолошка беда. Они који су, услед непотпуне Физичке организације, неспособни да се снабду свима потребама, постају неминовно узрок друштвеног деФицита. Главни узрок беде лежи, дакле, у органском несавршенству. Луксуз, који је такође моћан Фактор криминалитета, узрок је деградације против које су закони немоћни. Из овога се види, да Фере придаје велику важност економским Факторима у развитку дегенерације, а делом и кримииалитета. У свом главном делу „ Становници иариских затвора <! (Париз 1890). Д-р Емил Лоран тврди: да је злочинац дегенерисано створење на коме се јасно виде утицаји средине, али у исто доба додаје, да средина никад не ствара злочинца. ПроФесор Бенедикт налази узрок злочина у иоремећају молекиларног стања мозга. Социјалне и економске прилике, а нарочито беда, имају великог утицаја на ово урођено стање, слично стању епилептичара и душевно оболелих. У свом рапорту „0 етијологији злочина, (< Д-р Далмањ, проФесор универзитета у Бриселу долази до закључка даје.живот појединца, као и живот целог друштва, једна маниФестација ових трију Феномена: хране, реиродукције и интелигенције. Ако ма који од ових трију Феномена није задовољен, јавља се норемећај у систему