Полицијски гласник

СТРАНА 194

110ЛИЦИЈКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 26

психо-физијолошком , чије се многобројне последице огледају и у злочину. Д-р Малиаревски (Петроград) тврди, да је кримипплитет последица дегенерације, чији су главни Фактори: патолошко наслеђе, беда и неваспитање. Као што се из овог кратког прегледа види, присталице патолошких теорија слажу се у Многоме са присталицама теорије другитвене средине. Оно чиме се од њих одликују, то је индивидуални моменат, коме они дају превагу над моментом социјалигам. VI. Е^де^тисам Претераности којима су обиловале разне кримииалне теорије, побудиле су једну групу криминалиста да издвоје по један део истине из сваке од ових теорија, и да на тај начин образују једну нову, општу теорију То су еклектичари, или присталице Међународног уфружења за кривично ираво, чији су оснивачи: Хамел, Лист и Принс. Принцип удружења изражен је у § 2 његових правила који гласи: »Наука о кривичном ираву и кривично законодавство морају водити рачуна о антроиолошним и социјолошким, научним резултатима. а Као што смо видели из изложених теорија, најогорченија борба је у питању о надмоћности између Фактора биолошких (било анатомских, било психолошких, било физијолошких било патолошких) и социјалних. Продирући у суштину овог питања, повој теорији није било тешко да неаосредни узрок криминалитета на ђе у н.еиотиуном физичком организму и иореме1\<>ној равнотежи али, да у исто доба, даљни узрок ове дегенерације изнађе у друштву и његовом данашњем уређеп>у. У овом истом смислу измирене су различите теорије и у нитању о природи криминалитета. Утврђено је, да се целокупни криминалитет не маниФестује на исти начин. Док извесне анатомске неиравилности иду у прилог Ломброзовом урођеном злочинцу, дотле су други злочинци жртва дегенерације, трећи друштвене средине и т. д. Повлачење границе између квалитета и квантита утицаја различитих фактора који ироизводе злочин, главни је иредмет изучавања нове теорије, која оставља антропологу и биологу испитивање злочинца са гледишта анатомског и физиолошког , психијатеру са тледишта психичког, а социјалном патОлогу са гледишта друштвеног. На овај начин еклектисам измирује унеколико разноврсне теорије о криминалитету, штедећи притом њихову индивидуалност. ( наставиће св) ГРАД, СЕЛО И ЗАНИМАЊЕ ПРЕМА ПРЕСТУПНОСТИ (СВРШЕТАк) Само код кривоклетства претеже број осуђених самосталних пољопривредника над бројем помоћника, иначе кажњива дела претежу код слугу и слушкиња.

Најчешћи деликат индустријског становништва јесте насиље и иретња чиновницима. Готово иоловина свих осуда због тога преступа пада на посленике у Фабрикама, и на рударске и зидарске раднике, чији број износи од прилике шести део целокупног становништва. Разлог је томе одиста у великом броју младих Фабричких радника; на те незреле дечаке делује врло неповољно рана самосталност и слободно располагање недељном зарадом. У оснаженом самоосећању они сматрају себе за велике јунаке, кад се одупиру потчињвним преставницима државне власти. Многи младићи, носе и ту кривицу, да индустрија тако јако суделују у прљавим преступима, а крчма што су телесне повреде тако честе. Сиецифички преступ трговачког сталежа, у који се рачунају и гостионичари јесте кајишарство, На 2,3 самосталних долазе 59,8 случајева кајишарства. Повољан ноложај многих, који се баве трговином, допушта лакше позајмљивање новаца, него код других врста занимања; отуд је 'можда и оправдан закључак из бројева. да је по неком кајишару трговина само маска за његове нечисте послове. Криминалност четврте груие заостаје много иза њеног удела у становништву; та група обухвата посленике у јавној или дворској служби и тако зване слободне врсте занимања (лекари, учитељи, адвокати и т. д.) Социјални и привредии положај, порекло и васпитање дају моћну заштиту од искушења за преступ. На жалост не довољну. Код кајишарства и преваре гшстиже, а код моралних преступа чак и надмаша број тих деликата број чланова тих врста занимања. За неке слободне врсте занимања изведена су у години 1899 нарочита бројања. Из њих се видело да на сваких 10,000 виших судских чиновника 3.5, на истп број лекара 70, и учитеља 29,5 казни падају. Укупан број осуда прилично је мали; у целини било је само три виша судс.ка чиновника кажњено. Више од половину осуда дошло је код лекара на увреду, код учитеља трећи део, Ј / в на телесне повреде у служби, осми део на моралне преступе. Од 58 осуђених духовника кажњани су 23 због увреде, 11 због повреде части. Али кад се све узме кратко време посматрања од једне годиие, не допушта да се тим бројевима придаје нарочита валшост. Од веће су вредностп иосматрања криминалности код студената, али то ћемо разгледати на другом месту. Врло је мали број осуђених слугу. Главни њихов деликат јесте крађа али и ту не премашају они њихов удео у становништву. Велика цифра краћа у вези је, истина, и са искушењем, којем су сваки дан изложени већином још врло млади људи. Младост је нарочито расположена за криминалност; и пошто код слугу налазимо тако повољне односе, то нећемо погрешити ако у томе гледамо утицај за тренутак осигуране егзистенције. Они имају довољно хране, добро издржање пристојно одело, и по томе нису изложени неволзи. Група »без занимања« веома је многоструко сложена. Ту долазе становници ф

по заводима, који већином мало или ни мало прилике за преступ имају, студенти, рентијери, и они који нису навели никакво занимање. Мећу овима последњима налази се по неки пут и по који прекаљени преступник; за то говори велики проценат кајишара. Укупно име „радници који нису навели одређено занимање«, обухвата најзад још и седму групу, која износи само 1 °/ 0 становништва, али показује десетоструки број преступа. Бројеви 15 за крађу, 15,8 за насиље и претњу чиновницима, 8,9 за прљавштине 7,9 за кривоклетство — показују како се опасни лупежи крију под тим невиним именом. Она сумња, коју смо изразили за оне »без занимања", важи у много већем ступњу за ову групу. Ту су урачунати истина и они радници, који услед телесних и духовних недостатака не налазе трајног занимања ни у индустрији, ни у пољопривреди; али већина њих без сумње пе заслужује часно име »радник.® Годипе 1895 од 2886 казни, 521 казна због блуда дошла је на само те »раднцке,® који чине 1% °Д целог становништва! Криминална статистика примећује (-Јпуним нравом, да криминалностатистичке карте циФара ноказују многа у ствари нерадна лица као »раднике,® стари изговор. чија злоупотреба не иде у корист правих радника. Као што смо помепули за иоједине слободне врсте занимања одређена су нарочита бројања. Још у напред се могло очекивати да то неће донети великпх резултата, пошто заштићен привредни и социјални положај не даје повода њиховом суделовању у иреступности. Тешкоћа такве нарочите статистике врло је велика и при мање оштро описаним врстама занимања, али се за то са више изгледа може рачунати на резултате од вредности. Могло би се нрепоручити бројање преступа код појединих занатлија, са што више супротним послом, као на пример код месара и Фризера, даље код гостионичара, келнера, надничара; а и врло је потребно да се утврди, колико удела имају нроституисане у престунима.

ГРАЂАНОКИ - 0УД0КИ П00ТУПАК протумачен начелним одлукама, одлукама опште седнице Касац. Суда и одељења и одлуиама управних власти прикупио и уредио Свет. ЈањиЂ

Г.лава осамнајеста 0 извршењу пресуде 471. (НАСТАВАК) 5 Према овој одлуци, благодејање ово односи се само на непосредне законе насљеднике. Над имањем умр. Вука Ш. отворен је стечај. Кад је према захтеву поверилаца суд писао полиц. власти за продају, ова ту не изврши већ посла суду уверење надлежне