Полицијски гласник

БЈРОЈ 26

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСИИК

СТРАНА 195

општине да Вукније оставио оноликоимања колико треба по закону. Првостепени суд решио је, да се скине стечај са ових разлога: „Уверењем суда општ. Љуб . . . од 20. I. 02. Л» 146. тврди се, да је умр. Вук био земљоделац и да целокупно његово имање износи хектар и 65 ара, и да према томе маса нема онолико имања, колико се тражи §. 471. грађ. пост. Кад према поменутом уверењу маса презадуженог нема имања преко оног, које је заштитио §. 471. грађ. суд. пост. то се из пописаног имања повериоци не могу наплаћивати, према чему нема места ни даљем стец. поступању.« Но по жалби поверилаца, Касациопи суд поништио је првостепено решење 29. X. 02. № 8502 (II. одељ.) са овог разлога: »Кад се из акта ове масе види, да умр. Вук није оставио деце, која би га наследила, дакле да нема неиосредних законих наследника; даље, да је маса презадужена, због чега је и стечај отворен решењем № 7902 и да су повериоци изјавили, да се продајом масене имовине дугови исплате, на пгга су пристали и масени стараоци, то суд није имао законог разлога, што се иозива на пропис §. 471. грађ. пост. кад у овом случају нема таквог лица, кога би штитио пропис §. 471. тач. 4., грађ. суд. поступка.

Противна овој донесена је следеТга одлукц. Максим П. земљорадник из Рајковца нродао је своју њиву у »Пољу« Сави Р. земљ. и издао му тапију потвр^ену оигитинском и полицајном влашћу, а смрт га спречи, те тапију не пренесе на купца и код првостепеног суда. Но Милан син Максимов подигне тужбу противу Саве тражећи, да му врати њиву. Поднео је за доказ извод из књиге »Б« да је њива уиисана на име умр. Максима а навео ја да нема довољно земл 3 е. Тужени се бранио тапијом и државином а поднео је и уверење да је умр. Максим у време продаје имао довољно имања. Првостепени суд одбио је тужиоца од тражења пресудом од 27. IX. 02. №.23686 поред осталога и са овог разлога: »Нема места наводу тужиоца, да нема за себе и своје довољно земље по тач. 4. §. 471. грађ. пост. јер се уверењем суда оаштине влаш ... од 2. јуна 1902 године Бр. 815. тврди, да је Максим П. отац тужиочев, у време продаје спорне земље, имао довољно земље ао закону, а што није остало њему — тужиоцу — и његовој браКи довољно имања ио закону, — није кривица туженога По жалби тужиоца, Касациони суд одобрио је ову пресуду 14. XI. 02. год. под № 9263.

Младолетни син нема права на наглавицу према овој одлуци. »Из поднетог уверења суда и одбора општине смољиначке (в. прилог одговору) чију је садржину потврдила и иолициска власт, види се, да тужилац Бранко има у

кући и пунолетног сина Живка, који је пореска глава; и да на њих двојицу има преко 12 дана ораће земље и кућу с плацем сем продатог имања на јавној лицитацији, —■ према чему по §. 471. грађ. пост. није им окрњено благодејање, које им се као земљоделцима штити. Из уверења види се и то: да тужилац Бранко има и сина Живана, за кога је такође тражио речени остатак земље иоднев за истог и крштеницу о годинама старости, — но како се из крштенице види, поменути је Живан малолетан и то како у времену задужења очевог, тако и у времену вршене продаје, те му се као таквом и не штити законско благодејање предвиђено у одредби §. 471. грађан. поступка.® Са ових разлога одбио је тужиоца од тражења. Решење прво<Зтепеног с/да одобрио је Касациони суд 8. IV. 02. № 2857.

Код првог одељења тач. 4 а., и прве тач. правила Министра правде од 4. Фебруара 1874 № 354 има одлука Касац. суда од 12 X. 81. № 3708 и 20. V. 83. № 883. да се под именом земљорадника не разуме оианчар и столар.

Абаџија а доцније пандур, није земљорадник по одлуци од 5. XI. 83. № 2004.

И наднпчар не сматра се за земљорадника према одлуцп Касац. суда од 20. IX. 02. № 6670.

Није земљорадник који поред трговине ради и земљу али му је трговина главно и од ње живи по одлуци опште седнице Касац. суда од 9. IX. 99. № 6146.

Код првог и четвртог одељка тач. 4 а., има ова одлука, по којој у иаглавицу не улази и воденица. Тужилац Алекса М. у тужби, коју је предао суду 9. марта о. г. иод № 3349. навео је, да је начелник срески изложио јавној продаји 1. марта о. г. његово непокретно имање и то: његов шеснаести део воденице, а за рачун његовог дуговања Стани, удови Митра К. Ова је продаја незаконита са ових разлога: 1. Што га извршна власт при попису није позвала, да он одреди имање, које ће се у попис узети и продаји изложити, као што то наређује §. 466. грађ. суд. пост. 2. Што је противно наређењу §. 471. грађ. суд. пост. продана му напред означена воденица и ако, као земљоделац нема пет дана ораће земље, да му преко извршене продаје остане, —^ о чему је, за доказ, поднео уверење општинског суда од 7. марта о. г. № 348; и 3. Што је новеритељица Стана, по тач. 13. правила Господина Министра правде од 4. Фебруара 1874 год. № 354. (Зборник XXVI.) могла да одреди да му се воденица прода само у том случају, кад би она на исту имала интабулацију, а она њу нема, о чему је поднео интабулисано

уверење овог суда од 8. марта ов. год. № 3298. За овим је суд решењем својим од 22. априла тек. год. № 4139 а из разлога у њему изнетих решио: да се ова продаја, као неуредна поништи. Но по жалби туженог, Кацадиони суд примедбама својим од 23. авгудта 1902 г. Бр. 5778. иоништио је решење овог суда, са ових разлога: »По §. 466. грађ. суд. поступка, кад дужник на опомену власти неће да одреди, шта Да му се прода, онда му власт сама узима у попис имање. Према томе ; кад је и суд тако узео; јер тужилац Алекса по гласу цротокола од 30. септембра 1901 год. Бр. 9252 није хтео да одреди имање за продају, онда није могао на овај спор нрименити тач. 13. правила Господина Министра правде од 4. Фебруара 1874 год. № 354. (Зборник XXVI. стр. 14.) код §. 471. тач. 4. грађ. суд. поступка, док претходно не извиди, да ли тужилац сем продате воденице, има као земљоделац онолико имања, колико му закон заштићује и да ли у ово имање улази и оно, које је поверитељка Стана удова М. по заложеном уверењу у тужби Бр. 3348 интабулисала, на према томе, ако се утрди да тужилац нема више имања сем продате воденице, онда да оцени, да ли и воденица улази у имање, које закон земљоделцу штити и, ако пађе, да не улази, да оцени, да ли је према томе правилна радња туженог, што је узео у попис воденицу, а не заложно имање, које закон земљоделцу пггити. (< Усвојивши ове примедбе Касационог суда, као обавезне по §. 333. грађ. суд. поступка, суд је заизвиђај и решење овога спора по реченим примедбама одредио рочиште, на је по поновном расматрању овога спора репшо: да 'се тужилац одбије од тражења са ових разлога: „Да не стоји навод тужиочев, да га извршна власт није при попису позвала, да сам одреди имање за продају; јер се из његовог саслуглања на протоколу ,од 30 септембра пр. год. № 9252 и актима продаје види, да је он зват, да именује имање које за иродају одређује, но да он то није хтео учинити. Да не стоји ни други навод тужиочев, да је извршна власт, продајом ове воденице повредила пропис §. 471. грађ. пост. јер се воденица по IV ставу тач. 8. правила Господина Министра правде од 4. Фебруара 4874 год. № 354 код §. 471. тач. 4. грађ. суд. пост. не може убрајатн у оне зграде, које закон штити земљоделцу као потребне земљоделству. И најзад, да не стоји ни трећи навод, тужиочев, да је извршиа влает противио наређењу тач. 13. правила Господина Министра нравде од 4. Фебруара!' 1874 год. № 354. код §. 471. тач. 4. грађ. поступка продала му оно имање — воденицу —, на које. поверитељка Стана нема интабулацију; по поднетом интабулационом уверењу општин. суда од 2. октобра о. год. № 1763, кога је садржину потврдила надлежна полиц. власт, тврди се: да тужилац сем продате воденице има са својим задружним сином Миланом само још 9'/ ф