Полицијски гласник

СТРАНА 210

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 28

сматрати оиромашним само с тога, што у њему има мање богаства но у другом пределу. Суштина питања лежи у томе како је то богаство расподељено. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ТЕЛЕСНЕ ОСОБИНЕ ПРЕСТУПНИКА Питање да ли се психичке особине испољавају видним појавама одавно је привлачило пажњу мислених људи. Тежња да се нађу такви знаци расте све више, у колико више долазе до свести тешкоће, да се разјасни карактер једног човека. Свакидашње искуство, поред свега тога што се човек лако вара о правом мишљењу и осећању других, тражи допуну тога субјективног суђења објективним знацима. Тај проблем није још решен. Имена ЛаФатера, Гала 1 , Шмпурцхајма и Ломброза, као и разјашњавања рукописа, показују толике покушаје, различне ио начину, као и различне по вредности, да се нађу такви објективни знаци. Поред свега тога ми смо до сад врло далеко одатле да сазнамо поуздане споља-е знаке карактерних особина. Једно време била су сва напрезања узалудна, због процењивања нађених појединости. Ломброзова учења одавно нападају са више ватрености него објективности, и с правом се може о-многим његовим противницима тврдити да су они водили против њега огорчену борбу, немајућијасну слику о садржини његових учења. А то у осталом није ни сасвим лако, пошто је он многа своја тврђења промеиуо у току година. Али мени не изгледа да је оиравдано да му се баш због тога чини нрекор; неки непоуздан поглед уступио је место бољем увиђању. Али се ЈГомброзу не може опростити једна мана а то је јака ненритичност. Он употребљује тачна и брижљива мерења, анегдоте и пословице, статистичке податке и субјективие утиске, написе писане из дуга времена по зидовима тамница, поједина посматрања и појаве у масама, а при томе не разликује оштро између важног и неважног. У неговом најновијем делу налазе се многобројни статистички податци, који су без икакве сумње погрешни. Та непоузданост потиче у неколико из невероватне разноврсности његових дела, која чини да је ту дубока студија немогућна, а у неколико и из површног посматрања. А инак би му се неправо учинило кад би о њему човек судио само по његовим махнама. Он је тиме само својим противницима олакшао да њега и његово учење обележе као ненаучне.Садржину тога учења о урођеном ирестуинику с< схвата Курена (у свом делу Природна историја ирестуиника) највернији присталица у Немачкој, у ово неколико речи »Та хипотеза тврди да сви прави иреступници имају у себи одређен, узрочно везан низ телесних зна-

1 Гал никако није само један Фантаста, или каква велика варалица, као што су га многи покушали да преставе. Штд више он је стекао великих заслуга за унапређење анатомије мозга, које су заборавл>ене поред оправданих напада због љегове Френологије.

кова, који се антрополошки дају доказати и душевних знакова, који се психо-физиолошки дају доказати. По тим знацима ти људи чине један нарочити варијетет, карактеришу један особени антрополошки тип људског рода; и ти знаци гоне њиховог носиоца са неодољивом нужношћу да буду преступници, сасвим независно од свих социјалних и индивидуалних животних услова.® Ломброзо не одриче ни значај добивених особина индивидуе, ни социјалне утицаје, он не чини питање ни од страсних, ни од иригодних преступника, гш од нреступника из навике. Шта више у његовом последњем делу [Узроци и сузбијање ирестуиа) испитивање спољних узрока заузима највише простора, а анатомских особина &е11п^иеп1е па1о (урођеног преступника) скоро никако нема. Поред свега тога он се чврсто држи учења да од прилике 35°/ 0 свих преступника рођени су као ирестуиници и да они имају многих знакова који одступају од нормалног. Пре него што пређемо на тај задатак да испитамо тачност тог погледа, нарочито у његовом даљем развитку да човек ирестуиник (пото 6,еИп^иеп1е) преставља један особити и то атавистички тии, треба нам ,да прегледамо оно пгго знамо о телу и духу ирестуиник а. А то је тешко као што изгледа. Огромпа је-продуктивност управо на том нољу испитивања; поред брижљивих и критичких исиитивања шири се ту и дилетантизам; и у толико је теже добити јасну слику, што се ту ради о питањима која су веома заплетена. Ми немамо никакав канон нормалног човека, који би могао служити као мерило свих одстунања. Ми не можемо Немца одмах, без ичега даљег, упоредити са Италијаном. нити северног Италијана са јужним. Треба само један поглед па да се човек увери да се просечни тип Ломбарда или снажног и впсоког л.удског соја Ромање веома разликује од малог соја јужних Италијана. А с друге стране укрштање раса допринело је доста томе да чист народнп тип налазимо само појединце и усамљено. А то отежава одређивање тииа, с којим се може упоредити преступник. Осим тога нема једне тачне деФиниције шта се мора схвати као знак изрођавања. »као телесни знак наследног изрођавања (зИ^та^а ћегесШаШ) обично се сматра извесна мана развитка, која се често налази код лица која су то наследила. к гласи дефиниција Кренелинова (у његовом делу Психијатрија). Али је тепшо повући границу до које бисмо могли означити одступања развитка од области нормалнога. Са потпуним правом обраћа Неке пажњу (у свом делу Дегенерација, знаци Дегенерације и Атавизам) на то да све што је етнички условљено не сме се за дотични народ сматрати као знак изрођавања, појам »знаци дегенерације" мора се увек одређивати само по односу на време, место, старост и пол, и увек је потребна извесна величина одстуиања од просечности, Године 1899 тврдио је Ломброзо у свом делу Пови наирстци у изучавању

ирестуиника да је криминално антрополошка школа за неколико година испитала 54.131 суманутих, преступника и нормалних. Из обмл^а тог материјала пробрати оно што је употребљиво, веома је незгодно, јер резултати стоје често веома оштро у противности један према другоме. Али уираво на тој телесној области нису ни права систематска испитивања на расположењу. Поред свега тога ја мислим да је могућно, и без навођења многих појединости и бројева, добити један преглед о данашњем стању тих испитивања. (СВРШИЋЕ СЕ)

ГРАЂАНСКИ - 0УД0КИ П00ТУПАК протумачен начелним одлукама, одлукама опште седнице Каоац. Суда и одељења и одлукама управних власти прикупио и уредио Свет. ЈањиЋ Г<дава осамнајеста 0 извршењу пресуде $ 471(НАСТАВАК) 7 По спору Милутина Ч. противу Јеврема Ч, земљорадн. из Гунцата, за испуњење уговора о промени — трампи —, утврђено је одлуком опште седнице, да у оваквим споровима треба имати непобитна доказа, да ли и једна и друга страна добија и ио количини и ио каквоКи онолико, колико даје на другој страни. Првостепени суд одбио је био тужилачку страну од тражења са ових разлога: „Признањем парничара тврди се, да измећу њих постоји уговор о размени земаља § 632 гр. закона, али како тужени наводи, да нема довољно земље гш закону те да би могао закључени уговор о (размени) трампи извршити јер сем трампљене земље, нема још пет плугова земље, и како тужилац овај навод туженога признаје а не подноси никакви доказ-сведоџбу од општинске власти потврђењу среском полицијском влашћу да тужени има довољно земље по закону, те да би могао уговор иснунити; а сем тога како се из тужбе тужиочеве види, да је земља коју је тужилац дао у размену туженоме много мања од земље туженога, то се тужилац од овог свог тражења испуњена уговора о трампи земље на основу §471 тач. 10 гр. пост. има одбити.® Но, по жалби тужилачке стране Касациони суд (II одељ.) поништио је Апелациоу пресуду ЗО.Х1.94 из ових разлога. »Смисао овога законскога наређења тај је, да се земљоделцу не може продати за извршење пресуде нити пак да га сам може отуђити онолико земље, колико му овај законс-ки пропис штити, у тој цељи да земљоделац не би остао без земље, а не да не може своју земљу и трампити. Да се овај законски пропис има овако разумети, види се још-и из правила Г. Министра Правде, од 4 Фебр. 1874 год. № 354 зб. XXVI стр. 14, која су прописана ради изаршења закона од 4 декембра 1873 год.