Полицијски гласник

БРОЈ 28

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 211

Г. Министар Правде. руковођен без сумње, економним и привредним обзирима допустио је у тач. 10 својих правила да земљоделац може, свакако у цељи груписања свога непокретнога имања, учинити промену и са оним имањем, које му закон штити од продаје, ако само суд у напред има непобитна доказа, да земљоделац на другом месту добија онолико земље, колико на једној страни даје, илп бар да у оној вредности добија на другој страни, у коликој ову на једној страни даје. Па како се из протокола рочишта ЈУ« 9632 види, да и сам тужени признаје, да је земља коју му тужилац у размену за његову даје, много већа и роднија од његове, онда је према наведеном суд погрешио, кад је тужиоца одбио од тражења да се тужени судским путем примора на извршење уговора промеее. Првостепени суд није усвојио ове примедбе, већ је дао ове противразлоге, мимо оних у пресуди. „Не стоји разлог Касационог суда да »и сам тужени на протоколу рочишта № 9632, признаје да је земља коју му тужилац у размену за његову даје много већа и роднија од његове, — већ на против тужени на протоколу рочишта № 9632 навео је, да је земља његова — туженога два пут већа и роднија од тужиочеве земље, а и сам тужилац у тужби № 2740, при којој је и на рочишту остао признаје да је земља, коју је у размену од туженог узео за своју земљу побољшана десет пута више, но што је била; а на против, да земља његова — тужиочева — коју је тужени у размену дао није ништа нобољшана; па једно с тога, а друго и за то што тужилац ничим нијв ио § 118 гр. аост. доказао, да је ирема § 635 грађ. зак. од своје стране уговор, кога исиуњење тражи, исиунио, а то је. да је своју земљу коју је у размену дао уступио туженоме у својину, или да је готов да то учини.® Општа седница К. Суда 4.11.95 год. № 727 одржала је први део примедаба свог одељења, односно извиђаја, да ли и једна и друга парнична страна добија и по количини и по каквоћи онолмко, колико даје другој страни, као на закону основане, а да не стоје противразлози првост. суда.

Да сведочанство о наглавици треба да поднеое парнична страна, а да ово не тражи суд по званичној дужности, потврђује ова одлука. * »Погрешно је суд примио уверење суда и одбора општине самаилске у акту № 4182, које је оверио и начелник среза ж. 17. Фебруара 1У03 год. № 2161 , о имовном стању масе умрлога Уроша, јер по та.ч. 4. §. 471. грађ. суд. пост. и правилима г, Министра правде код поменутог§ 471.грађ. пост. тражи се тачком 11. ових правила, да оваква сведоџба буде иотврђена среском иолициском влаихћу, којаје дужна такође иретходно известити се о истинитости датог сведочанства »Поменуто уверење суда потврдила је среска власт на јемство на њему потпи-

сатих одборника. зато ово уверење не одговара наведеној тачци 11. поменутих правила и према томе првостепени је суд погрешио, кад је своју одлуку донео на основу овог уверења, већ је требао, у смислу расииса г. Министра иравде од 1. децембра 1886 године бр. 5258 , (Збор. 42 стр. 310), да изиште од тужилачке стране друго уверење, које би одговарало наведеној тачци 11. иравила С тога је Касац. суд 5. VIII. 03. № 4536 поништио решење првост. суда. којим је тужилачка страна одбијена од тражења. Ова одлука упућује и на то, како треба да је оно потврђење полициске власти.

У овом смислу, да сведочанство о наглавици треба да иоднесе иарнична страна, донесене су одлуке под № 11308 02. од 28. I. 03. и од 12. II. 03. № 47. Противно мишљење, да дакле сведочанство наглавици треба да тражи власт по званичној дужности, заступљено је у овој одлуци. * Сима Ђ, тужио је суду Михаила Д. ср. писара, што је продао све имање за дугове неоставивши му онолико земље, колико је закон земљоделцу одредио; и тражио је, да се поништи ова продаја, његовог имања. Тужени се бранио, да тужилац није земљоделац него механџија, те да се на њега благодејање законско о остављању земље не простире. Првостепени суд одбио је тужиоца од тражења са разлога, што није доказао, да је земљоделац. По жалби тужиоца Касациони суд 5. августа 1882 год. Бр. 2248. уништио је ово решење из разлога: »По замени тач. 4. §. 471. граћ- пост. од 24. децембра 1873. год. и правила г. Министра правде од 4. Фебруара 1874. г. Л« 354. (Збор. XXVI. стр. 14.") : кад се за извршење пресуде узима какво имање, које по својој природи припада земљоделству, иолиц. власт, која иоиис чини, дужна је уверити се, да ли се то лице — чије имање узима у аоиис — сматра, ио закону, као земљоделац, иа у случају, ако се исто лице сматра за земљоделца, онда да ири вршењу иоииса има на уму иоменуту замену тач. 4. §. 47 ј (. и иоменуто иравило г. Министра иравде. Према наведеноме суд је иогрешио, што је молиоцу ставио у дужност, да он доказује како је земљодслац и како се на њега има ирострети иоменута замена четврте тачке. па према овој погрешној поставци нашао, да жалилац није то доказао: да се он, по закону, има сматрати као земљоделац.® У овом су смислу и одлуке Касац. суда № 2127. од 9. III. 1899. и 13.1. 03. № 10921. 1902 године.

Да сведочанство треба тражити по званичној дужности и да тужени не може да оверава ово уверење, показује нам ова одлука. По тужби Петра И. противу Љубомира Д. среског писара, за поништај јавне про-

даје, првостепени суд примио је за доказ сведоцбу о наглавици у којој није била означена величина окућнице а и коју је — сведоџбу—оверио тужени , па је решењем од 6. новембра прошле године № 48234 одбио тужиоца од тражења. Но по жалби тужиоца, Касациони суд поништио је ово решење 21. II. 03. год. № 566 из овог разлога: »11о §. 471. тач. 4. грађ. пост. закон штити земљоделцу поред осталога и кућу са окућницом до једног дана орања. Уверење суда општине мишљ... у акту Ј\6 48234 не одговара предњем законом пропису, јер у њему није казано: колика је окућеница, а сем тога што је у име полиц. власти оверио тужени Љубомир, који је као парничар интересован, јер брани свој рад и продају а то није могао да учини. Препоручио је суду, да у смислу расписа г. Министра иравде од 1. XII. 1886 год. № 5258. (Збор. 42. стр. 310) по званичној дужности прибави друго потпуно уверење.« Полициска власт дужна је прво да се увери о истинитости издатог сведочанства, а не да ово потврђује на основу казивања одборника, по овој одлуци. * Димитрије Ст. зем. из Р. тужио је Јеремију К. среског писара и тражио је, да се понипгги продаја његовог имања коју је тужени извршио 10. марта 1903 године: а; што није саслушан шта одређује за предају; и б; што попис није извршен по закону као а оглас; и в; што нема довољно земље — § 471 грађ. поступка. Првостепени суд одбио је тужиоца од гражења, узев да је актима продаје утвр1)впо да не стоји ни један од наведених основа у тужби, а уверењем општ. суда и одбора које је потврдила и полициска власт]утврђено је, да тужилац има довољно земље по закону. По жалби туженога Касациони суд у свом III одељку размотрио је акта и решење првост. суда од 14. Марта 1903 г. № 6589 па је 6. Јуна исте године № 3988 поништио решење првост. суда са ових разлога. Према тач. 11 под а; и б; правила Госп. Министра правде од 4. Фебруара 1874 год. № 354 (Збор. XXVI стр. 14) ако би земљор. или онај, који се по овом закону за земљ. сматра, хтео какво имање да прода дужан је: а: да докаже сведоџбом изданом од кмета и три општинара његове општине, да он има преко отуђујућег имања још пет плугова земље и кућу с плацем. б; ово писмено да буде потврђено среском полициском влашћу, која је дужна такође претходно известити се о истинитости даног сведочанства. Према распису истог Министра од 1. Децембра 1886 год. № 5258 (збор. 42 стр. 310) судједужан по званичној дужности да тражи ову сведоџбу у свима споро-