Полицијски гласник

ВРОЈ 28

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 213

рећи: Видите, господине саветниче, како сте ви поверл.иви? Да је ко непоштен видео оволики новац на столу? Одлучи се на један пут да се врати и да одигра комедију са нарочито скривеним новчаницама. Али после неколико корачаји застаде и окрете корак другим пу•гем. Не, немогућно је! НеКе му се поверовати у истинитост причања или ће се највише узети да га је на мах сустигла грижа савести. Помисао, да ће са једне своје невине збуњености, са једне глупости са тешким последицама, изгубити сву лепу будућност, пекла га је као живо угљевље и доводила га скоро до лудила. Маши се за џеп и помисли да се ма на какав начин отресе тога проклетога новца. Али зар неће и поред тога остати довољно подозрив и можда једини осумњичен за ту крађу? Би^е осуђен на основу индиција и узеће се даје новац где год прикрио. А шта ће ујак на то рећи? Шта тек његова сирота мати, чија је он дика увек био ? Њен једини син, њена потпора, њен АлФред обичан злочинац! Та му помисао заледн срж у костима. Стид и срам од његовога недела отераће сироту жену пре времена у гроб. А хоће ли моћи уверити људе и поред свих несрећних стицаја околности, да је невин? Не, свако ће сматраги његово причање као бајку. Колико је тако журио није ни сам знао. Није знао путе и богазе у Берлину, а ишао је слепо по улицама, час лево, час десно. Страховит догађај и прекрет у његовом животу! Место да постане угледним трговцем, постао је противу своје воље злочинцем, па и ма да је све силе напрегао, није могао наћи средства да створи пута и начина да ова ствар постане као да је није ни било. Проклињао је час када је помислио и да се дотакне новчаница, ироклињао је свој нови положај, проклињао је цео Берлин, који га је увалио у несрећу. 1Л1та би сада дао, да је могао бити у Елбингу, у својој малој канцеларији! Преморен већ, најзад застаде. Ноге му отказаше службу, а глад га стаде морити. Мора да је много сати тумарао. Погледа око себе. Приспео је у један пуст северни део вароши, у Фабрички и раденички кварт. Застао је на једном уличном ћошку и гледао преда се у ништа. Сигурно се већ одавно сазнало у полицији да је нестало новца Балмановога, и сада га она с грозничавом жудњом тражи. У том му се пробуди на један пут нагон самоодржања. Било је јасно да га неће лако наћи ако се сам не изда, погито га у Верлину није познавало ни пет људи, а ФотограФије његове немају, па чак ни код куће у Елбингу. Добро! Кад је већ свирепом судбином постао злочинцем, онда ће и даље да живи као злочинац. Али одмах се ману те мисли. Не, никада! Онда је боље да учини крај своме проклетоме животу! Како би могао живети као злочинац ? Бегство је било немогућно, то је и сам увиђао. Полиција је на свима станицама без сумње на највећој опрези, а издао би се одмах и тиме, чим би покушао да мења новча-

ницу од хиљаду марака. Свога новца имао је врло мало код себе. Већ је читав сат сгајао ту на ћошку и тужно гледао преда се. „Добар дан, господине Клере!« чу на један пут глас покрај себе. Ужаснут, прену се он и погледа у човека који га је ословио. Тај добро развијени човек спусти руку на раме Алфредово и рече му, да га у име закона лишава слободе. »Ви сте, свакако, АлФред Клер, из Елбинга?" упита полицијски агенат. »Да, ја сам тај,® одговори притвореник тоном човека, кога сте упитали колико је сати. »Одмах сам помислио! Већ вас пола сата посматрам као младића, који се по опису потернице потпуно слаже! Зелени, филцани шешир са пером позади не носи ни један Берлинац." АлФред је Клер на један пут иостао равнодушан и апатичан. Као да се то по себи разумевало, ишао је он поред чиновника, који после неколико минута заустави једне затворене кочије и уђе у њих са својим притвореником. »А где вам је новац?« упита чиновник кад су пошла кола »Не говорећи ни једне речи, маши се Клер у џеп и предаде чиновнику свежањ новчаница. Овај га погледа за тренутак чудновато а за тим одмах поче бројити новчанице и одану. Сума је била потпуна, те му је била сигурна добра награда. Када су приспели у полицију, Клер буде затворен у једну малу ћелију. Казали су му да ће га мало допније саслушати. Када је брава шкриинула, седе АлФред Клер на једину столицу и погледа горе на прозор са решетком, кроз чији је отвор улазио оштри зимски ваздух. И тако се његова судбина много брже испунила но гнто је мислио! Будућност му је била јасна. Три године затвора биле су му сигурне, а могу бити и пет. По цртама на лицу видела се на њему ледена мирноћа и одлучност. Полако скиде своју кравату и по том крагну. Узе своју кончану, шарену џепну мараму, поцепа је и направи од ње омчу. За тим приближи дрвену столицу под отворени прозор и обеси се о гвоздену решетку

ЖЕНИЈАДНИ поднцдјац Д^ошз ЈасоШо*. ■ 9 I. Нестале!! Тај ју је поглед из нрва доводио у забуну, од њега је она осећала такво некакво мучење које није умела себи објаснити, а од чега се није могла никако отети. Сјај његових очију који љапгги као брунирани челик, чињаше јој се да је привлачи и да продире до дна душе јој, а одмах за тим обузмејје нека обамрлост, која као да ништи њено биће и престаје тек онда кад она није више иод утицајем оних магнетичних зрака, које сипају очи преосвећеника.

Док међу тим, Ангеран још не беше ништа учинио да окуша своју моћ магнетичног привлачења над лепотом девојком. Једнога лепога дана, кад је Пасторе, очи у очи, објашњавао своме ђаку тајна дејства Милости, он опази одмах да га Клотилда, укочена погледа, некретљивих црта на лицу, не слуша више; ухвати је за руку и познаде да се налази у потпуном хипнотисаном стању, или да сомнабулистички спава. Један похотан дрхат обузе све његово биће и бедник, определив прво колико то стање треба да траје, баци се на дражесно тело младог невинашца од кога учини употребу како је хтео. Лако је погодити ресултат : после неколико дана устезања Преосвећени хипнотиса дете и ули му жеље најопсенарније вештине да јој услади ту ствар како би од ње постало једно радљиво оруђе испуњено похотом. И чудна ствар доиста: ово дете, које се беше проституисало исто као и Месалина, за све време док се је налазило у изнуђеном спавању, могло је се такмичити са најизвежбанијом курвому вршењу онога скареднога посла, —- постајаше, кад се пробуди. млада невина девојка, чиста и непорочна како у погледу жеља, тако и у погледу мисли; она се није апсолутно ничега сећала; пет минута пре тога она се грчевито увијала и страсно ломила у калуђерову наручју, који је беше распалио до беснила; повраћена к себи, пак, није осећала ни мрве сумње о улози коју је одиграла. Каква ужасна моћ! Не иде она само дотле да буде потпуни господар вашега бића само за време успаваности; може да вас надахне дужношћу да чините нешто што се противи вашој природи п да вас принуди да то извршите у одрећени час и ако сте се повратили к себи. Слободна воља враћена вам је у свему, изузев за оно што вам је сугестијом наређено да учините и после пробуђења и у немогућности сте да се чак сетите и лица које вам је то удахнуло. Протекло је већ више месеца од како греши Преосвећени са Клотилдом, кад једном, случајно, да узме неку књигу из библиотеке свога претпостављенога, Ангеран откри све, јер их затече у сред њихова опсенерна задовољавања. Млади је калуђер само то и чекао, те да једном прекине своја устезања, јер он беше толико залуђен Жакелином, да је само усиљавањем господарио собом, те истога дана нриреди пад јаднога детета истим средствима, којима је Првосвештеник обррио њену сестру. И од тада се обе наказе бацнше у безгранично засићавање својих страсти. Страшно ! ПроФанисати детињство, навући та тела невиних и несвесних девојака, да врше све скаредне радње са ванредном развратном вешгином; шта више, преобратити их сугестијим у заносне баланткиње' у неваљалице које су стално жедне стиднога миловања — зар такав злочин не заслужује сто пута смрт ?... Казна још и сувише благ за таква наказна дела.