Полицијски гласник

СТРАНА 218

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 29

штовање закона, како од богатих тако и од сиромашних, доводи у сумњу своју моралност. Лукас даље износи, да су поједине врсте злочина својствене искључиво појединим периодима цивилизације. Тако, н. пр. штампарски преступи умножавају се са напретком штампарија, банкроства и ФалсиФикати са напретком трговинеи индустрије. Генералишући ову опсервацију писац долази до закључка: да су злочини који имају за предмет ствари много чешћи у земљама напредним и богатим него ли у земљама назадним и сиромашним. На овај начин цивилизација директно потпомаже развитак ових злочина. Економски положај злочинаца у Белгији испитввао је озбиљно Стевенс у свом делу „ ЗаТвори Келијски у Белгији « (Брисел 1878). Од сто осуђеника у централним затворима, по његовом тврђењу, били су: Материјално добро ситуирани 1 % Материјално нешто мало ситуирани 11 од сто, Сиромаси који нису имали никакве друге материјалне потпоре изузев прихода од рада 88%Писац, даље, истиче нагло умножавање популације казнених завода у времену економских криза и велике цене хлеба. — Помислите, узвикује он, да у затворима има 4000 Белгијанаца, који у њима неби били да није било ове околности (увећавање цене хлеба), потпуно независне од њихове воље. Констатујући, да међу осуђеницима има 70°/о нежењених, и признајуКи да је њима много лакше издржати борбу у животу но жењеним, — писац се пита: да ли целибат није последица и доказ непотпуног физичког и моралног развића, незнање заната? и т. д. У своме Покуилају о казнама и казненом систему. Агоцету увршћује међу главне узроке злочина неједнакост друштвену, која се развила у нашем друштву. Разлог због кога су преступи много ређи у редовима богаташа него ли у редовима сиромаха лежи, по њему, у лакоћи помоћу које први задовољавају своје жеље и страсти, док сиромаси ово могу постићи само помоћу злочина. * * * Поред чисто научних студија, изложене криминалне теорије, као моћно интелектуални Фактор, привлачиле су на себе пажњу и највећих песника и романсијера, као што су: Данте, Тасо, Африери, Шилер, Виктор Иго, Достојевски, Балзак, Зола, Манцони, Кроноткин и многи други. (СВРИЈИЋЕ СЕ)

ТЕЛЕСНЕ ОСОБИНЕ ПРЕСТУПНИКА (СВРШЕТАк) Од поглавитог су интереса мозак и лобања ; мозак као седиште психичких Функција, а лобања због тога што се по њој

може судити о величини и изгледу мозга. Мозак је тако компликован орган, да би врло тешко било одредити границе нормалнога. Па и оно што је ту најспољније од свега, тежина, веома је колебљиво. Као границу норме узео је Велкер тежину мозга од 1388 грама. Док су многи зкатни људи имали у велико теже мозгове (као што су Тургењев, Бајрон, Шилер, Волга и други), дотле други не мање даровити људи имали су много мању тежину мозга (на пример Данте, анатом Делингер Гамбета); најтеже мозгове, које је Б ишоф сам посматрао, имали су обични и непознати радници, а не давно је нађено код једног идиота да му је мозак тежак више од 2000 грама. То је најбољи доказ да нису величина и тежина мозга од од значаја него његов склоп. Склоп мозга показује у здравом стању веома разноструке варијације, које јако отежавају суђење о вредности видних одступања. Али осим тога и нормалан склоп можданих вијуга не доказује ништа о духовном здрављу. При спољне потпуно нормалном склопу налазимо по некад тешке промене мождане коре, које се не слажу са психичким здрављем. Често ни при секцији не налазимо ни макроскопски ни микроскопски поремећаје, где је у животу иостојало тешко душевно обољење. Ја на то нарочито ударам гласом због тога, што честопостоје заблудие преставе о резултатима секција. Ми истина можемо секцијом а нарочито микроскопским испитивањем мождане коре, по некад, са сигурношћу утврдити болест, али се не може потпуно одређено утврдити здравље мозга. Значај одступања у конФигурацији мозга по Бенедикту, Мингацинију и др. у томе је што, у домашају варијационе ширине, мождане вијуге код преступника показују много чешће атапична и атавистичка образовања, него код нормалних индивидуа. Тим одступањима се у новије време нарочито занимао руски анатом Сернов; његови закључци зкслужују највећу пажљу, јер он одавно специјално изучава мозак. Он побија већину описаних аномалија, доказујући да се оне истина чешће налазе код преступника него код чистих људи, али да их треба сматрати још и као варијанте нормалног типа вијуга. Сернов тврди да та комбинација вијуга »врло живо опомиње на односе код микроцеФала и извесних преставника у реду животиња и већ одавно ужива глас атавистичког појава." Сва друга одступања у мозгу и лобањи Сернов или сасвим одриче, или им не даје вредпости. То важи пре свега за релативно ма.и/ чеону кост или, тачније казано, за онај део чеоне кости који покрива велики мозак. Сернов иотвр1)ује тај Факат да средња величина тог дела лобање код нрестунника заостаје иза средине величине код онога који није преступник. Још једно даље тврђење Ломброзове школе признаје и Сернов тако исто као тачно. »Релативно јак развитак скелета лица, од чега долази арогнатизам (јако напред истур-ени делови лобање који чине лице) и забаченост чела назад.« Та одступања могу се лепо видети из оба на-

црта, које овде износимо. и које смо узели из Курелине књиге. # Из ове табеле види се колико су честа та одступања; у тој табели ја сам поред Курелиних навода навео и Берова рачунања. прогнатија јаке чеоне шупљине забачено чело

Курела 3641

случај • •

12,6%

11,8%

7,9%

Бер 968 слу-

ча] • • • •

20,4%

3,2%

4,7%

Ја сам намерно навео та два аутора једног поред другог; Курелу који годинама важи као ревностан и даровит присталица Ломброзов чија учења заступа он у Не-

мачкој, и располаже необично богатим знањем литературе, — и Бера, који је као

противник учења о урођеном преступнику необично брижљиво основао своје гледиште, својим сопственим испитивањима. И Бер дакле потврђује да често бивају нађења одступања скелета. Угао важи као мера забачености чела угао ђхп као мера прогнатије, која се види с поља у јако наиред истуреној горњој вилици и косом аоложају зуба на поље. Са тим аномалијама налази се већииом заједно и јак,о истицање лукова обрва. Обим лобање често је био предмет подробних испитивиња. Бројеви Кнехтови (у његовој студији о ширењу Физичке деге-