Полицијски гласник

БРОЈ 29

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 219

нерације код преступника и односима између знакова дегенерације и невропатије.) добијени мерењима на 108 затвореника, и Берови бројеви истина одотупају једни од других, али се из њих може видети да код нреступника нису ретке необично мале и необично велике главе. Међу 1214 осуђених нашао је Кнехт и то да 2°/ 0 имају изразно Хидроцефални склоп главе, дакле оне Форме, која показује болесне процесе у прво доба развитка. Колико год се пута уносила каква нова област у криминално антрополошка испитивања, понављала се иста игра. Прво настаје тврђење да је једна одређена Форма одступања карактеристична за преступника; за тим се наводе накнадни докази да се слични појави налазе и код оних који нису преступници, и најзад остаје тврђење, да се те аномалије свакојако налазе нешто чешће код преступника. С тога би одвело бескорисним понављањима кад бих хтео за многобројне друге телесне знакове дегенерације наводити у појединостима супротне резултате. Најважнији телесни знакови изрођавања, на пример арекибројни арстина рукама и ногама, ненормални аоложај и склоа зуба, ненормални аолни органи, неједнак развитак телесног склоиа и т. д. сва та обележја налазе се и код здравих. Она су у толико многобројнија што се више приближујемо дегенерисаним душевно оболелим. Између обојих стоји арестуаник. И најревноснији и најодлучнији противници Јомброзови не одричу да знаци изрођавања нарочито се често појављују код преступника. Тако се изражава и Неке, у својој студијп Дегенерација, знаци дегенерације и Атавизам. „Нама је допуштено само да укажемо евентуално вероватну мању вредност носиоца дегенерационих знакова, и ништа друго што би вредно било за утврђење какве дијагнозе." Толико као Неке ја небих ишао у оцењивању једног преступника. Ја мислим да се ни из далека не треба користити дегенерационим знацима, ни у најизражнијој Форми њиховој, да се једном лицу тиме поузданије припише кривица. У осталом што није допуштено код појединог преступника, може имати важности у опште. То гледиште заступам ја с Бером, који, поред све своје опрезне критике, мора допустити да „Абнормитети простије и теше врсте долазе код преступника појединце или у већем броју и то често; и кад ништа специфичко на себи немају, они су ипак докази о ниској вредности њихове организације.« По томе се управо не треба чудити што мећу преступницима налазимо тако много телесно ниске вредности; пре би морало изазвати наше чуђење кад би било противно томе. Јер највећи део преступника долази из кругова, у којима су се одомаћиле невоља и беда; у којима се жене, за време трудноће, само оскудно хране, а често у опором раду морају трошити своје снаге; по томе је будући човек још у клици отрован пијанством и болешћу родитеља. Против тога не може се износити то, што је сиромашно становништво још у стању било да да телесно

способну војску. Не изрођавају се сви код којих се претпоставља дегенерација; не сви, али многи. Порекло преступника доказује тај Факат, да се рекрути преступности најчешће налазе међу децом шгјаница и душевно оболелих, међу најсиромашнијим сиромасима; то је специФички карактер преступу својственог појава.

ГРАЂАНОКИ - 0УД0КИ П00ТУПАК протуманен нанелним одлунама, одлукама опште седннце Касац. Суда и одзљења и одлуша управних власти прикупио и уредио Свет. ЈањиЂ Г<дава осамнајеста 0 извршењу пресуде § ^1. (НАСТАВАК) 8 Са наведеног а на основу § 325 гр. суд. пост. Касац. суд ништи горњу пресуду Апелац. Суда и препоручује му, да по овим примедбама и закону уради и да приликом даношења нове пресуде оцени: а; Облигацију, нриложену белешци бр. 14817; б; Уверење еснафа болтаџиског-бакалско-бојаџиског Бр. 20 приложено белешци Бр. 14817; в; Уверење порезника; и г;Меницу — прилоге белешциБр. 13610, — јер ови докази нису цењени, а треба их ценити према § 305 тач. 7 гр. суд. поступка 1 '. Апелациони суд примио је ове примедбе и урадио што је требало према њима.

Касациони суд упутио је првостепени суд, да оцени : је ли сведочанство о наглавици из времена задужења, као и да ли одговара тач. 11 правила код тач. 4. а, овим примедбама од 22. VIII. 03 № 5319.

»Погрешан је навод првостепеног суда у овоме решењу, да тужилац Владислав. према наређењу тач. 4 § 471 гр. суд. пост., "није питан о томе, шта од имања свога одређује за продају, и са тога разлога уништио ову јавну продају, кад се. на против, из акта лродаје види, да је тужилац Владислав 7. јула 1899 г. Бр. 6734 код иолициске власти, на протоколу, одредио за попис земље зв. »Руштавац« под висом и » Белег код крушака % те на тај начин не стоји наведени разлог у решењу прв. суда. Зато Касац. суд на основу § 325 гр. суд. пост. ништи горње решење тога суда, препоручујући му у исто време, да оцени и поднето уверење тужиоца у акту Бр. 10242 1902, којим се констатује, даје21. Марта 1884 год. пок. Милан био сам и да је имао довољно земље ао § 471. гр. суд. аост., — као и да ли ово уверење садржином и формом својом одговара у свему иравилу Министра Правде од 4. Фебруара 1874 год. № 354 (Збор 26 стр. 14 — додатак тач. 4 § 471 гр. суд. пост.), — па затим нека суд по овим примедбама и даље по закону поступи".

Тражено сведочанство о наглавици из времена отуђења и то ао званичној дужности у спору Лазара Д. противу Драге жене Андрије М. због својине, по примедбама Касационог суда од 6. Маја 1902, № 2942. Ево тих примедаба. * „Кад тужилац на белешци № 34420 наводи, да као земљорадник нема довољно земље по закону, то је суд дужан, у смислу правила код § 471 грађ. пост. и расписа Министра Правде од 1. Дец. 1886 године № 5258 (Збор. 42 стр. 310) ао званичној дужности претходно да прибави уверење: да ли је тужилац у време отуђ>ња имао довољно земљо, пли добио онолико земље, колико је отуђио, или бар у тој вредности, па п то при изрицању пресуде да има У виду«.

Сведочанство о наглавици треба да је из времена продаје, према овој одлуци. Среска власт јавила је суду, да је продала имање Косте А. за наплату више потраживања и имање уступила Алекси М. за 5000 дин. По исплати иорезе и првог интабуланта претекло је 933-49 дин. и за ову суму примила је од купца као другог интаб. повериоца квиту у смислу § 483 грађанског поступка. Међу тим, дужник се бранио да је земљорадник и да му није требало продати све имање, већ да му је требало оставити онолико имања колико закон штити. На ову преставку суд је изискао сведочанство у смислу § 471 грађ. пост. и правила Министра Правде код овог §-а, а кад је овим утврђено, да Кости није остало ништа од имања, и да је у време ародаје био земљоделац, суд је решио 11. дец. 1901 год. № 15122 да се пише полиц. власти да од купца Алексе наплати 691-30 дин. колико према укупном износу површине продатог имања у 27'45 хектара и излицитираној цени у 5500 д. — износи вредност шест дана продатог имања, и наплаћену суму преда Кости. Но по жалби купца, Касациони суд поништио је 28. Маја 1902 године под № 4452 горње решење са ових разлога: »Само се оно може наплаћивати без судске пресуде, што је побројано у § 465 грађ. пост. а тај случај овде није. Питање, које дужник Коста истиче, спорне је природе и не може се по § 303 пом. пост. расправљати решењем, већ у спору пресудом. Према томе суд је погрешно наредио да се од жалиоца Алексе наплати 691'20 дин. без пресуде и предаду дужнику Кости, него је требало да узме реч на ово тражење од жалиоца, па оцени које је страна јача у праву па слабију упути на спор. По овоме је суд саслушао повериоца и купца Алексу и кад овај није одобрио тражење дужника Косте, јер овај није земљоделац, онда суд решењем од 16-ог Новембра 1902 год. Л« 14950 упути купца Алексу на парницу сматрајући да је дужник Коста јачи у праву, јер његово тражење проиелази из самог закона — тач.