Полицијски гласник

СТРАНА 220

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 29

4 § 471 грађ. пост. и што је утарђено званичним извешћем у акту под № 10023 да је дужник Коста био земљоделац и у времену продаје. Но по жалби купца Алексе, Касациони суд поништи и ово решење 15. бебруара 1 903 год. № 151 са ових опет разлога: »Кад је жалилац Алекса као заложни поверилац примио од полиц. власти новац, добијен за продато имање дужнога Косте, онда је суд погрешно узео, да је Алекса слабији у праву и упутио га на спор да докаже како дужник Коста није земљоделац, већ је требао Косту да упути на парницу, јер се извешћем у акту, на које се суд у свом решењу позива, не доказује, да је Коста земљоделац пошто исто није онако, као што се то тражи тач. 11 правила Министра Правде код § 471 гр. поступка". У овом смислу гласи и одлука под № 9263 исписана код овог §-а. И по тој одлуци треба да је сведочанство из времена закљученог уговора о куповини и продаји. * Овакво мњење заступљено је и у пресуди Апелационог суда од 9. Марта 1904 № 10 37 у спору Петра Г. противу Милутина У, за издање тапије. * Ова опет одлука показује, да еведочанство о наглавици, треба да је из времена кад се врши аренос, а не из времена закључене погодбе о куповини и продаји. Ево те одлуке. • »Кад тужилац тражи извршење уговора о куповини и продаји непокретног имања, — онда је суд. према распису Министра Иравде од 1. децембра 1886 г. Бр. 5258 (36. 42 стр. 310) код тач. 4 § 471 ир. суд. пост., — позван дужношћу да заштићује земљоделцу закони део, требао да тражи прописно уверење о количини продавчевог имања и то из времена кад се врши аренос у смислу § 294 гр. зак., а не из временл, када је уговор о иродаји и куаовини закључен, јер би се тим начином у свако доба могло изиграти оно наређење из § 471 гр. суд. поступка«. Овакве је примедбе дао Касац. суд 10. авг. 1902 год. № 4950 ио спору Милоша В. противу Мијаила Ј. за издање тапије. * У овом смислу има иједна одлука од 10. Јануара 1901 № 259 I одељ. којом се тражи да земљорадиик има наглавицу у време иреноса тапије. ма да је у време закључења уговора имао нлглавицу. * Како треба да гласи потврђење полициске власти на сведочанству о наглавици казују одлуке под № 3989 и 4536 које су напред исписане. * Да потврђење полицијске власти на сведочанству о наглавици, не треба да је основано на исказу кмета и она три оиштинара, веК да ова треба да се изве :ти о истинитости даног сведочанства, утврдио је Касациони суд, како у исписаној одлуци под № 3988 тако још и у одлукама:

од 28 јануара 1903 № 11308/ О2 (II одељење) и 13 Фебруара исте-1903 под №47 и № 82 од истог дана (III одељење) 1 . Под „ задругом « о којој се говори у тачци 11 правила под в,, не рачунају се синови, према већ исписаној одлуци под № 9263. * Према исписаној одлуци под № 2857 право на наглавицу нема и младољетни син.

Само сведоџба издата у смислу тач. 11 правила код § 471 доказ је о имовном стању и занимању дотичног лица, а ие и сведоџба друге власти, према овој одлуци. По тужби Тодора К. из Гор. М. противу Косте К. среског писара за поништај продаје, тужилаи је поднео уверење пореског одељења № 1148 да му као земљораднику није остало довољно земље. У току извиђаја, суд је добавио и од полиц. власти уверење, да тулшлац има довољно још имања, па је туашоца одбио од тражења узев, да се из извешћа среске власти под № 5004 датог по тражењу (овог) суда види, да тужилац има у кући само једну пореску главу и да поред кућњег плаца има 2.88 хектара а то је више од 5 плугова земље — §471 гр. пост. Но по жалби тужиоца Касац. суд поништи ово решење 14.УШ.02 № 5475 са ових разлога. „Извешће начелника среза Нишког од 12 марта 1902 г. Бр. 3872 (вд акт под Бр. 5004) није могао суд узети као доказ о имовном стању (количини земље) тужиочевом, јер према тач. I 1 правила Министра Правде од 4. Фебруара 874 год. Бр. 354. (зб. XXVI стр. 14) код гач. 4. § 471 гр. с. пост. као доказ о количини имања земљоделца, служи једино уверење дотичног оаштинског суда са одбором чију садржину мора оверити аолициска власг на основу свог сазнања. Према томе и у даном случају суд је по службеној дужности требао да ирибави овакво уверење, па тек на основу тога и осталом извиђеном стању ствари, да своју одлуку донесе." Првостепени суд усвојио је ове примедбе и кад је добавио уверење у смислу тач. 11 правила Министра Правде код тач. 4 а., бр. 471 гр. с. дост. решио је да се тужилац одбије од тражења ношто је добијеним уверењем утврђено, да је тужиоцу сем продате земље остало још онолико, колико треба, по закону. Ово је решење одобрио и Касационп суд 16 анрила 1903 год. Л» 2280.

Да ли власт треба по званичној дужности да прибавља сведоџбу о имовном стању и занимању дотичне особе, или треба само да пази да се без овакве сведоџбе не расправља питање већ да тражи да сама странка набавља и подноси овакову сведоџбу, — иоказује сам распис, па како се врло често примењује, кад се расправљају питања на основу ирописа из Главе

') Прочитати чланак »Какво треба да је иотврЈјвње* у Бр. 33 Полицијсног Гласника за 1903 год.

осамнаесте и деветнаесте грађ. судс. пост. то ћемо га доноти у целини. Распис Министра правде од 1 децембра 1886 № 5258 (збр. 42 стр. 310) гласи. »У тачци 11 од правила од 4. Фебр. 1874 -е године бр. 354., које је Министар Правде прописао за извршење закона, по коме се земљоделцу не може узети у попис пет дана земље, наређено је за случај, ако би земљоделац хтео какво имање непокретно да прода или другим којим на,чином да отуђи, да је дужан сведоџбом, по томе прописаном начину издатом и потврђеном, да докаже, да има преко отуђујућег имања још пет плугова земље и кућу с плацем. Законска забрана, да земљоделац не сме остати са мање од пет плугова земље, тиче се јавнога интереса; јер држава узима на се старање, да сачува већину својих граћана од сиромаштва и пропасти; по томе и правило, за извршење ове законске забране прописано, тиче се јавнога интереса; те с тога су и судови обвезни, да ио званичној Оужности иазе на извршење свега онога, што се овим законом и иравилом изискује. Но, као што сам имао прилике да се уверим, ова се пажња пропушта у парницама, које се тичу отуђења непокретнога добра, нарочито у парницама и пречем праву откупа. Ту се свршава спор, без да се траже докази , да ли је земљоделцу, осим продате земље, остало још пет плугова земље и кућа с плацем; и кад се пресудом досуди овоме или ономе купцу право на куповину, оиај се после на основу пресуде убаштињавања на купљено добро и на тај тачин изиграва се законска забрана,, по којој мора остати свакоме земљоделцу пет дана земље неотуђене. Да би се ово спречило, министар правде позива тај суд, дн он у свакоме иредмету који се тиче отуђења. земл>е земљоделчеве, ио званичној дужности пази и изискује, да се поднесе аравилом ироаисани доказ и о томе, да дотични земљоделац, који имање отуђујег има иреко отуђујуЛег имања још иет алугова земље и кућу с илацем

Жена, код живог мужа није пореска глава, — тач. 4. а., § 4/1 и гач. 11 правила код овог §-а —, према овој одлуци Касационог суда, донесеној у спору Станисаве жене Васе Н. противу извршиоца продаје Милана Вас. У овом спору, Станисава је гражила да са поништи продаја њеног имања, јер после продаје она са мужем и децом неће имати наглавицу, за доказ чега поднела је сведоџбу. Првостепени суд одбио је тужитељку од тражења, са ових разлога: „Нема ни једног услова из § 504 грађ. пост. по ком би се могла продаја за неуредну огласити — понишгити — јер жалитељка код живог мужа није иореска глава, те се на њу и не може односити пропис замене §471 грађ. пост. већ на њеног мужа, који по закону о порези и поред својег имања, ако га има, плаћа порезу и на женино имање, које је опет