Полицијски гласник

СТРАНА 222

ПОЛИЦИЈКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 29-

дијев чвор и ако ми ви не помогнете, драги мој Лоране, вашом умешношћуи сталном срећом, мораћу дати оставку!... ШеФ сигурности, смешећи се, слушао је ово заношење судијино, па кад овај доврши, полицајац му оком показа на његова секретара који, седећи на столици према њима, прекраћиваше време секући гушчија пера вешто и ванредно умешно како то уме само бирократа да ради. Судија разумеде, јер се одмах диже и рече Жаку Лорану: — Ходите да попушимо по једну козадору, то ће нам мало пооштрити ум! И г. од Обервиља пође к јадној малој одаји која му је служ^ла за одмор, кад ноћ мора провести у канцеларији и за пушионицу. Тек што се врата заклопише за њима, а Жак Лоран рече своме сабеседнику озбиљним гласом: — Господине судија, никад вам чуднија и мучнија ствар није била поверена... — Та до врага, мој драги Лоране, прекиде га г. од Обервиља заједљиво по своме обичају, ваља да вам ја нисам до сад говорио о шпанским селима!... — То је истина, госиодине, судија, одговори шеФ полиције, само кад вам ја то кажем, онда значи да ја познајем природу тешкоћа које имамо савладати, јер ви просто стварате претпоставке, пошто још ништа не знате о страховитом догађају чије сте конце ви одређени да похватате и размрсите. — Шта, ви сте открили ?!... — Све, господине судија! — Заиста ви сте чудноват човек!.,.. ви, дакле, знате и одвођаче госпођица од Дамарта? — Знам их! — Па онда ви знате и где су девојке? — Знам! — Чиста работа: Издаћу налог за хапшење, сами ћемо отићи да то извршимо и још ове исте ноћи госпођице ће биги враћене својој породици, а ја ћу за два сата, хвала буди вама, извршити оно за што ми је министар оставио два дана рока! — Г. Судија заборавља тешкоће, које нагласих, а које имамо савладати... — П, па, дед', изјасните се, јер не знам како да разумем. Ви знате кривце и место где су прикривене жртве, и онда не знам шта вас може спречавати, али, најзад, да чујем. — 'Го. што ја знам, то је само резултат једног низа дедукција основаних на моме преимућству познавања људи и ствари и једне околности коју ми је случај пружио, али која има капиталне вредности, али и то ми не даје никаквог правног доказа противу учинилаца, ни једнога средства којим би их убедио о злочину који су учинили и све ће нам дотле бити руке везане док не будемо одатле извадили доказа којих сад немамо. У толико више треба овде да будемо обазриви, што нећемо имаги посла са обичним злочинцима, него са људима из висока друштвенога реда, чак двојаким и којима иза леђа стоји цело свештенство које ће као један човек скочити у њихову одбрану. — До врага, па то ће бити дивна романска природа, то ће нас мало разга-

лити од оних простих истрага противу шатраваца и злочинаца занаџија!.. Допустите да запалим цигару, да се увалим у ову наслоњачу, те да ми до ситница све испричате ; нећу вас прекидати !... — Та шта вреде психолошке и физиолошке реФлексије. — Све једно и оне су добро дошле, употребите ихдовољице, јер сам, у осталом, убеђен, да вас слушати, драги мој Лоране, не значи губити време. — И сувише се те добри, господине судије! — Нисам ја добар; ја сам праведан и познајем вашу вредност. Ко то, најзад, може боље да оцени од мене. вашег сурадника од десет и више година?... Зборите, ја очекујем да чујем од вас једно од оних изванредних откровења која су вам стекла гласа, без спора, првога полицајца у Европи... Тај ступањ савршенства не долази само од дара, од вештине, те способности има само геније ! Да чујем, дакле, господине Лоране! — Ви сте, без сумње, запазили, господине, судија, колико је нејака морална веза. која држи човека кад је страст затегне. »Човеково биће носи увек у себи једну успавану животињу", рекао је један мислилац. И то је истина, јер ми неком врстом немога пристанка бацамо густ вео преко наших интимних навика, због гада који смо принуђени сакрити. Картони полициске управе пуни су таквих ствари и они, као ја и ви, господине судија, који су принуђени да из близа загледају у те поруге, знају како би мало који човек, узет на лаку ватру, изашао некажњен због недела у своме приватном животу. Колико је њих који заузимају високе положаје и служе за углед части и достојанства у односу са себи равнима врше тајно развратна дела најсрамнија и противприродна!.., И, према томе, кад пред нама стоји такав један атентат, таке врсти, који закон гони, ни част, ни прошлост, ни величина имена, или положаја не треба а рпоп да заштићавају никога од нашега гоњења. Колико вам ја примера могу, за несрећу, навести у нрилог овога. Само два да наведем, у којима је случај издао учиниоце, па ће слика бити потпуно јасна. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена оу нам ова питања. I. Суд општине г. б. речке, актом својим од 16. пр. месеца № 989, пита: а Пре пет година, Крста Ранђеловић, умро је, а по себи оставио две пунолетне кћери и удову Маргиту, која је још за живота његовог одбегда и живела одвојено, али брак није раз веден. Како је Крота оставио прилично имања, то је удова покушала да се врати у кућу пок. Крсте на удовичко уживање, али су је кћери отерале, изговарајући се, да је она још за живота Крстина напустила кућу, и тако изгубила право удовичког уживања.

Маргити сада не остаје ништа друго, него да путем спора докаже своје право уживања на имању умрлог; али, како она нема пара да плати таксу, то је тражила од општипе да јој изда уверење о сиромашном стању. Општиноки јој оуд није могао издати ово уверење, јер маса њенога пок. мужа плаћа преко 5 дин непосредног пореза, те по чл. 2. тач. 8. зак. о таксама, не долази у ред оних, који имају право да воде спор без таксе. Против ове одлуке општ, суда Маргита се жалила начел. ср. зајечарског, и среска је власт наредила, да се Маргити да тражено уверење. Да не би оуд учинио какву погрешку и дошао до одговорнооти, он моли уредништво да изволи изнети своје мишљење : да ли је наредба, среоке власти законита, или је правилније гледиште — схваћање општинског суда?» II. Суд општине руишке, актом својим од 8. јуна ове год, Бр. 8 49. пита: «а, у састав ове општине примљено је и село Липовац. По закљученом уговору између досадашње општине и оела Липовца, ово село не ће плаћати никакав прирез, који ће се купити за подизање суднице. Поводом овога настаје питање: да ли ће и сељани Липовца имати право глаоа на збору, који ће имати да реши питање: на коме ће се месту подићи општинска судница, или ће то бити право само оних села, која ће и прирез да плате»; б. како је постојећим расписом поречено општинама право извиђања оних кривица из III части кр. закона, где су казне веће од 10 дана затвора, то је овај оуд, актом својим од 23. јуна ове год. Бр. 849, оптужио ореској влаоти Илију Јовановића, из Црног Кала, за оамовлаоно заузеће општиноке утрине, и молио да се он по закону казни, Среска влаот, пре него што би ма шта радила по овоме предмету, актом својим од 4. јуна тек. год. Бр. 6899, тражила је да јој оуд пошље 6 дин. на име дијурне за државну касу, што ће писар издазити на лице места, да учини потребан увиђај. Настаје сада питање : да ли је општиноки оуд дужан да плаћа ову таксу, кад је он Илију званично оптужио, или среска власт треба да учипи увиђај без таксе — по званичној дужнооти ?; и в, Михаило Цајић, из Руишта 7. фебруара ове године, оптужио је Стају Анђелковић, онд. за самовољно заузеће његове земље. Од горњег дана па ове до 15. априла ове године, по овоме предмету није ништа рађено а тога је дана овај суд учинио потребан увиђај на лицу места и окривљеног узео на одговор. Како је, међутим, у то доба ступила у жнвот измена подицијске уредбе, по којој извиђај и пресуђење ове ствари није више припадало општинском оуду, то је суд, актом својим од 31. маја Бр. 253, поолао овај предмет среској власти на даљи рад, али она га је одмах вратила наводећи, да је дело застарило, и да суд поступи ио закону. Како, пак, од дана пооледњег рада по овоме (15. априла) па до оада (8, јуна) није протекло три месеца, то суд мисли да ово дело није застарило. Моли се уредништво за потребно обавештење по овима овим предметима". — На ова пигања одговарамо: