Полицијски гласник

БРОЈ 31. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 1. АВГУСТА 1904. ГОДИНА УИ1 У/Ј ОСГ) 050 с ЛГј 050 рур С/У5 РУ ОУ? сг>р ОУР ОбЈО ООО. Обо ООО ОбО С<уО С/УР С.ОО ООО ОУ^ С/УЗ С^> ООО ОбО ООО РУР ОјОГ > ОјОГ > (^ОО ооо ООО ОјОГ > ооо (УУР ООО С«бУЈ С<РО С.ОО ООО С.ОО ООО С.ОО ООО (УОС со^) СУУГ) ПОЈИЦИЈСКИ ГЛДСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ ЗА П0ЛИЦИЈ5Ј БЕЗБЕЛИОСТИ И АЛМИНИСТРАИИЈУ ПОЛИДШСШ И ОПШТИНСКИХ БЛАСТИ сууз Р9Р ооо ооо оуд сг« <у?о ооо о>о оуа ооо сг?о ооо (уу аоо сдо соо оос соо с^р с<сг> ру аоо ооо ооо оао о&о ооо ооо о&о ос-с (ујо адо обо оао аоо рао ооо с/>о ооо р<уд соо с<ур ^ е<уд ^ ^ 7РЕХУЈЕ 0ДБ0Р МИНИОТАРОТВА УНУТРАШБИХ ДЕЛА УТОУИ'У/. ух. ://: хх: оао ои V/ о>У >*^ ју« ^С^У. ^ х. оес с^сЈј^ уу уи сдс е дс :>у. сао /х 1хх. ро-о с^: >у. »ПОДИДИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут недељно. По нотреби биће и ваиредних бројева. Претилата се шаље »Уредништву Полицијског Гласника* или дотичним окружним и среским властима, или напошти. Денајелисту: чиновницима, званичницима, општииским писарима и осталим званичницима у опште, годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама годишње 16, нолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се ио овој цени могу нретплатити само преко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За ииостранство: годишње 24, нолугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не нродају се. Рукописи не враћају се. јуузс/у суу РУ С/У^ ОУ^ ОУГ (УУ ОУГ С^ ~с^"с^о осо ОУГ с^о^о^о о>о с^о ОУГ ОУ ОУ.-' ОУ? ОУ ОУ? с/со ОУГ ОУГ ОУГ о^о с/у? о9о (ууг ОУЗ'~^>Р оуз оу) -^>5оУР

СЛУЖБЕНИ ДЕО Његово Величанство Краљ Петар I., благоволео је на предлог .Миниетра унутрашњих дела поставити: за лекара среза качерског, округа рудничког, СтојанаИ. Стаменковића, свршеног лекара Петроградске Медицинске Академије. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 30 јула 1904 год. у Београду.

ДУХОВНЕ ОСОБИНЕ ПРЕСТУПНИКА (СВРШЕТАК) Он показује врло јасно месне разлике. Беома често налазимо тетовирање код ла1)ара, а не ретко и то са локалним разликама, код Фабричних раденика и војника. Какав вештак, који уме да урезује лепе слике, често има читаве батаљоне да тетовира. По томе тетовирање са нсихолошшког гледишта нема вредности. Може бити, да би садржина слика могла допустити, да се што год закључи о носиоцу. То је доиста тачно у колико се тиче стидних слика. Тетовирања генитивних органа, која указују на наопаке наклоности, а нарочиго обичне Фигуре не морају се слагати са расположењем носиоца. Али у Немачкој преставе сесуалног садржаја доста су ретке, и човек мора бити врло обазрив кад из њих извлачи закључак за »преступничко« расположење носиоца. Држим да су без икаквог значаја изреке, које често као да обухватају читаву једну трагедију. Тако је Лагасањ међу Француским преступницима нашао оваке девизе: [Из Ли таШеиг (син несреће); 1е рз8$б те Iготре (прошлост ме вара); Гаоепгг т'брои^ап1е (будућност ме плаши); 1е рг&аепк те 1оигтеп1е (садашњост ме мучи); али прву изреку казали су међу 700 њих само 8, а последњу 3. А и због честог понављања истих слика ја бих закључио, да је при самом избору слика више крив онај, који ради тетовирање него опај, који се тетовира. А и ово ми се чини да мма впсоку пспхолошку вредност; бар се мени дешавало кад сам

управљао питања појединима, за што су ту и ту изреку узели као што су »учи трпети а да се не жалиш« или »рођен за несрећу" онај који тетовира обично је ту изреку препоручио као особито лепу. 'Гако се веома смањује значај тетовирању као знака преступних наклоности. Али због практичног значаја не могу пропустити а да не поменем, да многи тетовирани добијају свој украс у тамницама, као што смо ја и многи други посматрачи могли утврдити. Лоповски језик био је пре веома карактеристично обележје преступника. Као што сваки сталеж, сваки позив показује наклоност да употребљује извесне изразе са нарочитим спореднмм значењима, да кује одређене особите речи — потсећам на језик студената —, тако и преступништво. Али прошла су времена кад је имало вредности подробно студирати различите врсте лоповског језика. То је описао Ауе БаПетап! у свом делу „језик немачких лопова«; има и данас још много специФичкихизраза у круговима нреступника; али изразе из туђих језика све више иотискују немачки иурази са хумористичном бојом, нарочито код скитиица. Али свакојако употреба лоповског језика не иоказује ништа више него то, да је онај, који говори тпм језиком имао прилике да га научи! ја мислим да Елис има право кад каже; модерни преступник од заната избегава лоповски језик тако исто као што избегава и теговирање." У целини узето психологија преступника не показује никакве нарочите црте, које би за њега биле карактеристичне, али се друго не може ни очекивати, пошто се је то питање до сад расправљало само у опште. А пре би се могао очекивати успех, кад би се извесне врсте преступа изучавале свака за себе. И, ако је и до сад било таких покушаја, изгледа ми да плодови нисујош тако зрели, да би наградили онога, који их је радио. Ја верујем тврдо даће иоједини специјалитети иреступника, као на пример препредене варалице, сецикесе, по неки морални преступници, показати нарочите особине. Али не верујем да ће те особине икад допустити, да се суди о преступничким расположењима без аретходнога аознавања арошлости.

ФОТОГРАФИЈА У ПОЛИЦИЈСКОЈ СЛУЖБИ а) Значај фотографије у форензном погледу. ФотограФија није ни вештина ни наука, јер оио што она у себи има вештачког или научног позајмила је од разних вештина, многих наука, али оно што је позајмила вратила је с обилатим зеленашким интересом. Дакас већ можемо рећи да нема ни једве вештине, ни једне науке, која се не служи ФотограФијом, која им је од драгоцене користи. Сјајних услуга чини ФотограФија кривичном праву ; ма да је ово тек од пре кратког времена почело да се њоме служи, ипак је њена примена данас већ тако многострука. У којим се и каквим све случајевима може применити ФотограФија, то је тешко побројати. Главно је да је њена примена у полицијској служби све чешћа и кориснија и да из дана у дан искрсавају случајеви, у којима је она жива потреба Ко чита ФотограФске часописе и при том има непрекидно на уму : како би се могло ово или оно употребити за криминиластику, мора доћи до убеђења, да ћемо за кратко време моћи поставити можда сасвим нова начела, бар за извесна питања. Овде нам у прилог долази још и та околност што међу правницима има знатан број ФотограФа аматера, који знају, шта можемо потребоиати и употребити у олужби кривичног права, тако да се није бојати, да би се могло десити да се не користимо драгоценим проналасцима и искуствима. Наравно да би се у том погледу морало радити систематски и прибирати бар све што је употребљиво. Да би добили преглед о томе какве нам све услуге чини Фотографија морали бисмо поставити два питања: шта може ФотограФија још данас да учини за нас криминалисте ? и: у којим случајевима је можемо још и даље примењивати? У погледу прве тачке било би потребно, да правник и Фотограф аматер или сваки, који у опште зна шта може да уради фотограФија, увек има на уму, да ли се фотограФија може применити у ирактичном случају, на коме он ради. Односно друге тачке ваљало би опет да сваки себи постави питање, како би се ФотограФија мо-