Полицијски гласник

СТРАНА 234

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 31

рала развијати да реши ову или ону тешкоћу. Ова пак искуства и питања морала би се прибрати па онда подврћи оцени. Узмемо ли најпре у обзир личност ФотограФа, који може да помаже иследнику , моћи ћемо ту да учинимо поделу, бар теоријски. Има доста случајева, у којима је потребно да се уопште нешто ФотограФише. 0 доброј или рђавој изради ту се не води рачуна. Шта више врло велике грешке у ФотограФији могу се поправити с иеколико напомена у протоколу. Такви снимци били би: какво згариште, положај неког убијеног, ситуација при каквој железничкој несрећи, рушевини, експлозији и т. д. Не чини ли ФотограФија прави утисак, у протоколу ће се назначити: »Растојање између зграде А и зграде Б не изгледа на око велико, као што изгледа на слпци; оно износи према наведеној мери само двосгруку ширину куће А; или : „Положај леша није био тако стрм као што то на ФотограФији изгледа, ледина, на којој је леш лежао, пела се на неких дванаест степени«. Такве снимке код којих су потребни само преглед стања ствари, каква споредност, целокушш утисак или поједини детаљи, може израдити сваки ко год уопште ФотограФише, дакле не само од заната ФотограФ, кога би најмили за тај посао, всћ и сваки ФотограФ аматер. Али како је незгодно и уопште немогућно имати увек при руци ФотограФа од заната, добро би било да се већи број иследника реши, да постану ФОтограФи аматери. Тада би у многобројним судским случајевима било могућно да се добију ФотограФски снимци, који целу ситуацију разбистравају и посао олакшавају. У том погледу ради на пр. већ од толико година чувени немачки судски хемичар Паул Језерих У својим нредавањима указује он непрестано какву вредност имају ФотограФски снимци у Форензном погледу, пошто је ФотограФска слика потиуно објективна и пошто се даље њоме могу утврдити и моменти, који могу доцније бити важни, али за које у време извиђаја није још нико мислио. Због те околности саветује се с правом, да се узме више снимака с разних страна, пошто се често за време извиђаја није могло рећи која је страна била важнија и меродавнија. Одиста већ су многи иследници увиделп важност ФотограФских снимака, тако да данас уз прилике о извиђају добијамо приложене ФотограФске рлике, које је снимио иследник као ФотограФ аматер. Мора се признати да је врло знатна поузданост и олакшица рада, постигнута таквим снимцима. До душе држава не може захтевати, да сваки иследник купи фотографски апарат и оно што иде уза њ, да он набави све потребне хемикалије и да врши све трудне послове репродуковања, копирања, испирања и т. д.; али с временом увидеће се важност ФотограФије у судској области, те ће јој држава изаћи у сусрет и морати набавити ФотограФски апарат не само за сваки суд, већ и за сваку већу жандармеријску станицу. Тада ће се извесно наћи свуда који иследник жандарм, који ће научити да рукује апаратом и примиће се да производи потребне снимке. Кад се такви апарати купе у ве-

ликом броју, добиће се јевтино, а посгигнута корист богато ће надокнадити трошкове. Сасвим су друкчији случајеви, у којима ће да ступи у рад научно образован фотограФ, или боље речено човек од науке, но случајеви, у којима снимке израђује иследник или ФотограФ, кога је он позваз. То су они случајеви, који су ФотограФији извојевали онај важни положај, који она заузима у судској служби. Готово сваки дан показује нам нове страпе њене важности и кроз кратко време једва да ћемо моћи појмитн како смо некад моглн радити, а да сваки час не позпвамо у помоћ научног ФотограФа. Ја мислпм да чак није могућно преценити велнки значај фотографије, који ће она за коју годину постићи. Али ћемо избегавати сувише смеле наде, јер оне могу обманутп. Тако су пре неког времена листови донели питање: „Може ли се мисао пренети на Фотографску плочу?« На то питање покушао је да одговори један напис Инглееа Руцера у једном америкапском Фотографском листу. Његови су огледи одиста значајни. Понгго је он један минут пепрестано гледао у једну марку притврђену на једној црној карти, соба је помрачена и једна осетљива ФотограФска плоча метнута је на оно место. на коме су се налазиле марке. Пошто је Руџер двадесет минута гледао у ту плочу, на њој су нађене две јасне слике марака. Њих је репродуковао ФотограФ аматер.« Али да ли су то биле марке о којима се мислило ? Где ће се повући граница између рада обичног и научног ФотограФа не може се рећи. То зависи с једне стране од ствари, с друге од ФотограФа. Исти случај може испасти тако просто, да би за рад био довољан сваки ФотограФ, и бити тако тежак, да и човек од науке мора прибрати сву своју снагу. Исто тако зависи у појединим случајевима од спреме онога који фотограФише, да ли ће се смети упустити у ствар или не; један иследнпк, који н. пр. има потребног знања у цртању, у физици и т. д. смеће да предузме пешто што не сме додирнути други, коме недостају та знања. Овде ћемо навеети за пример неколико случајева, кад се ФотограФија може позвати у помоћ. али се нећемо упуштати у оцену разлике између рада обичиог н научног ФотограФа. Та се разлика да оиазити у појединим случајевима. б) Поједини случајеви употребз фотографије, Није тако лако исцрпно побројати све случајеве, у којима се ФотограФија употребљава, јер се исти морају с великим трудом прибирати, а кад би прибрали све, који су до данас познати, списак већ сутрашњег дана не би био потпун. Као што смо напред нагласили навешћемо само неколико случајева за пример, не би ли тако подстакли иследнике, да истражују нове случајеве, у којима ФотограФија има за њих вредности. Уопште би се могло рећи, да њу ваља ггрименити увек онда кад је потребно да се створи апсолутно објективан доказни материјал, који се може ревидирати и који остаје увек (као што вели др. Језерих); Плоча која је осетљива за

светлост и то је ново сочиво за испитивача 1 ' (проФесор X. Ф. Фогел), те тако се може рећи, да ФотограФију ваља применити и онде, где човек мисли, да фотографски апарат види више но око, и онде, где исти до душе види само оно исто што и наше око, али га задржи и за доцније време. Фотографија је слика у огледалу која постаје. Већ само то упоређење доказује нам, да Фотограм, ма колико то чудио звонило, чак и онда више показује но око, и ако не показује ништа друго до ли оно што око може видети. Кад сликар, нарочито портретиста, ради неко време, он метне слику пред огледало и посматра је неко време у огледалу. Тада више пута нађе крупних грешака, које на самој слици није могао запазити. То долази отуда што ми код свега онога, што смо дуго гледали, или чак што смо од почетка у постанку посматрали, заузимамо само оно гледиште, с кога се случајно грешка, ако је има, не може видети; гледамо ли нак у огледалу, све нам је пред очима изврнуто, дакле све посмаграмо с другог гледишта те тако видимо менгго што раније нисмо виђали. Код ФотограФије је та иста ствар. Гледали смо неки предмет брижљиво и тачно, мерили смо га и расматрали са свију страна, али нисмо опазили ништа шта би пало у очи с тога што смо се навикли гледати у ствар. Фотографишемо ли ствар, довољна је нова боја, нова величина, нова појава, па да се добије ново гледиште и доста пута види нешто ново што се раније није могло открити. Тиме је већ назначен читав низ случајева, у којима нам фотографија може користити, рецимо кад није јасан неки предмет, његови односи, ситуација и т. д., н. пр. кад се тиче неке несреће, за коју се држи да је потекла кажњивом кривицом, а за коју се не може објаснити како се догодила ; ФотограФвја места. где се несрећа збнла, моћи ће можда одмах а можда и доцније дати неко објашњење. Она ће бити потребна и онда кад је непознат ток рада приликом каквог лоповског обијања; даље кад иада у очи положај убијенога, кад би се из тог положаја могли изводпти закључци а мало се има материјала за тако што; даље код облика рапа, код наииса, код паљевина и т. д. — Сваком иследпику познато је оно осећање што одједном искрсне : ,,Из ове ситуације морао бих_ ја нешто докучити, кад бих само нашао* праву полазну тачку, право гледиште®. 'Га осећања ваља увек сматрати као подстрек за ФотограФовање. ФотограФија даје друго гледиште, други поглед а више пута и тражено објашњење. Не уме ли се пак наћи у ствари иследник, који је стање ствари сам видео, можда ће је решити неко други, коме се доцније ФотограФија може показати. Нема ли ФотограФије, нико више не може добити пбјам о ситуацији те ни објаснити је. Други један читав низ разлога за фотограФовање појављује се и онде , где иследпик има задагак, да неки иредмет, неку ситуацију тако види и онпше, да и они, који се буду доцније том ствари бавили, добију што тачнију представу о њој. 'Георијеки узето, вал^ало би да оудија, државни тужилац, стручњак, бранилац, виде