Полицијски гласник

БРОЈ 3!

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 235

све оно што је иследник видео, али пошто то доста пута није могућно, онда то мора падокнадити иследников опис. Није ваљда ни потребно да доказујемо колико је јаснији, убедљивији и објективнији тај опис, кад су му приложене ФотограФије. Дакле ФотограФоваће се у овим случајевима: Место, на коме је неко убиство извршено, на коме је била каква туча, на коме је подметнуто неко дете. коме је ко сломио ногу или руку; за тим згаришта, ситуацију при каквој знатнијој железничкој несрећи, експлозију казана, срушен мост, куће и друге предмете. Као значајан пример за то, да фотографија може и случајно бити у помоћи, навешћемо ово : Приликом демонстрација, које су биле поводом венчања принца Крон у Брислу, ухваћено је више дечака, који су тврдили, да нису чак ни учествовали; они су, рекоше, сасвим случајно и против своје воље ту дошли и увучени од светине. Али један полицајац беше сасвим случајно опазио, да је један ФотограФ аматер снимио с прозора 1едну моментну слику те демонстрације. Тај ревносни ФОТограФ изпађен је, од њега је добијен један примерак ФотограФије и овај знатно увећан. И одиста на слици је било неколико ухапшених „мирних посматрача«. Распознавали су се врло јасно, и како су, на несрећу, били насликани јако разлапљених уста (дакле -дерали су се) и са замахнутим штаповима у руци, то су одмах одустали од тврђења, да су били случајно увучени од светине. ( наставиће се)

ГРАЂАНОКИ - ОУДОКИ ПООТУПАК протумачен начелним одлунама, одлукама опште седннце Касац. Суда и одељења и одлукама управних власти прикупио и уредио Свет. ЈањиЋ Глава осамнајеста 0 извршењу пресуде $ &1(наставак) 1 0 »Но * 471 грађ. пост. земљоделац не може отуђити пет ланаца земље поред куће са окућницом, па како тужилац није у времеиу задужења и стављања интабулације имао довол>но земље, то и стављена интабулација на имање таквог земљоделца има се узети. као да је стављана на туђе имање, јер се ценом истога не може намирити — § 471 грађ. судског Г10ст. и тач. 12 правила с погледом и на § 314. грађ. закопика. — Но но жалби оба иарничара, Касациони суд 28. Фебруара 1895 год. Ј\» 279 поништио је и ову просуду из ових разлога: „ Погрешно је Апелац. Суд у поменутој пресуди својој № 2816 изрекао, да се са имања Стевана С. има да скида интабулација стављена 4. децембра 1891 ИБр. 872. кад се из саме пресуде види, да су тужиоци Андреја и умешачи тражили, да се интабулација Стеванова која је под ИЛ» 842 стављена на имање пок. Станк а П., скине за то, што је пок. Станко њихов поочим

и задругар у онпме времпну имао аемље само онолико. колико му законодавац §471 гр. иост. штити, да се не може ни отуђити ни оитеретити. Иа једно за то, а друго и што Апелац. Суд и иначе у поменутој преоуди својој пије ништа изрекао односно положене таксе од стране тужпоца Андреје по овоме спору, те тиме суд није према § 304 гр. пост. судио о свему што се тражи, нити је опет по смислу истог § 305 у иресуди изложио посебице колико се досуђује парничног трошка тужитељу Андреји а колико опет умешачима, Савети и Милици. тс да се знаде на чисто свачије право". У тач. 6-тој § 471 вели се „официру научпе књиге или инштрументи, и у опште оне ствври, које су овоме за вршење дужности потребне". Које су то ствари потребне за вршење дужности код Официра казано је у »војном службеном листу« за 1888 год. стр. 617 под » Сирема официра и војника свију позива". Видети још „Уредбу о Фуражи од 10. априла 1904 год. ФЂ№ 3259" сл. в. лист стр. 46/94 даље, ^Проиис о оделу целокуане војске сриске" вој. сл. лист стр. 399/01 и у ,Уредбу о наоружању и сиреми са мунпцијом целокуане војске а од 25. новембра 1894 (засебио печатана). У т-рсћем одељку ове тачке помиње се „уредба" од 24. Феб. 61 ; међу тим то није уредба, веП је заон о женидби официра од 24. фебруарн 1861 год. КВХ: к30 и Сав. № 31 7 (збор. XIV стр. 15) и § 9 овог закона гласи: »Имање, у брачни уговор узето, не може се доцније никим узаптитии отуђити. докле год по овом закону служи за лакше живљење супружника. Ако онај, који се жели оженити, покаже својој првостепеној власти суму од 500 дук. цес., то ова сума долази админисгративним путем у касу Фонда удовичког, и он ужИва интерес од те суме". Овај закон укинут је законом о женидби оФицира и војника од 20. октобра 1872 год. (Збор. XXV стр. 75). Законом пак о женидби оФицира, подОФицира и редова од 3. Августа 1898 (Збор. 53 сгр. 370) укинут је онај од 20. октобра 1872. Па и овај је закон укинут законом о женидби официра, каалара и редоча од 24 децембра 1901.*) (36. 56 стр. 800) који сада важи и према томе трећи одељак тач. 6 има овако да значи: »Шта се још ОФициру узлптити не може изложено је у закону о женидби официра, подоФицира, каплара и редова (Сб. 56 стр. 800) (чл. 13«.

*) Важи од истог дана. Овај чл. 13. гласи: »Полица се ие може задужити, другоме уступити, ни исплатити, без одобрења војног министра. <<: Налазим да неће бпти на одмет ако овде испишем још и наређења чл. 14 и 15 овог закона они гласе. Чл. 14. »Официр који се жени не сме имати дугова на плати, нити сме и после женидбе плату дуговима оптеретити. Терети на непокретном имању не узимају се у рачун.« Чл. 15 гласи : »Официр који поступи противио одредбама овога закона, или се извршном пресудом, решењем или

Код ове тачке 6-те, има ова одлука по којој се не можв да забрани канцелариски арибор ни оиштински арирез ао буџету. * „Као што се не могу забранити оне ствари, о којима говори тач. 6 § 471 грађ. суд. пост., тако се исто с погледом на § 2 истог пост. не могу узабранити ни оне ствари, које служе општини за вргпење послова, који су јој одређене законом а још мање арирез ио буџету , без кога она не би могла да врши своју Функцију; те с тога је суд погрешио. што је одобрио забрану на канцелариски ирибор и ирирез"'. Примедбе Касац. суда 23, јан. 03 год. № 620 по забрани Иастаса С. на имаовину општине Г.

Позоришни намештај и приход да ли могу бити предмет забране, казаће нам ова одлука. »Погрешан је разлог првост. суда, да забрани нема места на тражену четвртину прихода позоришта, што приход позоришта није тачно одређен, већ се исти мења, те кад би се забрана одобрила на четвртину изнету ио предрачуну, који је показан у тужби о забрани у суми 1960 дин., — настао би елучај, да се забрана одобрава и на више, но што позориште по некад има прихода са својих представа. »Такво наређење суда противи се појму § 378 гр. суд. пост. по коме поверилац, тражећи, обезбеђење. дужан је да означи поименце имање или право којим хоће да се обезбеди. Према овоме, кад се из тужбе о забрани под № 32598 види, да поверилац тражи забрану на х / х прихода позоришног, дакле, означио право, којим хоће да се обезбеди, то је суд имао да забрану уважи на четвртину прихода без обзира на величину суме прихода, пошто се забранаине тражи на поједине суме већ на четвртину прихода, колико овај Фактички буде изнео, те је и дужност управе позоришта да покаже, — колико је позориште имало прихода од сваке представе". »На послетку, не стоји ни онај разлог суда, да забрани тог прихода нема места према тач. 6. § 471 гр. суд. пост. У овом законском пропису изрично је предвиђено. шта се појединим лицима као ОФициру и сваком чиновнику не може забранити, не говорећи ништа и о позоришту, већ је суд при доношењу своје одлуке требао да има на уму тач. 8. § 471 гр. суд. пост.. без обзира на тач. 6. пом. закона." Овакве је примедбе дао Касациони суд 28. јан. 03 године под № 788 по тражењу М. Вертхајлера из Беча, да суд одобрн забрану на четвртину позоришног дневног примања које по прорачуну износи 1960 динара од представе и на сав намештај декорације столове и др. а за обезбеду 24 00 дин. са интересом. Ево разлога првостепеног решења: поравнањем наплата каквог дуга од илате његове тражи, ако у тај дуг није упао каквим несретним случајем, да се казни губитком чина. За извршење ове казне надлежан је Војни Суд за ОФицире.