Полицијски гласник

СТРАНА»236

ПОЛИЦИЈСКИ-ГЛАСНИК

БРОЈ 31

»Предмет права појединаца не могу служити оиште народна добра, те према томе аозоришни намештај и остале ствари у иозоришту не могу се узабранити нити бити иредметом забране. Ове ствари не могу бити узабрањене, и тражење забране на ове ствари неумесно је с обзиром тач. 6. § &11 гр. иост. јер је иотребно за отирављање дужности у иозоришту. 'Гражењу пак забране на дневни приход од позоришних представа нема места с обзиром на § 378 гр. суд. пост. што тај приход није одређен, но је само изнет по предрачуну, па се на четвртину неодређено и не може одобрити, пошто четвртина изнете суме износи у 490 динара а нема никаквих доказа ни јемства да је редовно '/ 4 толика. те би у противном ако би приход био мањи била забрана одобрена и на више, но што је четвртина. Забрана се не може одобрити ни с' погледом и на то што је тај приход зато намењен ради одржавања позоришта и шегова рада — т. 6. § 471 гр. пост.®.

Ни канцелариски намештај општинске суднице не може да буде предмет забране, према овој одлуци Касациооог суда. „Из акта забране види се, да потражилац хоће да се обезбеди општинском касом, столовима, орманима и осталим, што је самом општинском суду потребно за извршење његове дужности а суд је својим горњим решењем одобрио забрану и на ту покретност што је противно смислу тач. 6. § 47 ( грађ. суд. пост., јер те ствари по овом законском пропису не могу бити предмет забране«. Овакве је примедбе дао Касациони суд (III одељење) 15. IV. 03 г. под № 3569 по тражењу забране Стевана Т. на покретност паланачке општине.

Из тач. 7. доносимо Височајше решење од 15. октобра 1856 В№ 1580 (Зборник IX стр. 81) о сили решења административних власти према судским пресудама, о наплаћивању дугова правителствених чиновника, и о распрострањењу истог и на практиканте и служитеље правителствене. Свима попечателствима. Иопечителство Правосудија под 4. авг. т. г. А№ 1857 доставило је Совјету, како се неспоразумљење породило између началничества и Суда окружија подринског у питању, еда ли решење административне власти за наплату каквог стрдателног дуга од плате чиновника или служитеља прави•гелствених, кад ови сирјеч дуг признају, ону исту силу има, коју би и наредба суда за обустављање извјесне части од плате такви лица ради наплате њиховог дуга издана, имала? и како је у томе питању попечит. внутр. дјела мњенија, да у призрењу плате чиновника једнаку силу како решење административне власти, тако и решеније судијско има, будући, да и административна власт може по уредби од 17. марта 1842 год. ЛЈВ 374 иЛгС 264 решење за обустављање плате издати. на коју се уредбу и поступак судијски позива, а у нризрењу плате служитеља и Указом не-

постављени лица, да се одбитак плате за њихове дугове само путем суда тражити и добити може. Попеч. правосудија, да би могло на нитање суда реченог нужно упуство дати, а притом да би се и осталнм судовима једнообразни правац поступања у овом предмету дао, такови је на решење Совјету представило, са следујућим својим мњењем: 1. Што се тиче у опште иаплате дугова од плате чиновника, у строгом смислу по уредби о томе постојећој, власт она, код које чиновник служи, путем администраривним само решење за наплату издавати има, и то или на основу признања дуга, или на основу захтева судског на конац извршења пресуде. По чему дакле и ако би суд за извршење какве пресуде обратио се административној власти ради обустављања плате кога званичника, да би ипак власт административна по том захтеву суда решење своје издати имала : и кад ће се моћи за рачун таквога и по колико обустављати? имајући у виду пре тога пријављење дугова, ако би каквих било; при чему Попечителство за сходно држи, да се такође ради предупређења могућих злоупотреба нареди, да сви они дугови, који би се у један дан, било на основу признања дужниковог пред административном власти, или на основу захтева судског као пријављени показали, једнако првенство међу собом у наплати имају (на подобије опредељења за интабуланте, који се у један дан пријаве. постојећег) долазећи наравно после опих, раније већ пријављених. 2. Да се овај исти поступак усвоји и за практикапте. и за све служитеље правителствене, поглавито зато, што су они стања сиромашног и слабог тако, да баш као такви највише дуга неплаћеног Ихчају, па кад такав и сами признају и платити желе осим суда, да се оно благодејање Уредбе о задуженим чићовницима и на њих распростре, те да се наплата та и путем административним пуноснажно наредити може, да не морају гоњени бити од кредитора на суд и тамо се сујетно трошковима излагати, а и судовима, које би непремјено и са уштрбом званичних дела било, сујетно досаду чинити; а поред тога, што су млоге власти то и до сад према практикантима и служитељима својим уиражњавале, па онолики део и од њихове плате обусгављале, колику уредба о задуженим чиновницим за обустављање ироаисује, и толико више, што се и само законодавство, премда дотичну уредбу о чиновницима изреком и по целом пространству и на служитеље прострло није, опет зато при обусгављању плате служитељске за дугове при извршењу пресуде мерилом не другим, но управ оним и за чиновнике прописаним по гласу § 649. под е., ноступка судског послужило.

Овај § 649. д., и е., гласи: За извршење пресуде немогу се узети: д., ни једна четвртина плате чиновника, ако он има других добара, из којих би се поверитељ намирити могао : а ако никаквих добара|чиновник нема, онда му ее од плате и додатка к' овој, као и од пензије. по пропису Уредбе од 17. Марта 1842 гоу. СБр. 374 и СБр. '267 за исплату дуга одбнја једна четартина: а онима, који лакоумно у раскоштву, и неприликом, дуга начинили, половина;

Предложење ово и мњеније попечителства правос.удија ја сам сагласно са закључком Савета од 4. тек. м. А» 1246 у свему одобрио. 0 чему настојећим и попечителство Н ради његовог нужног управљања извештавам. * * * Како са овим решењем стоји у вези и Височајша уредба од 17. марта 1842 год. ВЛ» 374 СавЛ? 264 и толковања од 29, јануара 1849 КВЛ» 118 С№ 779 то доносимо и ове потпуности ради, јер како решење, тако и уредба и толковање имају и данас силу и важност. У Р Е Д Б А 0 аадрзвавању плате задумеених чиновника и аваничнива. В№ 374 СЛ!' 264 17. марта 1842 год. Чл. 1. Задуженим чиновницима свакога реда задржаваће се једна част од њине плате на ползу нихни зајмодаваца. Чл. 2. Ако задужени чиновник свога зајмодавца на уговорено време не намири, зајмодавац ће се код надлежне власти, под којом његов дужник стоји, и код које и своју плагу прима, показати, како му је и зашто исти дужан, и иотражиКе, да се код ње од дужникове плате намири. Чл. 3. На потраживање сваког дуга, који се неможејасно показати, или који се неиризнаје, мора се најпре код суда расправити. Чл. 4. Ни једном правителственом званичнику, који се у потреби или у нужди задужио, неће се више од једне четвртине његове плате задрлсавати и његовим зајмодавцима издавати. Оним пак званичницима, који су лакоумно у раскогнтву и неприликом, дуга начинили, одбијаће се иоловина од њине плате на ползу њини зајмодаваца, а осим тога и они ће се, ако им се тако дуг за две године дана не узможе исплатити, и из службе одпустити. По чему ће надлежне власти свакн пут дужне бити, о начину, на који се, и о новоду, из ког се чиновник или звавичник задужио, тачан испит чинити. ТОЛКОВАЊЕ УРЕ^БЕ 0 еадрмсавању плате задумсених чиновника. КВЛ5 118 ~СЛ» 779 • 29. јануара 1849. г. Београд. По дознању, догађало се кад што, да су судови и полицајне власти мислиле, да

е., исто толико од плате служигол>а при каквом падлежателству, као што су, кварталници, пандури и тако даље.