Полицијски гласник

ВРОЈ 31

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 239

одатле, и Пречасни од Хелииолиса, да га титулирамо, позван, дође одмах и стави нам се на расположење. Он прво хиппотиса младу жену, која у том стању ванредном окретношћу изведе све оне пригоде срамне радње у којој је она несвесно играла улогу жртве... Наше убеђење беше потпуно, али ми још не имасмо директних доказа противу оптуженога, док се ја не сетих да пред њим поновимо те призоре. чији је он био творац и једини сведок. Дејетво је било одлично: он признаде све и би осуђен.... Одвођење госпођица од Дамарта подсетило ме је на овај догађај и, слушајућн из свију уста име Епископа од Хелиополиса, као каквог блиског рођака породице, посумњах, да не буде он употребио ту евоју моћ да натера младе девојке у клопку и обљуби их. Та ми мисао сину чим сам чуо прве речи војводине о догађају у иолициској управи, и ја усредсредих све своје батерије на тутачку: пролазећи кроз Пасију ја наместим четири човека око манастирских зидова, да пазе на оне што долазе и одлазе и да ми све сумњиво доставе. Казаћу вам, мало после, какав је иенадан ресултат донела та предострожност. Министров разговор, у присуству приватпог тужиоца и шеФа паркета, са Преосвећепим од Хелиополиса још је више учврстио то моје мишљење. Преосвећени, објашњавајући овој господи различите околности, под којима се је могао десити овај нестанак кћери гроФпце од Дамар-Конти, говорио је на такав начин, да је старом мајстору, као што сам, лако било увидети да он игра неку улогу, тим пре, што његов друг, отац Ангерап, који га је пратио, беше изгубио потпуно своју присебност: час је гледао свога старешину погледом пуним невољнога страха, час скуп тако утучена изгледа да је из тога нровиривао скорашњи грех, тежи за овога него ли за његова Преосвећенога. Одмах сам разумео да Епископ Хелиополиски игра на све ретком дрскошћу и да, под видом претпоставке, ствара истиниту историју отмице, за коју су он и друг му криви, надајући се зар да ће преварити власт, гурајући је на лажан траг и то са тако неусиљеном пристојношћу, као да се осећао потпуно обезбеђен од сваке опасности. — Датсте,- ви мислите да втам-је он чисто и иросто испричао баш оно шта је он радио и како... — У то сам поуздан! Преосвешменство се спрдало и с Министром, с Вама, са мном. врло задовољно, и морао се је у себи слатко насмејати кад је чуо његову Екселенцију како победоносно узвикује: — Да, треба нарочиту пажњу обратити на богате мангупе страних колонија! — Од куд то може бити, да у садање време неко одведе на силу три женске нз једне велике радње или са улице? Зар не видите, да тај баш тај једини доказ, што тај нестанак није оставио пикаква трага, никаква шума, наводи на закључак: да су и девојке и учитељица Енглескиња отншле својевољно на место, одакле пису внше изашле; V о1епз ип1 по1епз, како се вели у

суду, што ће рећи: или с пристанком. или без — у манастир Св. Духа. Врло је лако човека увући у клопку: лепа жена и састанак — ствар је свршена; он у њу улеће и несумњајући. Али на који ће начин непознатп моћи да одведе младе девојке из најбоље куће, које вигае нису у добу да се дају варати и играчкама и бонбонама, у место које оне потпуно не познају ?! И кад боље размислите, госиодипе судија, све ћете више бити убеђенији, да то нпје могао учинити нико други, пего неко од кућних пријатеља.... нарочито још таког пријатеља коме се одавала особита попгга и важност. И у тој кући, где му се искрепо верује један поп може да удеси да превари илемените и невине девојке, које се другом не би повериле, док то не би прво својој мајци казале. А, ево, шта ме је навело да све ово испричано закључим. По причању саме госпође од Дамарта, девојке су за своје прво причешће бпле поверене епископу хелиополиском и оцу Ангеранду, чије је световно име Арманд Поески од Сент-Андреја — да их они за то спреме. Сваког су дана, изузев недеље, Клотилда и Жакелина у колима ишле у мана стир отаца Светога Духа, где су остајале од два до пет сата учећи свој катихизис и вел^бајући се у побожности под управом оба Фратора, који, да би дали разлога њихном дугом задржавању у манастиру, обучаваху их у верским наукама, историји цркве и светаца и теологији. Ио наређењу г-ђе од Дамарта, оне су прошле године прекинуле обичне лекције, да би се што дубље посветиле изучавању вере. Непромишљена мати : лако је погодити, шта се после десило! . . . (наставиће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учиљена су нам ова питања. I. Г. г. нисари општине креничке питају : 1. «[1рема члану 5 1. закона о општинама, пуноважно је решеље збора онда, ако је на њему учествовало иајмаље једна половина гласача уписаних у азбучноме списку, а одлука је збора оно, зашто је гласало преко половину гласача на збору. А ако на збор не дође половина гласача из азбучнога списка, или дође али би гласови били подједнако подељени, онда се сматра, да ствар није решена и сазива се други збор у року од 5—10 дана. На овом другом збору ствар се решава са оним бројем гласова., који дође, Ако ли би и на овом зиору гласови били нодједнако подељени, сматра се да је ствар одбачена. У члану, пак, 5 2. ставу првом, понавља се оно наређење из чл. 51. да ће се на Другом абору избор свршити са оним бројем гласача, који на други збор дођу, и тако ова два члана довде јасно одређују начин бираља општинских часника, Али сад долази други став чл. 52, у коме се вели: а ако на збору за избор часника ни

један од бираних не добије већину потребну по чл. 51, гласачки ће одбор решити, да се држи збор за ужи избор и т. д. Овај други став прави забуну и за нас је нејасно, која је то већина из чл. 51, коју овај други став тражи, т. ј. да ли ноловина и један више од целокупног броја гласача по азбучном списку, или половина од оних гласача, који су на други збор дошлм. Молимо уредништво за обавештење; и 2. Имају ли кметови право на какву дијурну. кад излазе у атар селски ради убаштинаваља, пописа имаља, разпих извпђаја и томе сл. и ако имају по коме закону, и колико ? — На ова питања одговарамо: 1, Чланови 51. и 5 2. не чтоје ни у каквој иротпвности, него се лепо допуљују и јасно одређују поступаље при избору општинских часника. Но њима, ако на први збор за избор часника не дође половипа и један више од укупног броја правних гласача, уписаних по азбучноме списку, онда се мора одредиги други збор. Па томе другом збору, избор се свршава са оним бројем, који дође. На случај, да на томе другом збору буду гласови иодједнако подељени, дакле ни једаа од кандидата није добио од дошавших гласача половину и један више, онда се одређује. ужи избор. Сва је разлика, дакле, између чл. 51 и 52 у томе, што се у случајевима чл. 51, кад су гласови на другом збору подједнако подељени, питање сматра за одбачено, а код чл. 5 2 наређује ужи избор, јер се без општинских часника не може; и 2. Општински часници имају своју сталну плату за све послове, које раде у границама својих дужности, било у самој судници или и ван ове, и по томе не припада им никаква дијурна за послово, који су у предњсм питаљу побројани. 0 томе постоји и расиис г. Минисгра унутрашњих дела од 20. априла 1889 г. ПЛГ 5127. II. Суд општине слатинске, актом својим од 11. јула ове год. службено, пита: 1. Тачком 11 под а. § 471 грађ. судског пост. јасно је предвиђено, да увереље о остатку земље по закопу, кад ко продаје својо иман.е а земљоделац је, издаје месни кмет са три одбориика исгога села, па опет неки срески начелници не иримају оваква уверења, него их враћају н траже да их потпигау председник, два члана и три одборника. Моли се уредништво за обавештење, да ли је овакав поступак среских начелника правилан, нарочито кад се зпа, да су раније издавана онаква уверења, и судови их признавали и потврђивали тапије; и 2. Наплаћује ли се каква гакса за осуде, које изрпчу кметови по чл. 110 и председнпк по чл. 109 зак. о опгатипама, и да ли онп о гоме доноое писмене преоуде и саслушавају окрпвљена лица ?» — Па ова питања одговарамо : 1. По т. 11. правида Мин. правде од 4. Фебруара 1 874 г. Бр. 354 (а не § 471 као што у пптаљу стојп) која су штампана код т. 4 а § 47 1 гр. с, поступка, увереље о остатку земљо мора да потнигае председннк са члановима и